субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:45

Принципи освајања у античко доба исти као данас

Истраживањем муниципијума у Скеланима долази се до нових потврда о друштвеним процесима који прате освајање територије и пљачку природних богатстава
Аутор: Градимир Аничићсубота, 15.09.2018. у 22:00
Потпис: Наставља се истраживање: Вила урбана у муниципијуму Малвезијатијуму, 3–4. век, Скелани( Фото Музеј Римски муниципијум )

Oд нашег специјалног извештача
Скелани – Вијуга ћудљива смарагдна Дрина топлог септембарског дана, делећи Србију од Републике Српске. У античко доба није било тако – подручје с обе стране реке припадало је једној области. Уз њену леву обалу, у Скеланима, на археолошком налазишту – седишту те области која се простирала до Ужица и Пожеге, ужурбано се ради. Директорка Музеја Херцеговине Ивана Грујић, археолог, организатор је ископавања.

Тек што је завршен 24. Међународни лимес конгрес на којем су Виминацијум и остали споменици античког доба на тлу Србије представљени светским научницима као никада до сада, о чему је „Политика” исцрпно писала, настављамо причу о античком наслеђу, овога пута у Републици Српској, у муниципијуму Малвезијатијуму, на подручју Скелана. Директорка Археолошког музеја „Римски муниципијум” Свјетлана Марковић жали се на многобројне бирократске препреке због којих овогодишњи радови касне и на претње археолозима и њој појединих мештана који сматрају да им је имовина угрожена радовима на археолошким локалитетима.

Ивани Грујић у ископавањима стручну помоћ дају Борис Радић, археолог из музеја „Римски муниципијум”, Сњежана Антић, археолог из Бијељине, Нина Дракуловић, археолог конзерватор из Врњачке Бање, Јелена Пујић, археолог из Музеја Херцеговине, Стана Јоксимовић, археолог из Музеја Херцеговине, Мирко Вранић, археолог из Чачка, с многобројним копачима, мештанима Скелана. На месту откривене римске виле урбане са сачуваним подним мозаицима и остацима фреско сликарства на зидовима из 3–4. века, која је откривена 2008. године, настављена су истраживања старије римске грађевине, која се налази испод грађевине са мозаицима. Истраживачки задатак у овој кампањи је да се ископају слојеви у просторијама старије грађевине. Овај локалитет је једини у Републици Српској од владе проглашен подручјем од посебног значаја.

Ивана Грујић каже да је старија грађевина страдала од пожара. На основу слоја урушеног камена са зидова грађевине и слоја горења претпоставља се да после пожара објекат није обнављан, већ је на истом месту, али не и на истим темељима, саграђена нова луксузна грађевина с подним грејањем, подним мозаицима и осликаним зидовима. Керамички материјал из старије грађевине показује грубљу израду, рађена је на спором витлу. Зделе и лонци задржали су облике карактеристичне за производе кућне намене у свакодневној локалној употреби, са одликама домородачке грнчарије. Процентуално је знатно већи број уломака грнчарије локалне производње, што сведочи о снажном локалном утицају који у свакодневном животу задржава традиционалне елементе. Процес романизације посматран преко археолошког материјала у Малвезијатијуму говори о томе да је домородачко становништво постепено прихватало промене настале доласком Римљана, али истовремено задржавајући своје устаљене навике у изради керамичких кухињских посуда. Будући да је овај муниципијум основан у 1. веку, јасно је да је римски освајач постепено уводио домородачко становништво (племе Диндара) у римски систем државне управе, да би, између осталог, придобио мештане и обезбедио што сигурнију експлоатацију руде сребра из оближње Домавије (код Сребренице) и даље је транспортовао Дрином ка царском граду Сирмијуму, на север, и Спалатуму, царским путем, на југу. Дуже од једног века трајала је припрема за експлоатацију руде сребра осигуравањем путева и насеља поред којих је превоз руде организован, као и стварањем јаког упоришта римске управе састављеног од локалног становништва уведеног у систем јавне управе. Домавија је (код Сребренице) насељена италским родовима, који су управљали рудницима и чинили управни административни и извршни апарат колоније. У том различитом приступу освајачке политике, где се задржава домородачко становништво у управи муниципијума у Скеланима, а досељава италско у Сребреници, омогућено је успешно снабдевање рудом сребра царских градова, као и сигурно спровођење политике романизације овог подручја, на којем су пре Римљана живела племена Диндара, користећи рудна и шумска богатства за свој опстанак. Истраживањем муниципијума долази се до нових потврда о друштвеним процесима који прате освајање територије и експлоатацију природних богатстава, што је у највећем броју случајева, полазни, претежни, али не и једини разлог окупирања једне геостратешки важне територије. Исти принципи понављају се у освајањима и у 21. веку.

Свјетлана Марковић каже да се истовремено с ископавањима склапа ископана грнчарија и мозаик с представом Медузе пронађене у просторији с подним грејањем, настао у периоду највећег економског развоја муниципијума Малвезијатијума. Врхунске уметничке израде, представља подни украс у просторији која је највероватније служила за пријеме и обедовање.

Обе откривене грађевине имају елементе који омогућавају да се претпостави њихова јавна намена, највероватније за одређене административне службе чиновничког државног апарата. Млађа грађевина с подним мозаицима имала је одлике луксузне грађевине у којој су могли бити вршени различити протоколарни и остали пријеми.

Значај истраживања муниципијума у Скеланима није само у откривању изванредних археолошких налаза и грађевина већ и у томе што се анализом пронађеног археолошког материјала употпуњују сазнања о процесу романизације на једном од најнасељенијих подручја провинције Далмације у време римске владавине.


Коментари4
e171a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
да смо праве историје учили у школама, вероватно би биље прошли у последњих 100 година
dan
Rimljani su uglavnom donosili civilizaciju a potom i hrišćanstvo ! A što se tiće oscvajanja, osvajao je i car Dušan pa ne čujem neke kritike toga ! Ili, šta će Rusi (carski i Sovjeti) u Gruziji, Jermeniji i np Tačegistanu ?!
Бранислав Станојловић
Нисам историчар, али као научнику логика ми налаже да су и тада племенске старешине радо продавале "природна богатства" страним освајачима.
napredak je samo tehnološki
Masovne migracije (nekad Germana i Slovena sa Avarima, pa Osmanlija, danas masovne migracije iz Azije i Afrike) i dalje rade, hvala na pitanju. Pitam se jesu li i onda države pomagale invazije kao ove današnje? A "Strani investitori" i danas i pre, pljačkaši i izrabljivači svih resursa, prirodnih i robovske radne snage domaćina, i dalje rade nesmetano. Prodaj i trgovina ljudima ista...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља