петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41

Лазар и плави зека свима доносе радост

У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице на Трешњи настала је прича о дечаку и његовој играчки, коју су књижевница Љиљана Дугалић и сликар Серјожа Попов преточили у сликовницу да би помогли светињи после крађе новца намењеног градњи конака
Аутор: Рајна Поповићнедеља, 16.09.2018. у 11:48
Мати Злата, патријарх Иринеј и Лазар (Фото Љиљана Дугалић)

Прича о малом Лазару и његовом плавом зеки проширила се Авалом и завршила на страницама – сликовнице. Сви који посете манастир Пресвете Богородице Тројеручице на Трешњи, у засеоку Дробњаци, ту дечју књижицу понесу кући јер је мати Злата Пантелић, која за себе скромно каже да је настојатељица ове светиње, поклони сваком госту, с великим задовољством. У време када је мало спремних да дарују друге, игуманија сматра да они који нађу пут до храма брвнаре у Дробњацима да би упалили свећу, помолили се испред иконе Богородице Тројеручице и нашли се где и честице моштију руске светитељке из 20. века Свете Марије Гатчинске, заслужују такав дар, гостопримство, њену пажњу, ратлук, кафу и чашу хладне воде.

– Знате ли каква је радост завладала! Сликовница је пробудила децу у одраслима, носе је за себе и унуке – примећује Љиљана Дугалић, песникиња или приповедач, како коме воља, с обзиром на то да у свом опусу не прави разлику између стихова, прозе и књижевности за децу, а има на полици и Андрићеву награду за приповетке.

Плавокосог трогодишњака који се не одваја од крпеног другара она је описала у поеми која почиње стиховима „Плави зека кренуо на пут, у наручју држи га Лазар љут...” и уз илустрације карловачког сликара Серјоже Попова претворила у лепу сликовницу.

Вратимо се у манастир и код мати Злате. Како је њу пут одвео на Авалу, питамо Љиљану Дугалић.

– Више од деценије била је монахиња у Црној Гори, одакле је због здравствених тегоба и лечења прешла у Београд и привремено боравила у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку. Онда јој је високопреосвећени митрополит Амфилохије поменуо да би било добро да она устроји манастир на имању које је Црква купила на планини покрај Београда. Изненадила се тим предлогом и питала је митрополита како да подиже манастир када јој је здравље лоше и када би могла убрзо на напусти овај свет, на шта јој је он узвратио да и гроб монаха може бити темељ манастира – објашњава песникиња која често време проводи у манастиру на Авали и добро зна како је мати Злата Пантелић прихватила митрополитову препоруку.

– Упознавајући се с околином купљеног имања, потомак породице Дробњак, Александар, показао јој је гроб хероја Микаила Милошевића из села Буковика код Аранђеловца. На падинама планине овај ратни јунак страдао је 1915. године од гранате која га је погодила док је као извиђач осматрао надирање непријатељских војника и одбацила га до оближњег дрвета. Пошто је напад прошао, на том месту пронашао га је један од мештана из породице Дробњак и сахранио га, али је сачувао плочицу коју је војник носио око врата. Пронашао је на основу имена његову породицу и питао их да ли желе да га пренесу с Авале у Буковик. Дошли су на Микаилов гроб, рекли да неће ништа дирати сем што ће војнику подићи камено обележје. О том споменику знаном јунаку већина Београђана није чула ништа, а он је, без сумње, још један неми сведок херојства нашег народа у Првом светском рату – говори Дугалићева.

– Када је мати Злата прочитала шта пише на споменику, изненадила се и преломила. Остала је ту на Авали, устројила манастир с црквом брвнаром и кућом која је преуређена у мањи конак, сада већ помало тесном јер су се појавиле искушенице које желе да постану део манастирског сестринства – истиче наша саговорница.

Вратимо се мало уназад. На Ђурђиц, 16. новембра 2015. године, када је служена литургија у манастиру. Било је доста верника који су се временом добро упознали и састају се ту као да су породица. Био је свеж дан, описује песникиња. Тада се први пут појавио плави зека.

– Била је то играчка дечака Лазара, најмлађег од три сина породице која стално долази у манастир на Авали. Лазар га је непрестано носио и увек негде остављао. Добио га је од оца Воје Билбије, који живи у Холандији и који је за један од празника донео пуну кесу играчака за малишане у Србији. Мали Лаза, који је тек проходао, тада је добио плавог зеку – сећа се Љиљана.

Каже да је плавог дугоушка подигла с пода и ставила на прозор. Када се служба завршила, тај зец је шетао из руке у руку. Лазар га понесе, па спусти негде, неко од одраслих га покупи и стави на клупу, малиша узме и остави на трави, неко од одраслих врати на сто да се не упрља... Углавном, зека је свима био друштво и свима у видокругу, не заборавља Љиљана како су Лазар и плави зека постали јунаци сликовнице.

– Пријатељица ме је посаветовала да зеку фотографишем јер ми може бити инспирација за писање, с обзиром на то да је знала да имам пет-шест објављених дечјих књига. И јесам, сликала сам зеца, а онда сам почела да размишљам о плавом зеки па су кренули стихови – говори песникиња.

Рад на сликовници убрзао је један немио догађај. Док су мати Злата, свештеници и окупљени свет били на служби у цркви брвнари, неко је узео мердевине, прислонио их на зид, ушао у келију мати Злате и одатле однео новац који је она сакупила за озбиљне грађевинске радове, освећење и за манастирску славу 25. јула.

– Тај новац је народ остављао за светињу да би био подигнут конак. Др Љиљана Абрамовић Савић и ја посетиле смо мати Злату с идејом да објавимо сликовницу и допринесемо да се надокнади део новца. Уметник Попов одмах је почео да ради јер се и сам спремао да одмор. Углавном, за мање од месец дана насликао је десет прелепих цртежа и осмислио насловну страну, слао их како коју уради, а ми носиле у штампарију. Без грешке, све је било готово на време, па је мали Лазар, власник свима добро познатог плавог зеке и главни јунак поеме, први примерак тек донете сликовнице из штампарије поклонио његовој светости патријарху Иринеју, који је тога дана служио свету архијерејску литургију на Авали поводом манастирске славе – задовољна је Љиљана Дугалић, поготово што сликовница може да се купи у црквеним продавницама и храмовима и сав новац се прослеђује мати Злати да, упркос крађи, оствари планирано.

А зека? Он је свуда где и Лазар, а малиша и његова два брата у међувремену су добили и сестрицу.


Коментари0
678d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља