петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:42
ИНТЕРВЈУ: ЕНЕ ЛИС СЕМПЕР, РЕДИТЕЉКА

Представа рођена из посматрања

„НО43: Пр­љав­шти­на”садржи многе слојеве, тако да су је, упркос „прљавој естетици”, гледаоци описали и као „слављење живота”
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 18.09.2018. у 16:53
(Фото Битеф)

Београд и Битеф за екипу представе „НО43: Прљавштина” представљају сасвим нови простор, јер смо до сада наступали у Риму и Венецији, Хамбургу, Паризу и Бриселу, дакле, у западној Европи. Заиста ми се јако допада Балкан и веома сам узбуђена, каже за „Политику” естонска редитељка Ене Лис Семпер чија ће представа „НО43: Прљавштина”, у продукцији театра НО99 из Талина, бити изведена вечерас од 20 сати на сцени Позоришта на Теразијама као шеста премијера овогодишњег 52. Битефа.

Од оснивања Битефа пре 52 године до данас, није се десило да естонско позориште гостује на овом фестивалу, зато компанија НО99 важи за једно од највећих открића 52. Битефа.

Ова компанија ипак има и те какву међународну репутацију, посебно откако је прошле године добила престижну награду „Премио Европа: Позоришна реалност”, а њен редитељски тандем, Ене Лис Семпер и Тит Ојасо, режирао је до сада у многим срединама, пре свега у Немачкој.

Представа „НО43: Прљавштина” пре је облик физичког театра, него савременог плеса, са израженим ликовним аспектом. Десет драмских глумаца, у рингу испуњеном блатом, изводе низ разноврсних ситуација. Шта им је заједничко, односно шта је њихова додирна тачка?

Прво: простор. Они деле исти простор и немају могућност да иду било где друго. Друго: блато. Они деле исти облик постојања и нико нема прилику да из њега изађе или да остане чист. Треће: други људи. Њихова додирна тачка је и неизбежно постојање других људи.

Шта вас је инспирисало да радите ову представу? Кроз какво позоришно путовање ћете провести београдску публику?

То су добра и прилично тешка питања. Не бих рекла да нас је нешто инспирисало, јер се инспирација често схвата као нешто што однекуд једноставно дође. Инспирација би требало да значи да окидач стварања нечега произлази из искуства бивања негде споља. Представа „НО43: Прљавштина” рођена је на супротан начин – из искуства бивања унутра: у овом свету, у нашим телима, међу другим људима. Према томе, она је рођена из посматрања, а не из инспирације.

На остала питања је теже одговорити због тога што више не постоји нешто што би било уобичајен сценски израз – „уобичајено” данас не значи ништа. Могла бих да кажем да оно што ово уметничко дело покушава да постигне јесте људска симфонија у којој су инструменти наша тела, наши страхови и наше жудње. У њему не постоје морални рецепти, нити предлози за решења. Представа је кроз извођења наилазила на веома различите реакције. Она садржи многе слојеве, тако да су је, упркос „прљавој естетици”, многи гледаоци описали и као „слављење живота”.
 

Којим путем иде савремено естонско позориште? Које теме, догађаји, појаве тренутно заокупљају пажњу естонских уметника?

Приметила сам да су све теме које се односе на самоафирмацију релевантне. Теме које се тичу тога шта значи бити жена, мушкарац, Естонац, шта значи бити или не бити религиозан веома су распрострањене. Позориште је у великој мери средство за проналажење и афирмисање идентитета. Лично мислим да је то штета, јер сматрам да позориште не би требало да афирмише ништа, то је посао медија и политичара, већ пре да све преиспитује. Наравно да ту није реч о разарању, већ о стварању: ако би позориште могло да понуди нове начине идентификације, тада оно не би требало ништа да афирмише, већ да позове на стварање нечега новог.

Како гледате на светске токове? Колико пратите прилике на Балкану? Како из ваше перспективе изгледа стварност?

Мој начин посматрања света никада није био потпуно заснован на чињеницама. Не важим за страственог читаоца новина, нити проводим време на Фејсбуку или другим друштвеним мрежама. Градим слику света радије на основу личних сусрета, посета, атмосфера, места и томе слично. Можда да бих боље разумела не оно што свет представља, него оно од чега се састоји. У свом раду се такође бавим парадоксима, скривеним феноменима људске егзистенције, оним што видимо када склонимо завесу. Људи обично покушавају да то не чине због тога што једино што они виде јесу: смрт и беда. Па, ја нисам толико морбидна. Постоје, такође, и многе друге ствари...


Коментари3
73125
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slika i prilika
Blato je slika i prilika BITEFA.
Sasa Trajkovic
U umetnosti postoji fenomen ESTETIKA RUŽNOG, lepo nije samo estetski već i etički momenat umetnost treba da glorifikuje lepotu ali i da traga za ISTINOM ma kako ružna bila. Bitef i ne treba da bude lep već da u svom duhu donese nešto novo da bude prozor koji će dovesti SVET u Srbiju ali i Srbiju u svet zato bi trebalo da na Bitefu bude i naših predstava.
primedba
U komadu Prljave ruke Sartra ima mnogo više duhovne prljavštine nego u ovom blatu. Netalentovani autori se sakrivaju iza blata, pravo pozorište je nešto drugo. U Las Vegasu se decenijama bore gole lepotice u blatu, pa se ne smatra pozorištem. Plači, voljena, zemljo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља