недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:30

У славу јуриша у слободу

Аутор: Ана Вуковићнедеља, 16.09.2018. у 09:39
Свечана академија поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта (Фото А. Васиљевић)

„Србија можда изгуби неке битке, али не зна за поразе у рату”, истакао је пуковник Љубомир Марковић, председник Републичког одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. Он је на свечаности поводом обележавања једног века од пробоја Солунског фронта, одржаној у Дому Војске Србије, подсетио госте на славне тренутке наше историје, истичући да народ који нема своју прошлост, нема ни будућност.

– Било је то у веома тешко време пре сто година. После опоравка и реорганизације српске војске на Крфу. Оно што се није могло ни на Западном ни на Источном, постигло се на до тада споредном Солунском фронту, дужином 450 километара, од Јонског до Егејског мора – приповедао је Марковић, закључивши да се тог 15. септембра десио бриљантни тренутак Првог светског рата.

Био је то славни дан наше војске. Дан када нам се цео свет дивио. Непријатељи су се постидели пред вољом и вером наших ратника који су желели да се напокон врате кући.

– На том фронту се у лето 1918. нашло 628.000 војника и старешина савезничких армија, док је с друге стране било 626.000 Аустроугара, Бугара и Немаца. После сјајне артиљеријске припреме, када је 14. септембра неутралисан непријатељ на првој линији одбране, већ следећег дана, у 5.30 часова кренула је офанзива. Била је то кланица више од милион људи – истакао је Марковић.

Говорећи о подвизима војвода Степе Степановића и Петра Бојовића и осталих старешина, познавалац наше историје ратовања додао је да су након извршеног јуриша, већ у преподневним часовима, војници пробили фронт у дужини 3 километра. Ни мрак није пао, а коридор према домовини проширио се на 33 километра.

– Врата у отаџбину била су отворена. Војници и старешине плачући су љубили земљу и камен – казивао је Марковић.

Осим да упознају своју прошлост, посетиоци Дома Војске синоћ су имали прилике и да уживају у музичком програму који су припремили ансамбл „Ратислав Благојевић и Гледанице” као и оркестар Министарства одбране „Станислав Бинички”. На програму су, поред химне „Боже правде”, биле и композиције „Марш на Дрину”, „Шумадинац пали топ”, „Играле се делије”, „Ово је Србија”…


Коментари3
cfb90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Најважније је да се школарцима током целе ове школске године, у зависности од узраста, преносе истине о Великом рату, о надљудском напору српске војске да се, десеткована кроз албанску Голготу, подигне као птица Феникс из пепела, и, осокољена својим војсковођама, крене у пробој Солунског фронта. Толико има прича, потресних, тужних, херојских, родољубивих... Срењошколцима препоручити књиге, попут "Тешких година" Милутина Велимировића... Ученици треба да буду поносни на своје јуначке претке, који су, више од својих живота, волели и ценили своју родну груду, своју отаџбину, част, понос, човечност... Ово би требало да буде тек почетак обележавања 100-годишњице српске славне и јуначком крвљу обележене епопеје... Родољубље, данас тако јефтин појам, требало би да поново подигнемо на заслужени пиједестал...
Ana
Koliko para i koncerata na Tašu za 60 godina RTS. Pa toaleta, pa kiča... A za Solunce mali koncert! Sramota!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"60000 српских војника је одлучило исход рата!?! Срамота!" Немачки Кајзер Вилхелм II. За те Дивове, сто година касније, један концертић? Браво, Србијо!!! Све што доживљаваш и што ћеш доживети, дебело си заслужила. Срамота Ти на образ!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља