петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.05.2008. у 22:00 Миле Раденковић

Тихи нестанак Преспанског језера

Воде све мање: Преспанско језеро (Фото М. Раденковић)

Преспанско језеро – Кад је почетком године ниво воде у Охридском језеру опао за два сантиметра, у Македонији је подигнута медијско-политичка халабука као да је преполовљено. Од локалних власти је затражено да затворе испусте кроз које из језера у Црни Дрим отиче вишак воде, и када је то учињено одахнули су и они који на Охриду никада нису били. На тридесетак километара од охридског бисера је Преспанско језеро. Оно се „празни” великом брзином, али се на то овде готово нико и не осврће.

С времена на време, у рубрици „писма читалаца”, огласи се понеки забринути љубитељ Преспе, помињући алармантно да је од 1978. ниво воде у Преспанском језеру опао за 9,40 метара. Сликовитије речено, у том периоду из Преспанског је испарило девет Дојранских језера. Због конфигурације терена, нестајање језера мање је уочљиво на његовим југозападним обалама, али на североисточној страни је видљиво голим оком и очитава се у мочварном појасу ширине 1.200 метара.

Одговора на питање: где је ишчезло толико воде, нема. Једни веле да су криви македонски и грчки земљорадници који воду из језера користе за наводњавање огромних површина засађених јабукама, док други сматрају да вода понире у кречњачке пукотине испод планине Галичице. Ни једни ни други немају ваљаних доказа за своје тврдње, а језеро отиче.

Ову претпоставку су наводно, потврдили стручњаци НАТО, који су дубинским снимањем, у утроби Галичице открили огромно подземно језеро. Ова информација није званично потврђена, али се темељи на резултатима истраживања која је овде, између два рата, извршио чувени српски научник, хидробиолог и природњак Синиша Станковић.

Станковић се за Преспанско језеро заинтересовао док је истраживао воде Охридског језера. Откривши Биљанине изворе у подножју Галичице, на њеној западној страни, заинтригирала га је природа тих извора. Константна количина воде у њима током целе године навела га је на помисао да вода из Преспанског језера, које је на већој надморској висини, управо преко њих дотиче у Охридско. Своју претпоставку је и доказао тако што је у воде Преспанског језера, тамо где су мештани причали да она клокотом понире, сипао боју, која се потом појавила у води Биљаниних извора.

Откриће Синише Станковића нема додирних тачака са пражњењем Преспанског језера. Наиме, у време када је ниво воде у њему опадао и по 70 сантиметара годишње, он није у тој сразмери растао у Охридском језеру.

Мештани преспанског села Стења, у чијем атару се налази „казан” одакле вода понире, причају да је отицање језера почело после катастрофалног земљотреса који је задесио Црногорско приморје. За понирање језера заинтересовали су се јапански стручњаци, који су, наводно, предложили да се у „казан” спусте балони напуњени ваздухом, помоћу којих би се затвориле пукотине на дну језера.

Заједно са нестајањем воде Преспу су напуштали и туристи, па су хотели, радничка одмаралишта и ауто-кампови, запуштани до затварања и пропадања. Пре три године у пламену је нестао и чувени хотел „Југославија” и ту је стављена тачка на егзистенцију Отешева, некада најуређенијег и најпосећенијег туристичког места у Македонији. Иста судбина задесила је ски лифтове на Галичици, која је од средине минулог века стављена под заштиту државе а и данас слови за највећи природни резерват у Македонији.

Срећом по Отешево, у њему и даље ради болница за лечење респираторних органа а овамо, осим викендаша, залазе и љубитељи природних реткости и историјских знаменитости. Мета намерника из целог света је Голем град, (Змијско острво), једно од два острва у језеру, на ком се налазила летња резиденција цара Самуила и где су македонски археолози открили темеље цркве и других античких и средњовековних грађевина.

У међувремену цело туристичко насеље купила је португалска туристичка корпорација „Аквапура”, чији су стручњаци помпезно представили пројекат супермодерног летовалишта, али је на томе све завршено. Португалци су земљиште оградили, порушили десетак радничких хотела и из непознатих разлога, постављање темеља за хотелско насеље одложили до даљег.

У застоју је и пројекат ЕУ о комплетној заштити Преспанског језера, чије воде деле Македонија, Грчка и Албанија.

Коментари1
23b17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Bojčevski
Dugo razmišljam na istu temu,kako pomoći toj prelepoj prirodi,toj klimi i tom delu Makedonije.Bio sam tamo i fasciniran sam obiljem od istorijskih spomenika,kulturnih i prirodnih lepota,pa smam stoga veoma zabrinut za budućnost Prespanskog jezera i same okoline koja u velikoj meri od njega samog i zavisi. Apelujem , da se potrudimo i da damo pravo rešenje nastale situacije!Uz iskren pozdrav

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља