уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:23
Девизе чувају на динару зарађују

На књижицама 9,7 милијарди евра

Иако је динарска штедња од 2012. године повећана пет пута, она у девизама и даље је доминантна и износи 95 одсто укупних депозита
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 17.09.2018. у 13:19
Фото (Н. Неговановић)

Штедња је најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу. Свакако да има грађана чији је мотив и физичко чување новца, али ако се посматра динарска штедња, може се рећи да је остваривање прихода од штедње кроз више камате важан разлог који опредељује грађанe за овај вид штедње. Подаци говоре да данас у Србији штеде бројне категорије становништва, имајући у виду велики број малих улога, али и значајно веће учешће високих улога у укупној штедњи. Највећи број партија девизне штедње (80,6 одсто) односи се на штедњу до 500 евра, али је на тим штедним партијама депоновано свега један одсто укупног износа девизне штедње. Ако посматрамо структуру динарске штедње, најзаступљенији су штедни улози мањих износа. На више од 90 одсто штедних улога орочени су износи мањи од 10.000 динара. Међутим, ови улози по вредности учествују са свега један одсто у укупној штедњи. Улози вредности већих од пет милиона динара бројчано су заступљени у скромној мери (0,1 одсто), али чине готово четвртину вредности укупне динарске штедње, одговара Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије на питања о томе ко штеди, како штеди, који је мотив за штедњу, да ли је мотив само физичко чување новца због страха од лопова или је у Србији мотив и зарада.

(Фото Анђелко Васиљевић)

Колико су новца грађани тренутно положили на штедњу?

Динарска штедња грађана положена код банака у Србији, према последњим подацима, превазишла је 55 милијарди динара, сасвим прецизно – 55,2 милијарде, док девизна штедња износи 9,7 милијарди евра.

Колико је штедња повећана у последњих 10-15 година?

Девизна штедња грађана у претходних десет година удвостручена је – повећана је 4,9 милијарди евра. Иако је у апсолутним износима штедња у динарима знатно мања, њен раст је био још снажнији у последњих 10 година, будући да је она у овом периоду петоструко увећана – са 10,7 милијарди динара на 55,2 милијарде. Највећи пораст динарска штедња бележи од 2012. године, од када се бележе значајнији резултати у стабилизацији домаћег макроекономског и пословног окружења. Тако је крајем 2012. динарска штедња износила 17,9 милијарди динара и за непуних шест година порасла је 37,3 милијарде. То говори о већем поверењу у домаћу валуту захваљујући релативној стабилности девизног курса и стабилности инфлације на ниском нивоу.

Која врста штедње је доминантна, у девизама или динарима?

У укупној штедњи динарска штедња учествује са пет одсто, док је штедња у девизама и даље доминантна и износи 95 одсто укупне штедње, при чему се највећи део девизне штедње односи на штедњу у еврима. Ипак, важно је истаћи да се динарска штедња континуирано повећава. Од почетка 2018. године динарска штедња је повећана 4,7 милијарди, односно више од девет одсто, што је завидан раст. То показује и да анализе НБС о већој исплативости динарске у односу на девизну штедњу почињу да дају резултате.

Да ли је осим главних валута динара, евра, долара штедња положена и у другим валутама, швајцарцу на пример?

Крајем јула 2018. године највећи део девизне штедње (90,8%) становништво је држало у еврима, а мање у америчким доларима (4,6%) и у швајцарским францима (3,6%), док се преостали износ (1,1%) односи на девизне депозите у другим валутама.

Кад је било златно доба штедње?

Иако је дуже време у еврозони присутна политика ниских, па чак и нултих камата, поверење грађана у стабилан банкарски систем утицало је да се већ дуги низ година штедња стално повећава. Значајно повећање динарске штедње везује се за период након 2012, када је НБС почела да примењује стратегију динаризације финансијског система. Расту динарске штедње посебно су погодовале макроекономска стабилност и стабилност курса динара, остварене у овом периоду. Тако је највеће повећање динарске штедње остварено у 2013. години, када је динарска штедња готово удвостручена (повећана је 16,1 милијарду динара на 34 милијарде). Раст динарске штедње настављен је и у наредне три године (пет до седам милијарди динара годишње), а њен значајан раст очекује се и у овој години.

Да ли има изгледа да се камате на штедњу повећају?

Ми редовно указујемо на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, и то како у дугом, тако и у кратком року. Атрактивност динарске штедње у односу на девизну резултат је релативно виших каматних стопа на динарску у односу на девизну штедњу. Истовремено, велики допринос већој исплативости динарске штедње даје стабилност коју омогућава НБС јер њену вредност чувају остварена стабилност цена и релативна стабилност курса. При томе, приход по основу камата, који се остварује на динарску штедњу, изузет је од обавезе плаћања пореза, за разлику од прихода на девизну штедњу, који је предмет опорезивања.

Да ли је могуће вратити поверење у динарску штедњу?

Свакако да је могуће вратити поверење у динарску штедњу. Чак можемо рећи да је поверење у великој мери враћено имајући у виду чињеницу да је динарска штедња од 2012. године повећана пет пута. Атрактивност динарске штедњу повећава и чињеница да су камате и даље веће у односу на девизну штедњу.

Колико данас износе камате на штедњу у еврима?

Када је реч о депозитима у еврима, камате се у просеку крећу у распону од 0,5 одсто (за улоге рочности до годину дана) до 0,8 одсто (за дуже рочности). Камате на динарску штедњу за исти период су атрактивније и крећу се до 2,6 одсто на период од једне године, односно 4,1 одсто на улоге орочене на период дужи од две године.

Који су улози по висини доминантни? Колико је мањих партија, колико високих по износима?

Доминантни део динарске штедње односи се на штедне улоге вредности од милион до пет милиона динара (40,2 одсто). Скоро половина укупне девизне штедње односи се на улоге чија је вредност између 10.000 и 50.000 евра, док високи улози (преко 100.000 евра) чине око 15 одсто укупне девизне штедње (1,5 милијарди евра).

Да ли има штедиша које су по партији положили више од 50.000 за колико је по закону гарант држава. Колико је таквих?

Према подацима за јул 2018. године 28.086 штедиша положило је депозите чија је вредност већа од 50.000 евра. Што се динарске штедње тиче, у банкама је 1.429 штедних улога вредности веће од пет милиона динара, што одговара девизном улогу од око 42.000 евра.


Коментари4
13ed4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ova sto krije podvaljak veze blage nema
pare su da se trose...kad nema cirkulisanja novca u drustvu se desava kao u organizmu u kome ne cirkulise krv...jedino ako ne postoji paralelna ekonomija kojoj je potreban novac od gradjana da bi kupovali devize od gastarbajtera (po nenormalno niskom kursu) i time pomagali uvoznicki lobi i unistavala domacu proizvodnju kiju ce ionako za male pare (sto zemlju sto fabrike) da rasproda svojim buducim saucesnicima u kriminalnom aktu protiv ove zemlje.
Jadran Brkic
"Koliko su novca građani trenutno položili na štednju? Dinarska štednja građana položena kod banaka u Srbiji, prema poslednjim podacima, prevazišla je 55 milijardi dinara, sasvim precizno – 55,2 milijarde, dok devizna štednja iznosi 9,7 milijardi evra" Ovo ne izgleda logično. To je skoro 1400 Evra po svakom čoveku u Srbiji, od beba pa naviše. Ili je greška kod Jorgovanke Tabaković, ili kod novinara ili ja nesto ne razumem.
SlobaS
Kamata na devizna sredstva po viđenju je 0%, kamata koju ,,država,, (građani štediše) plaća kada od banaka uzme devizni kredit je 3-5%, to su baš ova sredstva na koja nema kamate, bankarske usluge su vrlo skupe i malte ne se naplaćuje svako ,,dobar dan,, upravo zato to i jeste sektor sa najvećim zaradama i profitom.
Stance
Das novac na stednju ako ga imas i dobijes skromnu deviznu kamatu i drzava ti uzme 15 posto i strepis sta ce biti , a tek ako imas preko 50.000 evra drzava garantuje za iznos preko 50. 000. A kako se drzava nagodila da bude garant tim stranim bankama. Koliki je njen tal u tome. Jeli to ona ista drzava u kojoj sudstvo nije nadlezno u vezi zakona o privremenom umanjenju penzija. Ili je to ona drazava u kojoj se ugovori sa stranim kompanijama sklapaju u cetiri oka i novinari ne mogu da vide ugovore, ali poreski obvezni to inderektno placaju. Pa ako ne mze drzava da upravlja jednim aerodrom NT . pa gde da joj se da novac na cuvanje. Smesne izjave u jos smesnijoj drzavi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља