четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:45

Страдање последњег руског императора

Аутор: Александра Куртешуторак, 18.09.2018. у 23:23
Вођење кроз изложбу посвећену царској породици Романов (Фото: Драгослав Жарковић)

Документарна изложба „Прелом епохе. Поводом стогодишњице стрељања последњег руског императора” чији је организатор Московски државни музејски комплекс „Коломенско – Измаилово – Љубљино” представљена је у Галерији Руског дома. Поставку је отворио је Сергеј Худјаков, директор музејског комплекса. Говорећи о значају овог догађаја, он је подсетио да није случајно што се оваква програмска изложба, која има и видео-записе на два велика екрана, сместила баш у Руском дому. Ово здање је првобитно и носило име Николаја Другог Романова, а изграђено је захваљујући прилозима руских имиграната, као и многим Србима.

Худјаков је оценио и да српски народ исказује велико поштовање према Романовима, којима је подигнут и споменик, и указао на дубоку духовну и пријатељску везу наша два народа.

Пред посетиоцима се нашла разноврсна грађа коју чине фотографије царске породице, иконе и архивски материјал – сведочанство о животу и трагичном крају последњег владара династије Романов. Уприличено је и вођење кроз поставку, током које су музејски стручњаци тумачили догађаје и износили мање познате чињенице формирајући тако аутентичну слику времена у коме су живели и страдали Романови.

Изложба својом богатом грађом говори о компликованим и противречним историјским догађајима у Русији тог времена, са акцентом на страдање последњег руског императора Николаја Другог, његове породице и најближих сарадника у Јекатеринбургу на Уралу.

Московски државни музејски комплекс „Коломенско – Измаилово – Љубљино” највећи је музејски комплекс у Москви и постоји 95 година. Чине га три историјско-културне и природне целине смештене на територији Москве – летња резиденција великих московских кнежева и руских царева – „Коломенско”, царски посед са дворцем „Измаилово” и племићки посед са дворцем „Љубљино”.


Коментари5
bc3c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Streljanje Romanovih je imalo svetske reprekusije.Tocak istorije je krenuo u prazni hod(corsokak).Narocito smo mi Srbi platili ovaj vandalizam i terorizam boljsevika.Streljanje ovog dokazanog srpskog prijatelja u najgore vreme u vihoru prvog svetskog rata je nas dodatno kostao par stotina hiljada zrtava koje su nam naneli Austrougarci,Nemci i Bugari.Osim toga da je Romanov ostao na vlasti,vremenob bi Imperija evoluirala do parlamentarne monarhije.Drugi svetski rat bi se drugacije zavrsio za nas.Ostali bi Kraljevina Jugoslavija ili Srbija.Cak se usudjujem da tvrdim da ni NATO bombardovanje 1999 godine nebismo doziveli.Jer Rusija bi umesto Jelcinja imala na celu nekog otresitog Romanova.Neka je vecna slava Romanovima!!!
Ташко Васиљев
Последњи руски император је био већи диктатор од Стаљина. У себи је имао мање од 2% руске крви, па ми није јасно толико прихватање западњачке лицемерне пропаганде туговања за онима које је и сама породица препустила на милост и немилост бурних догађаја. Слао је људе на Каторгу у Сибиру (царска претеча Гулага који је био неколико пута немилосрднији од комунистичког). Стаљина руски народ никада није прозвао крвавим, али су зато Николаја II звали тако "од милоште". Његов брат од тетке Џорџ V пише свом брату Кајзер Вилхелму: "већег аутократе од Николаја нисам видео". Велики број руских интелектуалаца је страдао од његове тајне полиције и од његовог система цинкарења, шпијунирања и праћења "ближњег" који је такође био претеча Стаљиновог. Постоји француски документарац у коме се наводи, онако срамежљиво и тихо, да су породицу последњег руског цара убили Белогардејци по налогу рођака Романових, а не Црвени.
Ташко Васиљев
@Рус Михаил, Наравно, има и таквих који и поред свих опипљивих доказа и даље тврде да су Матхаузен и Освjецим били одмаралишта и служили за забаву и рекреацију широких народних маса.
Препоручујем 12
Рус Михаил
@Taško Vasiljev. Neću da branim cara Nikolaja II, niti sovjetskog cara Staljina. Samo neke činjenice. Carska katorga: Lenjin u sibirskom progonstvu u bogatom selu Šušenskoje je stanovao kod dobrostojećeg seljaka, odlično se hranio, redovno je išao u lov, posedovao je veliku biblioteku. Po završetku kratkog progonstva bez ikakvih problema je dobio putnu ispravu za inostranstvo, u kojem je bezbedno proveo više godina. Nije loše prošao u progonstvu i Staljin. Da uporedimo Prvi svetski rat i Drugi svetski rat. Za vreme Nikolaja II, koji je 1915. preuzeo na sebe vrhovnu komandu i praktično stalno se nalazio u glavnom frontovskom štabu u Mogiljovu, linija fronta sve do njegove abdikacije 1917., nije se pomakla istočnije Poljske i Letonije. U Drugom svetskom ratu za vreme Staljina Nemci su za kratko vreme okupirali Ukrajinu i Belorusiju, opkolili Lenjingrad, bili su na domak Moskve, na Volgi i Kavkazu. Uzred budi rečeno, broj stanovnika Rusije za vladavine tog cara se povećao za 50 milijona!
Препоручујем 16
nesposobnjakovic
Da je Nikolaj II bio iole sposoban kao imperator ne bi bio zavrsio kako jeste. On je bio najbogatiji covek na svetu, a u Rusiji se umiralo od gladi. Protivio se da Rusija postane parlamentarna demokratija... Svi takvi monarsi su oduvani sa politicke scene Evrope.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља