четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:33

Фигаро: Солидарност са Србима на Косову није злочин

Аутор: Жан Кристоф Буисонуторак, 18.09.2018. у 13:21
Арно Гујон (Фотодокументација "Политике")

Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. Године 2004. је основао невладину организацију „Солидарност за Косово”, која за циљ има да помогне неколицини хиљада Срба који живе у енклавама налик афричким бантустанима, јужно од реке Ибар. После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу којима је и Француска, али не и од стране Србије, Русије, Шпаније или Кине, на пример) 120.000 Срба (православних хришћана) остало је у овој области која представља срце српске историје, српског идентитета и националног поноса. Већином су скромни људи који уопште немају рођаке у Србији, немају средстава или жеље да оду.

Са годишњим буџетом од милион евра, са око 12.000 донатора (више од 90 одсто су Французи), невладина организација „Солидарност за Косово” је на лицу места обновила или изградила 31 школу, саградила десетак фарми, млекара и фабрика конзерви, развила мрежу стаклених башти, помогла у обнови манастира и цркава уништених протоком времена, ратом или албанским насиљем. Захваљујући овом удружењу, више од 400 тони намирница, одеће и неопходних ствари је послато тим селима, које штити 4.000 војника из редова КФОР-а и чији мештани немају слободан приступ ни послу, ни здравственим установама, ни јавном превозу, а све то због непријатељског понашања њихових комшија.

Оданост Арноа Гујона према тим несрећницима, који мало и подсећају на Французе настањене у Алжиру до 1963. године, начинила га је националним херојем у Србији. Највише институције и власти, било грађанске, било црквене, уважавају га, поштују или су га одликовале неким признањем, а они који га препознају на улици га поздрављају, грле или љубе. Својим веома младоликим изгледом, овај отац породице често се поистовећује са ратницима са Солунског фронта, који су у периоду 1916–1918. године дали своје животе између Солуна и Београда за ослобођење Србије од бугарске, немачке и аустријске окупације. Баш у овом тренутку, у Србији, на иницијативу посебно укључене француске амбасаде, организоване су бројне манифестације (предавања, изложбе, концерти итд.) ове јесени, у сусрет годишњици ослобођења Београда (1. новембра), а у којој је учествовала војска предвођена генералом Франшеом д’Епереом, и примирју (11. новембар). Толико је прилика да се прослави ово француско-српско пријатељство, запечаћено у борбама, а које такође обележава и чувени споменик захвалности Француској, који је управо обновљен и поновно постављен на Калемегдану (и чека своје званично отварање, можда чак и уз присуство председника француске републике, господина Емануела Макрона). Присетимо се: на основи ове монументалне скулптуре Ивана Мештровића је уклесан овај недвосмислени натпис: „Волимо Француску као што је она волела нас”.

Па, ето: Арно Гујон је такође и криминалац. Барем у очима државе Косово, која га је зауставила и накратко затворила прошле недеље, на административном прелазу Мердаре, док су га са друге стране чекали да, уз присуство владике рашко-призренског Теодосија, отвори фарму за узгој пилића. Испитивање је спроведено без физичког насиља, али је трајало пуна три сата. Особито их је занимало какве везе одржава са Русијом (подразумева се да нема ниједне). Утврдили су да је „блатио” становнике Косова у интервјуу датом магазину Фигаро” (!) пре неколико година. Запретили су да ће они сад њега „упрљати” (уништити углед његове породице, његову част). Потом су га истерали уз забрану уласка на Косово на неодређено време. Званични разлог – не постоји. Или можда ипак постоји – на списку је оних којима треба забранити улазак на Косово. Из очигледног разлога, прећи ћемо преко овога. Помислили бисмо да се налазимо у некој од драма апсурда бугарског драматурга Станисласа Стратијева или Ежена Јонеска.

Рекли смо већ да је Арно Гујон држављанин Француске. Управо због тога се увек суздржавао да говори о регионалној политици. Његова једина брига је то како помоћи и утешити житеље који само траже да живе и преживе на тлу својих предака. Како да једној баки изолованој на фарми донесе преко потребне лекове; како да омогући девојчици ношење наочара које она сама не може да купи; како да обезбеди нешто од чега ће стотине сељака прехрањивати своје породице; како да их утеши када им албански екстремисти етнички чистог Косова украду тракторе или краве.

Младић из Гренобла, ожењен Српкињом, овде је долазио сваког месеца у протеклих седам година и ниједанпут није заустављен или спречен. Ниједанпут му нису чак ни тражили да отвори пртљажник аутомобила! Зашто је донета оваква самовољна одлука против некога ко није Србин, чија организација никада није имала ни један једини прекршај у етичком, финансијском или политичком смислу? Несумњиво је да он плаћа рачуне унутрашње политике Косова. Огрезла у свеприсутној корупцији, скандалима и припадницима мафије, Република Косово је место сталне борбе између кланова, фракционих група и партија, а који се, скоро сви, баве националистичким надметањима, науштрб јавном мишљењу, па чак и нагињу процесу помирења, па и смирења, у односима са својим презреним српским комшијама. Говорити против српства је гаранција популарности за политичаре који су произашли из редова ОВК-а (Ослободилачка војска Косова: најватренија албанска паравојна формација у борби против Србије, осумњичена за ратне злочине, па ипак подржана од стране Запада, пошто је најпре била посматрана као терористичка група). Да ли председник Хашим Тачи овиме жели да одржи лекцију свом премијеру Рамушу Харадинају? Да ли га је талас незадовољства узрокован евентуалном разменом територија са Србијом како би се трајно смирили односи у региону навео на овај казнени поступак против човека и организације који су у служби Срба са Косова?

У Србији, ова ствар је јако одјекнула. Сва средства информисања, све новине, од најозбиљнијих па до таблоида, од листова „Данас” и „Новости” преко „Политике”, „Блица”, „Курира”, „24 сата” или „Информера”, и свих телевизија, од републичке телевизије РТС до телевизије „Пинк”, сви су били тиме погођени, са више или мање жестине. Премијерка Ана Брнабић и министар задужен за Косово Марко Ђурић (који је и сам био ухапшен и отеран пре неколико месеци током једне од својих посета) пружили су подршку Гујону. А Француска? Француски амбасадор у Србији Фредерик Мондолини га је примио у понедељак, 17. септембра, што потврђује да се ово озбиљно схватило.

У међувремену, барем 500 српске школоване деце и 5.000 породица, којима је било омогућено да студирају, да се хране, облаче и раде већ годинама захваљујући Арноу Гујону, моли Светог Саву да се самовољна одлука албанских власти поништи. Замислите како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок?


Коментари10
25d0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Може ли се овај племенити човек изборити са бандитима и друмским разбојницима?
Miloš
Nije mi jasno zašto u tekstu stoji francuski državljanin. Valjda je on srpski državljanin, francuske nacionalnosti. Još kamo sreće da i njegovi Francuzi, pre svega vlada, krenu ovim stopama. E tako bi s punim pravom moglo da stoji na onom natpisu o uzajamnoj ljubavi naših dveju zemalja od pre sto godina.
Братимир
Интересантно је помињање злочина и то у самом наслову текста. Очигледно на Западу јесте злочин сарађивати са непријатељима - Србима и Русима. Све остало је завлачење и замлаћивање истих.
Milivoje Mandic
Takozvane Samoproglašene države Kosovo!
Зоран Матејић
У реду, али ЗАШТО ЋУТИ ФРАНЦУСКО МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА? Зашто нису позвали амбасадора (такозваног) Косова на разговор? Зашто нису упутили протесну ноту? ...Ко треба да заштити њиховог држављанина? Или ПОДРЖАВАЈУ ПОЛИТИКУ (такозваног) КОСОВА ДА РАДИ ШТА ХОЋЕ СА ЊИХОВИМ ДРЖАВЉАНИМА... Када је већ тако, наше министарство би морало да упути ноту Французима због подршке (такозваном) Косову у хуманитарној катастрофи Срба на Косову и Метохији!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља