уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:41

Од казни за рад на црно у буџету само 150 милиона динара

уторак, 18.09.2018. у 16:38
(Фото А. Васиљевић)

По основу прекршајних пријава које је поднела инспекција рада, у првих седам месеци ове године у буџет Србије уплаћено је 150 милиона динара. Међутим, да су пресуде биле макар по средњој вредности онога што закон предвиђа онда би се у буџет слило 1,9 милијарди динара, изјавио је у Нишу вршилац дужности директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић за Бету.

Он је рекао да инспекција рада наилази на велике проблеме у сузбијању „рада на црно” као што су непокретање прекршајних поступака по пријавама инспектора и мале казне које судови изричу.

– Закон је предвидео да новчане казне за све послодавце који држе раднике „на црно” износе од 800.000 до два милиона динара, а имамо бројне случајеве где судови изричу казну од 100.000 динара до 300.000 динара – истакао је Ђуровић на представљању акције „Реци НЕ раду на црно” коју је покренуло Минстарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Према његовим речима, годишње застари 30 одсто прекршајних пријава које поднесу инспектори рада.

– Има доста потешкоћа и инспекција рада сама не може да реши проблем сиве економије и рада „на црно”. Морају да се укључе и друга министарства, пре свега Министарство државне управе и локалне самоуправе, као и министарства правде, финансија, унутрашњих послова, али и низ других субјеката – казао је Ђуровић.

Како је навео, инспекција рада је прошле године открила више од 22.700 људи који су радили на црно, а од тог броја њих преко 21.000 или 94 одсто, закључило је радни однос.

– Да би број радника који раде „на црно” био сведен на разумне цифре, а то на годишњем нивоу не би требало да буде више од 3.000 до 5.000, потребна је заједничка акција свих министарстава и грађана – изјавио је Ђуровић.

Начелница инспекције рада Милица Китановић Љујић рекла је да акција „Реци Не раду на црно” даје резултате јер је проширена листа оних који могу да се обрате инспекцији у превентивном раду, а поред тога инспекција је од грађана и радника који раде „на црно” направила партнере.

Председница Савеза самосталних синдиката Ниша Оливера Бобић казала је да је највећи проблем у сузбијању рада „на црно” то што се људи и даље плаше да пријаве послодавце, јер се плаше да ће остати без посла.

Мојсиловић је рекла да послодавци који упошљавају раднике „на црно” ретко када имају само једног или два непријављена радника, већ већи број радника.

Представљању акције „Реци НЕ раду на црно” у Савезу самосталних синдиката присуствовали су представници нишких градских општина и послодавци са подручја Нишавског управног округа.

 


Коментари3
9560b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rad na crno podržava država
Šta je sa firmom i vlasnicima firme koja je uposlila onog dipl. ekonomisu kao građevniskog radnika što je skoro poginuo a radio neprijavljeno? Ne čuh koje posledice će snositi odgovorni i Vesić koji je trdio da je sve bilo regularno i po propisu ali se nesreće dešavaju. Kad je istina izašla u javnost nisam ništa čula o njemu niti od njega.
Jeremija
"Закон је предвидео да новчане казне за све послодавце који држе раднике „на црно” износе од 800.000 до два милиона динара, а имамо бројне случајеве где судови изричу казну од 100.000 динара до 300.000 динара" Nekoliko pitanje običnog građanina državi Srbiji: "Ko je odobrio sudstvu države Srbije da krši zakone time što se izriču manje kazne od zakonima propisanih? Da li sudije ikome u državi Srbiji odgovaraju za kršenje zakonskih odredbi ili su sudije iznad zakona? Da li sudije države Srbije, ovakvom sudskom politikom, koče državu Srbiju u borbi protiv korupcije te time čine deo sive zone?
Aleksandar Mihailović
А зашто је тако? Зато што је добар део судија корумпиран. Када се установи корупција морали би да изгубе посао уз претходно враћање комплетног непресуђеног износа и плус да одлеже заслужено. Зашто држава толерише крађе на сваком кораку? Зато што лоше влада и што несме да се замера било ком гласачу, а они гласају за оне који им омогућавају галопирајућу корупцију и пљачке. Како то држава надомешта? Дрском пљачком пензионера и распродајом добара и златних кока, попут ПКБ-а и изворишта воде, које нико нормалан и национално просвећен не ради. Шта нам је за чинити? Заоштрити оловке и не дозволити да нас преваре бајкама о Црвенкапи и Снежани и 7 патуљака, или Алиси у зељи чуда, Србији, у којој наступа "златно доба", наравно, за оне на власти и њихове послушнике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља