уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Косово, ЕУ и Србија

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 16.09.2018. у 09:00

Приштина најављује и формално формирање своје војске. Пошто та војска одавно постоји, само под другим именом. Заправо, под два имена: „Косовске безбедносне снаге” и НАТО. Који опрема и обучава те косовске безбедносне снаге. А и вежба с њима. Наравно, вежба и с нама. А који, НАТО, за сада каже да се пре формалног преименовања имена с тиме морају сложити и Срби у скупштини Косова, јер то предвиђа устав. Знате оно, прво стандарди па онда статус. Па ће Срби када дође до гласања у скупштини Косова о преименовању „безбедносних снага“ у војску Косова највероватније напустити салу. А после се вратити у салу. Јер, језик правде увек је дволичан. А људи, били они мали, били велики, увек су грешили. Хитлер је водио рат како би Немци постали господари света, а уништио је Немачку. Черчил је водио рат да би спасао енглеску империју. У стварности, уништио ју је.

Која нас будућност очекује у ЕУ, када је већ данас ЕУ препуна проблема и великих супротности? И како ту будућност у ЕУ везивати с питањем Косова? Не знам, да сам пророк, живео бих у пустињи или манастиру. Но, тамо ми се нешто не иде. Знам само чињенице, а оне говоре да је данашња ЕУ све више позориште апсурда. Да је европска политика, заправо, антиполитика и да апокалипса прети и европској демократији. Погледајте Немачку, Италију, Шведску. Мађарској и Пољској из Брисела се прети...

Када му је Европа запретила да се неће сагласити с његовим акцијама, Ото фон Бизмарк још је давно изјавио: „Погрешно је говорити о Европи, то је чист географски израз!” Можда је Европа чисто географски израз, али у сваком случају, он је веома стар. Европљани су свесни свог дела света већ дуго, његове границе, топографија, језици и идеје признати су и о њима се расправља најмање 1200 година. Више него било који други континент, Европа је била опседнута својим самоодређењем, утврђивањем шта то повезује „Европљане” и шта их разликује од њихових комшија. Укратко, утврђивањем специфичних захтева и очигледности „европске цивилизације”. Ти захтеви, засновани на интуитивно очигледним карактеристикама Европе: хришћанству, наслеђу Римског царства, различитим природним границама, представљају окружење савремене тежње за јединством. Међутим, када се размотри изблиза, слика постаје нејаснија, јер европска је цивилизација имала разноврсну прошлост. Наиме, чак и када су се Европљани позивали на идеју Европе, врло често су имали сасвим различите ствари на уму.

Ту је, пре свега, значајан елемент величине. Димензије европских држава се разликују: од Немачке, са преко 80 милиона становника, до малих држава у подручју Алпа. Земље с великим бројем становника и дуготрајним безбедним државним системима одувек су водиле рачуна да не буду анонимно апсорбоване у паневропске пројекте, било да су на њиховом челу били папе и цареви, било бирократе.

Мађари, Чеси и Пољаци ушли су у ЕУ као у интеграцију где влада идеал националне независности, политичке и културне слободе. Сада им Берлин намеће мигрантску политику с којом се не слажу, али и одређену врсту унутрашњег законодавства. Код великих земаља постоји забринутост да ће исувише великим идентификовањем с ЕУ, коју не могу да контролишу, изгубити своју посебну националну слику.

Знатно више од величине, положаја или историје, значајнија је линија поделе која у данашњој ЕУ иде кроз државе, а не између њих. Наиме, све оно што је недвосмислено европско у погледу мисли или укуса или праксе на континенту, одувек је било ограничено на транснационалну елиту. Уједињени познавањем једног заједничког језика, који је прво био латински, па француски и сада енглески, као и слободом кретања коју су им давали приватни ресурси или јавна подршка, такви људи су одувек и били Европљани и тако су се и осећали.

За неку другу Европу пољопривредника, трговаца, радника и чиновника Европа је још увек нешто апстрактно. Чак и на плану универзалне, популарне културе, која се може размењивати, та култура није специфична европска већ нека врста адаптиране параамеричке културе која је површно пелцована на локални живот. На нешто дубљем нивоу, нижа класа европских држава и даље је сведена на уже границе. Њене бриге и интересовања су више национална него континентална, а самим тим су више подложна популистичким и националистичким апелима против промена које су на њену штету спроведене у име Европе. Нестанак националних граница у ЕУ, када је реч о кретању робе, новца и људи, створио је неку врсту хибрида. Французи, Немци и Италијани су истовремено и Европљани само у зависности од тога шта раде. Пошто су се земље чланице ЕУ окупиле и створиле заједницу – мање да би изградиле јасно осмишљену будућност, а више да би спречиле повратак на добро сагледану прошлост. Односно, идеја и идеал Европе су и данас нејасни као и раније. Свакако, у питању је нешто више од географије, али одговор ипак није потпун.

Не знам шта је требало председници Хрватске госпођи Колинди Грабар Китаревић да у интервјуу једном аустријском листу каже „да се Хрвати у СФРЈ нису смели изјашњавати као Хрвати”. То напросто није истина, завршио сам део основне школе у Карловцу и Правни факултет у Загребу и знам да су се моји тадашњи школски другови увек изјашњавали као Хрвати. Уосталом, с неким каснијим истакнутим политичарима из редова ХДЗ-а био сам својевремено на студијама. У индексима, где стоји националност, писало им је „хрватска”. Ја видео, а може се и проверити...


Коментари108
5d077
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan duric
Gospodine Lazanski, mnogo komentara je ostavljeno na ovu Vasu temu a Vi ste samo odgovorili na jedan komentar. Mi znamo da ste Vi dosta zauzeti ali osecam da vecina Nas ocekuje bas Vas odgovor na jos neka od ovih. Bar ostavite komentar na moje misljenje ostavljeno pre 4 dana. Hvala unapred!!!!
Miroslav Lazanski@ Dragan Durić
Izvinjavam se gospodine Durić, ne stignem uvek sve ni pročitati. Ukratko, Vaša razmišljanja su vrlo intersantna, ono oko ćirilice mnogi Srbi ne bi prihvatili, za Komonvelt ste uglavnom u pravu, ali Velika Britanija je nekada bila od Hong Konga, Singapura, Indije, Adena, Malte i Gibraltara... Ostade danas samo Gibraltar sa majmunima. Jeste engleska kraljica i danas formalni suveren i Kanade i Australije, ali nije Indije. Uskoro možda ne i Škotske. Imperija se polako osipa...
Препоручујем 21
Savan
Pa naravno da je izjava Kitarevicke laž za svakog ko je u Hrvatskoj pohadjao srednju školu iili fakultet,jer u tim dokumentima pod rubrikom nacionalnost se upisivalo ili Hrvat ili Srbin ili Makedonac,( imam i ja upisano u svojoj svjedodžbi),ali Kitarevicki ,a možda i novinaru je trebalo još jednom prikazat Hrvate kao obespravljene u omraženom komunističkom rezimu.
Duško
Fakat je da je g-din Lazanski "fiškal" sa razrađenim stilom pisanja tj. pretakanja misli u smislene rečenice i celovit tekst. Kako tumačiti ovoliki broj komentara čitaoca iz Srbije, Hrvatske itd. Očigledno je da se mi, čitatelji iz SR možemo oko malo toga složiti sa čitateljima našeg dnevnog lista iz HR. Ne vidim nikakav problem da na civilizovan način razmjenimo mišljenja. Mislim da ćemo tako predrasude lakše otkloniti a i neke barijere "omekšati". Ne znam kako je građanima HR u EU, to oni nama mogu reći, samo molim bez patetike, cinizma i laži. Htio sam reći sledeće, živio (živija) sam u HR do svoje 21. godine života. Imao (i danas ih imam) brojne prijatelje Dalmoše,Slavonce,Istrijane itd. koji nisu bili opterećeni svojim nacjunom kao ni ja.Čovjek samo pokušava objasniti koliko je pogubno nacionalno prebrojavanje i gde nas je dovelo. Zahvaljujem Lazi u ime mog starog oca oficira JNA na pomoći koju je Vaš otac pružio mladim oficirima u učenju vojnih veština i znanja u Trebinju.
Vangelija
Grupa botova - srbofoba i rusofoba, koji su konstantno prisutni kao komentatori, a prepoznatljivi na ovom portalu po pokusajima sarkasticnog prizivanja bivse SFRJ, casova marksizma, pionirskih marama....kao da prepisuju jedan od drugog dobijene tekstove pa promasuju teme . Igor G, Nikola Nesic, Petar Ilic, Bosko (povremeno Nemanjic), Milivoje Radakovic, naizgled sve uobicajena srpska imena i prezimena , a u sustini pseudinimi koje koriste za svoj mizerni posao.Sve u cilju da imenom i prezimenom potvrde svoj (srpski?)"indentitet". Troje od nabrojanih su provereni.
Stefan Petkovic
Hriscanstvo je, kazete, karakteristika Evrope. Kao i rimsko nasledje. Podseticu Vas da je treci nogar tog tronosca i helenisticko nasledje. Bez svega toga Evrope nema. Samo, da li znate da danas reci da je evropska civilizacija hriscanska tezak verbalni delikt? Prema sezdesetosmasima i njihovoj deci i ideoloskim naslednicima. I tu lezi odgovor otkud buna "novih Evropljana" dakle ex socijalistickih/komunistickih drzava zbog koje im se "preti" kako kazete. To sto su Madjari uzeli lovu za puteve od Brisela, recimo, ne daje za pravo Briselu da izvrsi u ime multi-kulti kulta demografsku promenu Madjarske po modelu danasnjeg Pariza, recimo. Interesuje me samo: govorili ste Bori Jovicu da se "Kosovo brani na Karavankama". Da li danas kazete da se Novi Pazar, Novi Sad, Presevo, Bosilegrad i ostalo brane odbranom Kosmeta? Je li g. Lazanski i dalje protiv "puzajuceg srpskog priznavanja Republjik Kosove"?
Miroslav Lazanski@ Stefan Petković
Da gospodine Petković, Novi Pazar, Bosilgrad i Novi Sad brane se na Kosovu. Domino-efekt...
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља