четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ТРИЈУМФ НАШИХ СТУДЕНАТА У САН ТРОПЕУ

Лађа „Машинца” светски шампион

У финалној трци пловила с тешким теретом, српски тим направио гест већи од титуле: ривалима са универзитета у Нанту дозволили су неограничено време да поправе свој оштећени брод, како би надметање наставили равноправно
Аутор: Дарко Пејовићсубота, 15.09.2018. у 22:00
Екипа београдског Машинског факултета на Азурној обали (Фотографије Лична архива)

Градска лука у Сан Тропеу већ је добрано тонула у сутон када је пловило са српском тробојком прво прошло кроз циљ. На обали чланови студентског тима београдског Машинског факултета полетели су један другом у загрљај. Слављу су се прве придружиле колеге из Грчке и Хрватске. Они су нашу екипу здушно бодрили у надметању с тимом Универзитета у Нанту, у финалу трке пловила за превоз тешког терета.

Описана слика сјајила је у очима момака и девојака, који су минуле среде, дан по повратку с пута, поново били на окупу у матичној луци, на Машинцу. Факултету, који ове године слави седам деценија постојања, донели су титулу светског шампиона с престижног такмичења „Хидроконтест”, одржаног од 2. до 9. септембра у Француској.

На завршницу овогодишњег надметања тимова студената бродоградње из целог света пласирало се 28 екипа из 15 држава, са свих континената: од Перуа и Колумбије, до Индонезије и Аустралије.

„Домаћини су за такмичење уредили део плаже у заливу Канубије, са свим пратећим садржајима. Ту су организована представљања тимова и њихових пројеката, размена искустава, вечери дружења. Финале је одржано у градској луци, срцу Сан Тропеа. Дефиле екипа поздравило је више од 10.000 људи”, каже Анђела Орловић, чланица нашег тима, описујући колико је „Хидроконтест” био важан догађај у туристичком драгуљу Азурне обале.

Тим за победу
Oни су актуелни шампиони и будући бродограђевински инжењери: Матија Василев, Игор Ђорђевић, Божидар Дулић, Немања Шурбатовић, Милица Стојановић, Марко Вег, Лука Градинац, Алекса Ковинић, Анђела Орловић, Филип Лакић, Ђорђе Бранковић, Александар Субић, Саша Стјепановић, Петар Караџић, Анђелка Лештанин и Стефан Зечевић. Сви су на завршној години основних студија или на мастеру. У њихов успех, истичу, уграђено је знање и ентузијазам професора с Катедре за бродоградњу, посебно проф. др Милана Калајџића, ментора тима, као и целог факултета.

Организатор надметања, швајцарска фондација „Хидрос”, пред студенте бродоградње поставила је задатак да тимски, самостално, израде прототип иновативног, енергетски ефикасног и еколошког брода.

„У категорији пловила с теретом од 200 килограма, пројектовали смо и направили од стаклопластике брод ’Дунав 1’, дугачак 3,2, а широк 0,6 метара. То је унапређена верзија ’Дунава’, с којим смо лане на ’Хидроконтесту’ освојили треће место”, описује шампионско пловило Матија Василев, менаџер тима Машинског факултета, који је у Француској наступио под именом „Confluence Belgrade” (Ушће Београд).

А титула је изборена тамо где се квалитет брода једино може проверити – на води, у трци с конкурентима. Сви учесници од организатора добијају електромоторе једнаке снаге (1.200 W), тако да пласман искључиво зависи од хидродинамичких карактеристика пловила и вештине да се даљинским управљањем с обале најбрже доведе до циља.

„Од 16 екипа које су најбрже прошле стазом од 400 метара, формиране су четири групе по четири брода. Победници група су ишли у полуфинале. На тој претпоследњој степеници, чекала нас је екипа из Ријеке. Е то је био прави окршај”, са жаром прича Божидар Дулић, који је даљинским управљачем кормиларио „Дунавом 1”.

„За победу је потребно добити две трке. У обе су Ријечани водили готово све време, али смо ми у циљ ушли први, с десетак сантиметара предности. Било је жестоко, нарочито на завојима око бова”, наставља Божидар и показује ожиљке од сударања на боковима наше лађе. Разазнаје се и траг црвене фарбе, „потпис” хрватског брода.

Такмац у борби за прво место била је екипа Универзитета у Нанту, убедљиво најбоља до финала. У првој трци, при маневру, Французи ударају у наш брод и тешко оштећују прамац свог пловила. Тада „машинци” праве гест већи од титуле: дозвољавају противнику неограничено време за поправку брода, да би у другу трку ушли равноправно. Међутим, залечена лађа француска није могла до преокрета. Наш тим се окитио звањем светског шампиона, упркос томе што им је први такмичарски дан у Сан Тропеу уједно био и први тренинг: током припрема нису имали исправан мотор за „Дунав 1”.

Пех „лаког брода”
Екипа Машинског факултета је у Сан Тропеу заузела четврто место у трци бродова за превоз лаког терета (20 килограма на 600 метара). У тој конкуренцији наступили су бродом „Сава 1”. У поређењу с бродом „Сава”, који је лане на „Хидроконтесту” заузео друго место, ово пловило је 30 одсто брже и има 40 процената мању масу, уз низ других побољшања. Да није било пеха с мотором и електроником, уверени су у нашем тиму, из Француске би се вратили с дуплом круном.

„Ма шта ту има, убациш у воду, тераш и победиш”, као нехајно одмахује руком Божидар Дулић, а онда озбиљним гласом саопштава: тим је једногласно одлучио да награду од 2.000 швајцарских франака уложи у куповину новог мотора. Биће то њихов легат за будуће генерације студената Машинског факултета. Да имају барем једну бригу мање, када се одваже да изађу на црту већима и богатијима.

„До успеха у Француској дошли смо с буџетом од 10.000 евра. Француске и швајцарске екипе располагале су с по 80.000 евра”, каже менаџер тима Матија Василев. Сећа се да су, у првом покушају прављења финансијске конструкције, на мејлове 300 предузећа послали молбу за спонзорство. Само њих пет их је удостојило одговора, од тога су три била негативна.

„Ипак се на крају нашло неколико фирми које су стале уз нас, на томе смо им бескрајно захвални. И наравно, Машински факултет је помогао највише што је могао”, додаје Василев.

Тријумф у Сан Тропеу донео им је још једну почаст: право да своје пловило представе на великом сајму бродова у Монаку, од 26. до 28. септембра. Наравно, ако буде пара да се отпутује у кнежевину на Азурној обали. Сада је на потезу држава. Када већ нико од званичника, укључујући и ресорно министарство, није послао честитку Машинском факултету, достојно искупљење била би финансијска подршка студентима који у свету репрезентују српско бродоградитељство.


Коментари9
05c67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba
Bravo, Kolege!
много смо најjaчи
То људине једне!
Петар,ЗАГРЕБ.
Све честитке нашој витешкој младости. Српској на побједи,а хрватској на подршци својим вршњацима. Ето то је оно што волим ћути.
Vlada
Šta će im taj cirkus? Oni su akademski građani.
Зоран Маторац
И они су заслужили Балкон.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља