среда, 28.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Србија може да има плантаже тартуфа

Аутор: Јовица Даниловићнедеља, 04.05.2008. у 22:00
Заљубљеник у печурке Мирослав узгаја и лековите гљиве Фото Ј. Даниловић

Бела Црква – Мирослав Марковић, из банатске Беле Цркве, у читавој Србији је познат као изузетан познавалац и одгајивач гљива, којима се приписују и лековита својства. А посебна страст му је тартуф, „царица међу печуркама”, како каже, за којом је у околини Ниша, својевремено трагао и краљ Милан Обреновић: он је у Француској, за тај посао набавио два дресирана пса. Зато име краља Милана носи и данашње Друштво тартуфара у Београду, које броји двадесетак чланова, и које се стара о обуци људи и дресури паса који трагају за овом драгоценом печурком.

И Мирослав има два мешанца птичара и лабрадора, праве специјалисте да у дубини земље открију тартуфе, беле и црне. Захваљујући њима, Мирослав је пре неколико година открио „капиталца”: белог тартуфа тешког чак 400 грама.

Осим трагања за тартуфима, Mирослав има још једну преокупацију, тачније, визију: замишља плантаже тартуфа, по читавој Србији, чији би узгој био уноснији од било које ратарске културе. Каже да су, по свему судећи, у томе успели Италијани и Французи, али о томе ћуте „као заливени“. Тек по неки штури текст се појави у стручним часописима, каквих је мноштво у његовим ормарима, заједно са бројним књигама о гљиварству. Мирослав нам открива да је Србија пребогата теренима богомданим за производњу и скупих црних, и много скупљих белих тартуфа. Он је, иначе члан тима др Жаклине Марјановић из Београда, која руководи пројектом утврђивања квалитета земљишта за производњу тартуфа. Његов посао је да добије чисте културе мицелијума, како би се ефикасније успоставила веза са биљкама-домаћинима.

– И поред тога што имамо довољно опреме, а примењујемо светска искуства и знања, посао је тежак, дуготрајан и пун неизвесности – каже Мирослав, који и са др Мирољубом Миленковићем, са Института за биолошка истраживања у Београду, истражује могућности за производњу тартуфа.

– Пре четири године, у Банату смо засејали летњи црни тартуф, а проверавањем плантажа, установили смо да је успело спајање мицелија са кореновим системом биљке-домаћина. Најкасније кроз две године, очекујемо први род – најављује Марковић и објашњава да је наш црни тартуф много крупнији, па је зато добио неслужбено име „србијански црни тартуф“, за који су посебно Италијани заинтересовани. На нашим теренима, иначе, расте шест врста конзумних тартуфа, од којих су најпознатији јесењи и летњи црни, и бели тартуф.

Марковић и Миленковић су, пре седам година, „засејали“ и бели тартуф у Шумадији, и то је био први такав оглед у Србији. И он обећава, јер је установљено да се мицелијум и биљка храста лужњака добро подносе. Али, на прве плодове ће чекати још пет-шест година, јер је његов раст много спорији.

Осим белог тартуфа, који се продаје по најнижој цени од 1.500 евра, у Европи је од прошле године цењен и јесењи црни тартуф, јер га је на Старом континенту, у сезони бербе, од октобра до децембра, било у количини од само – једне тоне.

Наравно, неизоставно питање у разговору о тартуфима тиче се афродизијачког својства ове гљиве, због које је нарочито „бије добар глас”:

– Кажу да тартуфи „у томе“ помажу. Не усуђујем се да тврдим на основу властитог искуства, јер сам још млад – уз осмех нам каже Мирослав Марковић, који је, пре петнаестак година, доказао да подземна врста гљиве живи и на Балкану. За крај, најављује да ће у октобру тартуфари у Београду организовати изложбу свих врста тартуфа, с дегустацијом и приказивањем знања и могућности паса трагача за овом печурком.


Коментари13
77872
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladoslav bono
ja sam otkrio da imam ispod lesnika neke pecurke.navodno vidi se da su bele ali su pod zemljom.ne znam kome da se obratim da mi pojasni da li su to te pecurke
sasha jovanovic
Naravno da nije laz..Milane..Srbija ima svoje kvote za divlji tartuf,ali plantazni je u istom rangu,barem ovde u Velikoj Britaniji,a posto su nas okarektisali kao vema kvalitetan, plantazni je postao ujedno i predmet zanimanja Engleske,pa zato sada imate Englesku kompaniju koja organizuje posao sa plantazama Tartufa u Srbiji..
Milan Zivkovic
Da li ima neko da je prodao tartufe da potvrdi da toliko kostaju ?
radosav ljubinkovic
u mom kraju ih ima prilicno,ali je tesko pronaci bez psa.Postoji li drugi nacin pronalazenja ili je jedini sa psom?
Milan Milan
To je laz.... za gajeni tartuf nemoze te dobiti vise od 50 eura za kg...a za sumski tartuf se dobija 1500 eura... samo sto majstori svoga zanata uvaljuju gajene kao sumske...pa eto jos jedne podvale od nase strane strancima.. Pozdrav Milan

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља