недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

За стипендисте Хумболтове фондације усавршавање траје годинама

Стипендија је тек почетак напредовања истраживача
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 16.09.2018. у 14:46
Следеће седмице некадашњи стипендисти из 25 земаља расправљаће у Београду о климатским променама и одрживом развоју (Фото Д. Јевремовић)

Клуб Хумболтове фондације у Србији придружује се обележавању 210 година постојања Универзитета у Београду и од 19. до 22. септембра организоваће у згради Ректората на Студентском тргу међународну научну конференцију о одрживом развоју и климатским променама.

Председник Хумболтовог клуба Србије др Мирко Коматина, професор Машинског факултета у Београду, каже да је на конференцији предвиђено учешће 146 истраживача и научника, од којих су 62 из иностранства – из 24 земље. Највише их је из Немачке (12), али и из земаља у окружењу, САД, Велике Британије, Швајцарске, Аустрије... Скуп ће првог дана бити посвећен разматрању положаја високог образовања и науке у Немачкој и Србији, а затим три дана климатским променама и одрживом развоју. Једна од предвиђених тема је и Миланковићева теорија о клими.

Хумболтова фондација немачке владе код нас је дуго присутна, али о њој се углавном мало зна. Мирко Коматина нам каже да је фондацију 1953. године основала немачка влада и да носи име чувеног немачког научника Александра фон Хумболта (1769–1859). Селекциони комитет ове фондације сваке године одобри неколико стотина стипендија за постокторанде из целог света који се потом усавршавају у некој од научноистраживачких установа у Немачкој.

Критеријуми за доделу стипендије Хумболтове фондације су веома строги. Из Србије је до сада, после више од шест деценија, стипендију добило око 150 истраживача, с тим што се дешавало да је током године нико не добије. О мерилима селекционог комитета фондације говори и податак да су чак 52 хумболтовца широм света касније постали нобеловци, а и то да су два актуелна потпредседника САНУ, Зоран Поповић и Љубомир Максимовић, такође стипендисти ове фондације. Хумболтовац је и најмлађи члан САНУ, новосадски професор Слободан Б. Марковић, као и професор Драгољуб Мићуновић и покојни Зоран Ђинђић.

Др Мирко Коматина је као стипендиста боравио у Немачкој од 2003. до 2005. године, али напомиње да стипендија није, као многе друге, једнократна, него је „за цео живот” (наравно, не у буквалном смислу). Отуда изрека: „Једном хумболтовац, увек хумболтовац”. То значи да и после једногодишњег или двогодишњег боравка и усавршавања, уз месечну стипендију, у некој од научних институција у Немачкој истрaживачи настављају повремено да сарађују с фондацијом на разним пројектима, а фондација им понекад обезбеђује и део опреме за истраживања, позива их на стручне расправе... Такав је однос према стипендистима свих земаља у којима постоје клубови Хумболтове фондације. Коматина помиње и то да у делу наше јавности постоји извесно подозрење према страним фондовима и њиховим стипендистима (у складу с мишљењем јунака из једног од наших чувених филмова), али он каже да су то смешне бесмислице. Јер, једини циљ фондације је усавршавање (искључиво) постокторанада и њихов повратак у земљу из које су дошли уз коришћење стечених знања за даљи развој науке.

Да ли се заиста сви хумболтовци и враћају у земљу из које су дошли? Не сви, али већина да, каже професор и помиње неке наше истраживаче који су после боравка у Немачкој наставили да раде у иностраним научним установама.

А њему лично двогодишњи боравак и рад на пројектима у Немачкој значио је много. Стичете, каже, нова знања и нова искуства у тој мери да сте, кад је о науци реч, малтене други човек, јер се укључујете у нови систем, који је врхунски у многим стварима. Успостављате мноштво нових контаката, сарађујете са истраживачима из целог света и та искуства преносите у нашу средину, у којој често изостају тимски рад и међусобна сарадња.

– Индивидуални приступ и одсуство жеље да се ради тимски код нас су уобичајени, а питам се зашто наши најбољи истраживачи из неколико универзитетских центара не би формирали заједничке тимове и на основу тога успешније сарађивали с научницима у свету. Хумболтовци су се навикли на такав начин рада и ја настојим да та искуства, колико могу, пренесем овде – закључује др Мирко Коматина.


Коментари8
de3eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

J. D.
Svaka cast dobitnicima H. stipendija. Po onima koje poznajem, to je indicija sjajne karijere. Zlobnim komentarima nema mesta.
Jadran
Šta ste gospodine Kostiću tačno postigli dobijanjem stipendije? Da li je suština u stipendiju ili u vama? U članku se tvrdi da je stipendija dokaz da neki ljudi vrede više od drugih koji je nisu dobili. Što i vi indirektno ponavljati omalovažavajući kritičare o kojima ništa ne znate.
predrag kostić
Sa zgražavanjem pročitah pakosne i zlurade ''komentare'' onih koji (čast izuzetcima) verovatno u svojim životima nisu postigli ništa niti poseduju ništa osim kvazi patriotizma. Zar sada u 88. godini života treba da se opravdavam deci i unučadima da nisam bio nikakav nemački špijun?!! Kao sarajevski humboltovac dobio sam 4 puta stipendije od kojih sam napisao 2 knjige i nekoliko naučnih radova. Poslednja stipendija (1995. godine) pomogla mi je da izađem iz opkoljenog muslimanskog dela Sarajeva, čime mi je spasen život. Treba li da proklinjem Humboltovu fondaciju kao leglo špijuna ? Gospodo krtičari nije bio u pitanju novac nego goli život. I pored fizičke iznemoglosti uspelo mi je napišem svoje pretposlednje delo i objavim ga u N. Sadu. Kolegi Komatini zameram što je propustio da navede imena tri vredna humboltovca: Zorana Konstantinovića, Slobodana Grubačića (članovi SANU) i Strahinje Kostića. Fondacija je osnovana mnogo pre 1953. kada je obnovljena. prof.dr. Predrag Kostić Kanada
Petar
Ima tu svega, pa i povratnih mehanizama, pa su tako neki radili za domaće strukture, neki bili "dvosmerna ulica" itd. Uglavnom, humbolt i fulbrajt jesu sinonimi za prikupljanje podataka ali i nepotizam. Sviđalo se to vama ili ne. Niko ne dovodi u pitanje nešto što su neki od humboltovaca postigli, već postupak kojim svim onim hiljadama talentovanih mladih nije pružena ista šansa, a dobio ju je neko bez velikih kvaliteta.
Препоручујем 4
Milan K.
Imaju visoko mišljenje o sebi, ali su prosečnih sposobnosti. Velika ambicija podržana novcem.
Radenko
Niko ne daje novac uzalud, pa bi oni koji ga dobijaju trebalo da razumeju za šta su plaćeni, ako se smatraju pametnim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља