понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:36

Декани београдских факултета стали у одбрану река на Старој планини

У отвореном писму упућеном министру за заштиту животне средине и градоначелнику Пирота, поводом планиране и делимично реализоване изградње мини-хидроелектрана, професори су упозорили на уништавање драгоцених водних ресурса
Аутор: Славица Ступарушићсреда, 19.09.2018. у 21:20
Река на Старој планини (Фото Милан Симоновић)

Изградња малих хидроелектрана није питање напретка већ опстанка преосталих природних вредности, став је грађана и активиста иницијативе „Одбранимо реке Старе планине”, исказан и на масовном протесту почетком септембра у Пироту. Забринутост за очување природних ресурса изразили су и стручњаци у отвореном писму упућеном министру за заштиту животне средине Горану Тривану и градоначелнику Пирота Владану Васићу. Писмо су потписали декан Шумарског факултета Ратко Ристић, декан Биолошког факултета Жељко Томановић, декан Географског факултета Дејан Филиповић, декан Рударско-геолошког факултета Душан Поломчић, као и директор Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Павле Павловић.

Професори су изнели јавно свој став сматрајући то својом моралном обавезом у име високошколских установа чија је делатност истраживање и заштита природних ресурса. Декан Шумарског факултета се градоначелнику Пирота Владану Васићу обратио још у фебруару ове године, али је писмо остало без одговора.

Градоначелник Васић је у више наврата истакао да одлуку о томе да ли је нека МХЕ прихватљива или не дају надлежне институције, пре свега Завод за заштиту природе, електродистрибуција и водопривреда.

Постављање цеви за деривациону МХЕ
(Фото Горан Токић)

Министар Триван се још раније изјаснио да подржава забрану изградње МХЕ у заштићеним подручјима.

У писму професора министру наводи се да је неприхватљива активност у вези са коришћењем простора на подручју Парка природе „Стара планина” са јединственим екосистемима и биолошком разноврсношћу пастрмских риба, као и бројних других група биљака и животиња, које представљају опште добро за локално становништво, као и све грађане наше земље.

Планирана градња 58 МХЕ на подручју Старе планине угрожава традиционалан начин живота, егзистенцију и могућност останка преосталог становништва старопланинских села, међу којима има и заштићених културно-историјских целина, упозоравају стручњаци.

Србија је најсиромашнија земља Балкана када су у питању домицилне површинске воде. Водно богатство наше земље је под додатно великим негативним утицајима бројних загађивача, лошег газдовања, а поврх свега, масовна изградња МХЕ прети да мало преосталих драгоцених ресурса буде потпуно уништено, наводи се у писму.

„Потпуно нам је јасна и обавеза да се производња енергије на рачун фосилних горива делимично замени тзв. „зеленом” енергијом добијеном из обновљивих извора. Међутим, МХЕ су више него скромни произвођачи енергије: ако би било изграђено свих 856 објеката, према постојећем Катастру, било би обезбеђено највише до 3,5 одсто потребне количине електричне енергије на годишњем нивоу, али би истовремено били уништени највреднији брдско-планински водотокови (пример Јошаничке реке на падинама Копаоника), уз нарушавање предела, био и геодиверзитета”, упозорили су професори.

У писму су подсетили да су Србија и Балкан једно од најважнијих подручја диверзитета поточних пастрмка у Европи, а да се мини-хидроелектране граде управо на тим рекама.

Рибље стазе које се на тим постројењима граде служе само задовољењу формалних прописа и изигравају суштину. Оне немају никакву сврху јер поточна пастрмка није миграторна врста и не користи рибље стазе.

(Фото Милан Симоновић)

Додатно, промена водног режима утиче на мењање и уништавање речних станишта са биљним и животињским светом, природних плодишта риба и на промену обима и динамике ерозије у речном кориту.

Поред тога, ремети се режим прихрањивања издани водом из речног корита (која је уведена у цеви), тако да долази до смањивања издашности или пресушивања локалних извора, што угрожава и водоснабдевање становништва - стоји у писму уз напомену:

„Све ово показују досадашња искуства западноевропских земаља, а поготову МХЕ у алпским деловима Немачке, Аустрије, Италије и Француске, а што је подстакло бројне дискусије у овим земљама, као и на нивоу Европске уније о незнатним енергетским користима МХЕ, а великим и несразмерним еколошким штетама коју наносе. Као сиромашна земља морамо из туђих грешака да извлачимо поуке, а не да срљамо у нове грешке.”

Четворица декана Универзитета у Београду и директор Института за биолошка истраживања, на крају свог обраћања министру Тривану и градоначелнику Васићу, напомињу да данас постоје много ефикасније и исплативије, а у смислу очувања простора и животне средине, одрживије опције за производњу енергије из обновљивих извора (ветроенергија, соларна енергија, енергија из биомасе, геотермална, и др.). Насупрот томе, алтернатива чистој води не постоји и живот без ње није могућ.


Коментари17
1abec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

citalac
I sta sad? Procice kao i Ministar Kulture i svaki normalan covek u ovoj zemlji. Znaci, sledi uvaljivanje u katran i perje.
Aleksandar
Trebalo bi da stanu u odbranu svih reka, ne samo na Staroj Planini. Nismo svesni kakvu stetu nanosimo sa ovim malim hidroelektranama. Steta ogromna za ceo eko sistem ukljucujuci i coveka, a dobit mizerna za pojednica koji i pored tih MHE ima milione jer se drugacije u ovaj posao ne ulazi. Ako neko prolazi pored Josanicke banje, imace slikovit primer kako izgleda jedna reka, koja je bila bogata pastrmkom i koja je sluzila brojnim porodicama za zalivanje okolnih zasada od kojih zive, i kako su ispostovani svi "ekoloski minimumi" za opstanak zivog sveta!
Мирослав Јовановић
Добро изведене хидроелектране не уништавају природу. Шта ви људи хоћете, термоелектране на угаљ? Од тога читав развијени свијет бјежи као враг од тамјана. У Онтарију је задња термоелектрана на угаљ затворена прије десетак година, због невиђеног степена загађења. И што је још важније, овим се сеоским крајевима даје каква-таква индустрија и запослење. Боље то, као у Швајцарској, него да људи бјеже ван из земље.
Milan Uroš
Miroslav Jovanović. Je l' sve u redu s glavom? Šta mi ljudi hoćemo?.. Zdrav razum!
Препоручујем 1
Благоје Пејић
Поштовани, полазећи од претпоставке да сте необавештени, покушаћу да Вам пренесем само пар важних информација на поменуту тему: деривационе мини хидроелектране потпуно су аутоматизоване - не постоји потреба за запошљавањем ни једног јединог човека. Одржавање се врши периодично - по потреби. Дужине цевовода МХЕ којим се вода потпуно измешта из водотока у цеви (заборавите "биолошки минимум" јер исти у стварности и не постоји!) мере се најчешће у километрима, а на изласку из једног цевовода чека водозахват цевовода друге МХЕ. Ако не верујете, погледајте шта се десило на реци Јошаници у Јошаничкој бањи. МХЕ представљају очигледан модел стављања природног богатства које припада свима нама у службу само и апсолутно једног човека - власника МХЕ. Када се уведе у цев река, а са њом и сав живи свет у речном кориту и око њега, престају да постоје! Неке врсте умиру одмах - попут риба и водоземаца, а неке са задршком - зељасте и дрвенасте биљке речних токова. Шта се дешава са људима процените сами.
Препоручујем 25
Sasa Trajkovic
Opština Knjaževac koja je takođe dala dozvolu za gradnju ovih KVAZI mini hidro elektrana a ustvari malih ekoloških bombi čija je destrukcija na PARK prirode Stara planina jer je Stara planina i zvanično pod zaštitom države svima očigledna, ali nadležni uporno ćute na apel građana. Zbog ovog će mnogi odgovarati i na lokalu ali i u resornim ministarstvima jer je očigledno nehat, NE mar i korupcija u pitanju.
Ka-Min
Na čega si mislio kada kažeš ekološka bomba. Ne vidim opravdanost tvoga stava.
Препоручујем 2
Djordje
Nema boljih vesti od ovakvih. Ima li ista lepse nego voleti svoju zemlju i medijima podsticati stanovnistvo da razmisljaju na ovaj nacin,praviti akcije ciscenja i posumljavanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља