субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Ћирилица као симбол српске културе

недеља, 16.09.2018. у 08:00

Очекује се усвајање измена Закона о језику и писму, у коме би се поред осталог требала наћи и одредба да је ћирилица матично писмо српског народа, због чега ће бити обавезна њена употреба у службеној преписци свих републичких, јавних и научних установа, у органима локалне самоуправе, предузећима и медија у којима је држава већински власник.

Вук Стефановић Караџић је 1811. године прилагодио ћирилично писмо српском језику.

Свестан своје српске припадности и неминовне борбе за очување свог националног идентитета, још давне 1848. године, Светозар Милетић је у чурушкој цркви позивао народ на борбу против Мађара који су наметали свој језик, гушећи тиме српску народност. Званично становиште Аустроугарске монархије, приликом анексије Босне и Херцеговине, било је да треба потпуно забранити ћирилицу, јер се тиме наводно брани западна цивилизација. Српски језик је требало преименовати у „земаљски”, а касније и у „бошњачки језик”.

Ради остварења својих освајачких и националних циљева увођени су посебни закони у погледу српског језика и ћирилице, све у циљу стварања новог поретка у Европи. На почетку Другог светског рата, усташке власти су 25. априла 1941. године донеле закон по коме се забрањује употреба ћирилице у јавном и приватном животу, чиме латиница постаје службено и једино писмо у НДХ. Забрањено је штампање књига на ћирилици а сви јавни натписи писани ћирилицом морали су бити замењени у року од три дана. И у време Јосипа Броза, сваки онај ко се противио начину политичког решавања српског питања у Југославији био је смењен и означен као српски националиста. Тако се и др Благоје Нешковић, шпански борац, првоборац НОБ-а, члан КПЈ од 1935. године, председник Владе Народне Републике Србије и потпредседник Владе ФНРЈ, поред осталог, успротивио политичком предлогу да се у Србији уведе латиница као равноправно писмо ћирилици, све у знаку језичког заједништва и братства и јединства са Хрватима. Проглашен је великосрпским шовинистом и уз остале примедбе смењен је са свих функција.

И данас је ћирилица као симбол идентитета Републике Србије и Републике Српске трн у оку многима. Најавом ових измена закона јављају се неки антићириличари који нам поново држе лекције, негирајући оно чему су нас учили наши славни преци, од Немањића, Лазаревића, Милетића, до Вука, Дучића, Шантића, Кочића, Нушића, Црњанског, Андрића и многих других. Зато треба схватити да борба за ћирилицу није национализам или шовинизам, то је потреба. Ћирилица мора да буде важан симбол препознавања српске културе и српског народа.

Миливоје Мишо Рупић,
Београд


Коментари12
a8e8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ziko-Zupski
Ovaj zakon za Cirilicu trebao davno da se donese. Ovde pisem latinicom jer zivim u Holandiji ali sva pisma za Srbiju i ostalu korespodenciju pisem Ciricom-Srbikom.
Плитко
Званични државни језик је управо то, и треба да је свуда у јавним натписима. Не треба правити државу у држави од државних установа. Ако се хоће ограничење на државу, оно треба да обухвати и све оне који примају било какву дотацију или раде неки посао за државу. Не може, рецимо, једно позориште да добија новац од државе, а да не користи њен званични језик.
Драгољуб Збиљић
ЗА СВЕ МОРА ДА ВАЖИ У СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ У СРБИЈИ СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЧКО ПИСМО. -- Устав је један и уставне одредбе важе за све и свакога. По Члану 10. Устава Србије у службеној употреби су "српски језик и ћириличко писмо". Устав се не може односити само на поједине институције и сл. Без обзира на то какво је власништво предузеће, да ли је приватно или државно и сл. то не може никако да утиче на то да буде неки други језик и неко друго писмо у општој службеној употреби у Србији. Дакле, Устав не само у Србији него и у било којој земљи важи за све и свакога и сви морају да поштују српски језик и ћирилицу у службеној употреби. Према томе, ако имамо нормалне институције задужене да спровођење Устава и његових одредаба, не би се смело и могло догодити да неко користи у Србији неки други језик и писмо осим српског језика и ћириличког писма. осим, наравно, тамо где мањине користе свој језик и писмо у законом прописане услове. У томе нема разлога за спорове.
Препоручујем 6
Дарко Бабић
Југословенски националисти су били безкомпромисни.
Бојан
Не знам какве везе ћирилица има са швинизмом и национализмом. Ја је обожавам а сада ћу вам рећи нешто о себи. Имам 20 година, геј сам, атеиста сам, вегетаријнац сам, студент сам и зарађујем од програмирања. Па ипак, волим ћирилицу и једва чекам да ово ступи на снагу. Мислим да пре свега националистима и треба да захвалимо што је ћирилица у лошем положају. Присвајили су је а то је као да су јој везали камен око ногу и бацили у Дунав.
Raca Milosavljevic
... neka ima i nekih datumskih gresaka i svakako ima jos da se posteno istrazi o ulozi Save Mrkalja i drugih ali je tema na mestu ... svaka cast ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља