субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Изабрани лекари немају формуларе за одбијање донорства органа

Аутор: Д. Д. К.петак, 14.09.2018. у 22:10
(Фото Д. Јевремовић)

Формуларе за оне који у току живота изричито одбијају да се њихови органи искористе у случају мождане смрти нису добили сви изабрани лекари, па се догађа да онима који оду у дом здравља буде препоручено да се обрате Управи за биомедицину Министарства здравља.

– Отишла сам код изабране лекарке у амбуланту која се налази у центру Београда и рекла да желим да потпишем изјаву да не желим да будем потенцијални донор, односно да забрањујем узимање органа и ткива у случају мождане смрти, који би могли да се искористе за трансплантације. Докторка ми је рекла да она није ни добила те формуларе. Од рођаке сам чула да су у другом дому здравља формулари нестали, односно да су их потрошили и да нису набавили нове – истиче Београђанка, која је желела да остане анонимна.

С друге стране, у Управи за биомедицину наглашавају да је готово немогуће да формулари нестану јер су сви директори домова здравља у Србији добили обавештења у вези са Законом о пресађивању људских органа и да изабрани лекари морају да их имају у ординацијама.

– Ти формулари постојали су и пре доношења новог закона, лекари само треба да их одштампају. Они се потписују у три примерка, од којих један остаје пацијенту, други дому здравља, а трећи се шаље нама – истиче др Весна Ракоњац, директорка Управе за биомедицину.

Имена оних који су одбили да буду потенцијални донори у случају мождане смрти, налазиће се у регистру који ће се свакодневно ажурирати и све донор болнице и трансплантациони центри имаће списак тих људи. Изјаве о забрани узимања органа и ткива до сада је потписало сто људи.


Коментари11
20598
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rokfeler
Za EU samo najbolje: mlade obrazovane ljude i organe. A oni nama ubudjale sireve, fabrike koje zagadjuju okolinu.
šta me briga za Španiju
Zašto ostale evropske zemlje nisu sledile primer Španije pa da reše sve probleme transplantacije? Šta im se ne dopada pa da taj princip primene u svojim državama? Britanci, Francuzi, supernapredni Skandinavci? Što se tiče Srbije...U zemlji gde se u bolnicama kradu i prodaju bebe, gde se deca otimaju od hranitelja i roditelja i prodaju u inostranstvo...u državi sa sistemskom korupcijom, ne želim da dajem organe. A to što otežavaju izjašnjavanje protiv mi je somptomatično.
Боривоје Банковић
Постао сам добровољни давалац крви у војсци 1982. године. Од тада сам редовно давао крв у складу са својим могућностим, све док ми неком приликом у једној болници није речено да породица МОРА да обезбеди три дозе крви за пацијента који чека операцију. Три дозе смо обезбедили, а ја сам своју књижицу, плакете и значке добровољног даваоца вратио. Код овог закона ми сметају две ствари: прва је реч ДОНОР. Зар баш никако није могло давалац, или бар донатор, ако баш не сме српски? И друго је идеја да нас држава своди на месо за рециклажу. Немам ја ништа против да продужим живот некоме ко се разболео или настрадао, штавише било би ми драго. Али бих и те како имао против да, рецимо, до моје јетре дође неко ко је пропио своју, а има новца да купи другу. А овај закон отвара и такву могућност. Можда не одмах, али у перспективи. Давалаштво је мој лични чин и о томе неће одлучивати политичари.
Милош Лазић
Шпанија, која је под великим утицајем католичке цркве, прва је установила принцип да су сви грађани донори, изузев оних који се не изјасне против. За кратко време та земља је постала "шампион" у трансплантацијама, и у броју спасених живота. Када сам, тим поводом, упитао професора Ковачевића, нефролога са ВМА, коме бих матор, често нацврцкан и прилично истрошен животом могао да дарујем своје органе, мртав хладан је одговорио - "Некој таквој олупини као што си ти." Наравно да сам одмах потписао донорску картицу, а и данас чудим онима који то одбијају из било ког разлога.
Beogradjanin Schwabenländle
Иста ситуација је и у Аустрији, а нови " енергични " министар здравства би желео исти такав и у Немачкој. Број добровљних давалаца органа је знатно опао после великог скандала који се овде десио пре 3-4 године. Било је велике мућке, почели су изгледа да "уче " .
Препоручујем 0
Lola
Nisu svi olupine.
Препоручујем 19
Darko Beogradski
Protiv sam toga da se uzimaju organi. Opravdavam samo ako je smrt bila prevremena, nasilna i eventualno iznenadna. Zasto sam protiv dobrovoljnog donorstva? Zato sto ce lekari da zanemaruju osrednje bolesnike i zarad zdravih organa ima da pocnu da umiru pacijenti. To se do sada malo desavalo vise usled nestrucnosti kadra u privatnim klinikama i aljkavosti u drzavnim institucijama. Imam par primera ali da ih ne nabrajam gde su pacijenti otisli bogu na istinu samo jer su bile u podmaklim godinama, zar oni ne treba da zive?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља