среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:27

Какве гаранције за чланство у ЕУ може да добије Србија

Година уласка минимално зависи од нас самих, а највише од ЕУ, али нико не може да каже да ли ће се она до 2025. реформисати и бити спремна за пријем нових чланица
Аутор: Мирјана Чекеревацпетак, 14.09.2018. у 22:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Мада не верује, како често истиче, да ће доћи до споразума са Приштином, председник Србије Александар Вучић јасно је рекао да би, уколико до тога ипак дође, Србија недвосмислено морала да добије јасне гаранције за улазак у ЕУ 2025. године. Гаранције које се, пре свега, очитују у мапи пута наше земље са прецизно одређеним датумима за све кораке до пуноправног чланства, тешко да у овом тренутку могу да стигну из Брисела, сматрају експерти за евроинтеграције и аналитичари. Како истичу, ЕУ има унутрашњих проблема, чекају је и избори на пролеће, а мало је вероватно да ће неко у изборној кампањи помињати проширење у догледно време, с обзиром на то да су чланице ЕУ нејединствене поводом тог питања.

Гледајући збивања на Косову и Метохији само у последњих недељу дана, дакле догађаје који су у вези са посетом председника Вучића јужној српској покрајини и све манипулације око његовог говора у коме, осим поруке мира и жеље да се до компромиса дође, ничега другог није било, лако је разумети председников скептицизам у могућност да до договора дође. Одлука приштинских власти о трансформисању Косовских безбедносних снага у војску само додатно потврђује одсуство сваке жеље Приштине да се проблем, који и Приштину и Београд успорава на европском путу, реши.

Председник је у интервјуу за Ројтерс још једном указао да је питање КиМ одавно престало да буде питање за оне који од тога треба да имају највише користи, а то су Срби и Албанци, и да је постало питање за цео свет. Баш то је очито разлог што не верује да ће до споразума доћи, али понавља да ће се борити за то. Овог пута је казао и да ће, уколико споразум ипак буде постигнут, тражити гаранције за улазак Србије у чланство ЕУ 2025. године. Европски званичници, међутим, врло су конкретни у, како истичу, охрабривању „две стране да дођу до свеобухватног споразума”, гласни су и у похвалама председнику Вучићу на великом залагању у разговорима, али када се говори о томе када би Србија могла постати чланица ЕУ говоре неодређено, наводећи да је реформисање саме ЕУ у овом тренутку најважније.

Ако имамо у виду све унутрашње проблеме који тренутно потресају ЕУ, од „брегзита” до „свађе” с Мађарском и најаве Пољске да ће ставити вето на укидање права гласа Мађарској уколико дође до изјашњавања о томе – како и какве гаранције би Србија могла да добије чак и ако дође до споразума са Приштином, који, чини се, није ни на видику?

Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији, осврћући се на пријем земаља источне Европе у ЕУ, наводи да оне нису добијале гаранције да ће „тад и тад ући у ЕУ, али јесу јасну мапу пута у којој је тачно наведено када ће постати чланице”. Додаје: „То је оно што је потребно за западни Балкан, укључујући, наравно, и Србију – јасна мапа пута у којој је наведено до те године преговарате, онда потписујете уговор о приступању и те и те године постајете чланица. У последњој Стратегији о проширењу ЕУ помиње се 2025. година, нисмо је ми измислили, она је стављена ту као година у којој би Србија и Црна Гора могле да постану чланице ЕУ. Међутим, мислим да година уласка Србије у ЕУ минимално зависи од нас самих, а највише од ситуације у ЕУ, која нужно мора да се мења да би уопште опстала. На те промене у ЕУ ми, нажалост, не можемо да утичемо.”

Имајући у виду ситуацију у ЕУ, питање је, уколико би Београд и Приштина и постигли неки споразум, колико бисмо могли да очекујемо неке гаранције и колико бисмо могли да се уопште ослонимо на њих? Грубјешићева каже да се тема проширења пред европске изборе неће помињати, јер није популарна и додаје: „Али, ја сам сигурна да Србија може своје претприступне преговоре да заврши и пре 2025. године. Међутим, нико не може да одговори на питање да ли ће се ЕУ до тада реформисати и да ли ће те године бити спремна за пријем нових чланица. Бојим се да у овом тренутку неке гаранције нису могуће, али и даље стоји да без решавања питања односа између Београда и Приштине ми нећемо убрзати европски пут.” Наша саговорница подсећа да је у свом последњем говору Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, западном Балкану посветио само једну реченицу и истиче: „Рекао је – ’морамо једном за свагда да будемо јединствени кад је реч о западном Балкану’. Ту је кључна реч –’јединствени’, јер она говори о стању саме ЕУ у погледу питања проширења и западног Балкана. Ту нема јединства.”

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је добро да Београд тражи овакву врсту гаранције као део споразума, јер ми не знамо да ли ће 2025. године ЕУ уопште постојати. Додаје: „Не смемо данас да жртвујемо било шта у вези са КиМ. Свакако морамо ставити акценат на то да добијемо што већи део у подели Косова, да заштитимо своје становништво које је ван те зоне, да обезбедимо екстериторијалност за верске објекте, а да ни на који начин не мењамо територију. Ако то успемо, свакако споразум треба везивати за евроинтеграције, али не треба због евроинтеграција данас давати уступке”.

Имајући у виду наше досадашње искуство са „бриселским гаранцијама”, да подсетимо само на ЗСО, које нема ни после пет година, колико бисмо, уколико бисмо добили неке гаранције, на њих могли да се ослонимо? Анђелковић каже да лично мисли да гаранције нису поуздане и да зато није за давање уступака, али истиче: „Свакако од ЕУ треба да тражимо гаранције, које мало вреде, али треба их тражити, мада то ни на који начин не треба да нас обавезује да данас дајемо уступке, јер су то уступци за које би се могло испоставити да су бачени у бунар”.


Коментари16
b1857
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мића Цар
Aко узмемо и прочитамо овај Чланак и погледамо овај плави НАКОВАЊ са чекићем видимо сви шта ЕУ кује и коју шансу даје Србији за улазак у ЕУ! Овде је Аутор лепо описао да ЕУ нежели Србију докле не призна КИМ.Е, сада требамо од почетка. До 2025 имамо још много Времена. Отворити све Историјске Књиге. Пндорину Кутију како се то зове. Тада трабамо и ми срби да знамо да ли је КИМ цело српско или у опште није? У колико се докаже да је КИМ српска територија тада да се боримо сви до једног и војнички да направимо у КИМу границе где су постојале 1998 год. Овако са мог посматрања и моја оцена како видим ЕУ тражи да признамо КИМ. Е, Када то признамо да бих били у ЕУ још један услов а то је Војводина и други услов Санџак Република. Тек тада ЕУ ће нам рећи да немамо услове за чланство у ЕУ. И тек тада биће Србији још теже. Данас видим Србију јаку и добро војнички опремљену. Сада имамо шансе кажем и само ако Путин стоји уз Србију. Од кине мало очекивати. Само од Путина. Не од Русије од Путина.
Jovan
"Pre prijema u Evropsku uniju Srbija mora da ispuni jasno definisane kriterijume i da nastavi rad na sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, izjavila je za Radio Slobodna Evropa portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančić." Tanjug Online14. septembra 2018. U jasno definisane kriterijume spadaju oslobadjanje sudstva od uticaja vlasti i slobodni mediji. O tome ER upozorava vec tri godine uzastopce. Najposle i jasno razresavanje sprege vlasti i kriminala zbog cega je Srbija na crnoj listi zemalja koje peru prljav novac. Nakon toga moze se govoriti o garancijama. Bez toga, nema nikakvih garancija.
Djordje
Gospodine, ni sami ne verujete u to sto ste napisali...
Препоручујем 5
miroslav
Kakva garancija o čemu pričate? Svi su posvađani između sebe, svak tegli na svoju stranu, problmi se samo gomilaju. Britanci pobegli, Španci se raspadaju, Mađari se ogradili žilet žicom, izbeglice pozivaju pa ih šutaju, neki grade gasovode a neki bi ih odmah razvalili, neki bi da trguju sa Rusima i trguju, dok drugi bi to zabranili. Od takvih nema nikakvih garancija za bilo šta, pitanje je vremena kada će se EU srušiti kao kula od karata? Oni dolaze i šetaju Balkanom, prave se važni, fingiraju jedinstvo, lažu, obećavaju, prete pa hvale i tako se smenjuju iz dana u dan.
Dragan Pik-lon
Latinski(starorimski)duh je preovladao Evropom.Mnogi jos uvek naivno misle da je Evropa naslednica starogrcke civilizacije.Naslednica njene demokratije.Na mnogim primerima vidimo da je politika EU slicna sa politikom starog Rima prema njenim palankama i fundusima.Brisel je reinkarnacija rimskog senata.Kakve to veze ima sa Srbijom.Tako sto sve obaveze od nas traze na papiru,javno-obavezujuce.Dok nam garancije daju tajno,nasamo u briselskim lavirintima koji su razgranati sve do nocnih njujorskih knjizara!!!
Gastarbajter
Mislim da se nas predsednik preracunao. Sve vreme iz EU stizu jasne poruke : MORATE se odreci Kosova i MORATE ispuniti SVE uslove iz svih 35 poglavlja. Sto su nas svi (nasi) politicari u zadnjih 10 godina lagali je druga stvar.
Саша
Мислиш да наш председник то не зна и да се само "прерачунао"? Мислиш да не зна колико (само у материјалном погледу) вреди КиМ? Стручњаци западних компанија су проценили да само лежишта руде на КиМ вреде око 1.000 МИЛИЈАРДИ долара (према финансијском часопису "Њу стејтсмен")!
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља