среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Предност безобзирних

Иако им то омогућава да буду успешнији и богатији од обзирних, они који су усмерени само на сопствене интересе и не брину о осећањима и мишљењу других најчешће на крају остану усамљени и изоловани
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 24.09.2018. у 08:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Када кажемо да је неко обзиран, подразумевамо његов однос према другим људима. Реч „обзирност” изведена је од глагола „обазирати се” који дословно значи „гледати око себе”, а у пренесеном значењу означава нечију свесност да су око њега други, свест о њиховим осећањима, интересима, потребама и вредностима које заступају. Бити обзиран истовремено значи бити пажљив према другима, слично као у речи „обазрив”. Најкраће речено обзирна особа уважава људе око себе. Управо због тога се обзирност као нечија особина сматра пожељном друштвеном вредношћу. Обзирни људи по правилу имају добре односе с другима и мали број конфликата и свађа.

Постоје два разлога због којих обзирни избегавају конфликте с другима: први је то што не желе да буду предмет туђе агресивности, а други је то што желе да људи о њима мисле позитивно, желе да буду прихваћени и да се допадну.

Уколико обзирност као црту нечијег карактера треба да уврстимо у неку од пет главних димензија личности, онда она спада у „сарадљивост” (остале су савесност, екстраверзија, тражење новина и неуротичност). Бројна истраживања ових пет димензија личности су доказала да особе с високим индексом сарадљивости имају веома добре односе с другим људима. Они воле људе, саосећају с њима, имају високу емпатију, великодушни су, помажу другима, а од других очекују да им узврате на исти начин. То су особе с високом емоционалном интелигенцијом.

Супротност обзирности је безобзирност – атрибут који добијају они људи који мисле само на себе, који показују да им нису важни ни други људи нити како се ти други људи осећају због њихових поступака. Из њихове егоцентричности произлази равнодушност према другима. Друге људе схватају или као средство које им помаже да дођу до свог циља или као конкуренте које треба победити и превазићи.

У систему друштвеног вредновања обзирност се схвата као нешто што је позитивно, вредно, и пожељно, док се безобзирност схвата као негативна, непожељна и штетна особина. Према томе, требало би да обзирни људи добро пролазе у животу, а да безобзирни људи лошије пролазе.

Супротно од тог очекивања, свакодневни живот нам показује да некада безобзирни људи много боље пролазе од обзирних, нарочито када је у питању професионални или пословни успех. Можемо се запитати зашто је то тако.

Први разлог је што су безобзирни људи искључиво фокусирани на свој интерес као циљ ка којем иду. Они проблемима у интеракцији с другим људима не приписују посебну пажњу тако да их то не деконцентрише на њиховом путу ка циљу.

Други разлог је што су они социјално продорнији. То је последица тога што обзирни људи безобзирне опажају као опасне људе с којима не желе да улазе у конфликте. Због тога безобзирни не наилазе на значајнији социјални отпор у остварењу својих намера и циљева. То се односи и на „вертикално напредовање” јер њихово застрашивање даје им ореол особе с ауторитетом, вође којем се други подређују, тако да су виђени за руководиоце.

Трећи разлог је што су често успешнији у пословним и другим преговорима. Како су фокусирани на сопствени интерес и жељу да извуку максималну добит, без емпатије за позицију супротне стране, они често у преговорима другу страну немилосрдно уцењују и „сатерују у ћошак”. Њима није циљ резултат да обе стране добијају, а који је пожељан када је реч о дугорочној сарадњи, већ им је циљ да они победе, а да друга страна изгуби.

Четврти разлог је то што њима није важно шта људи мисле о њима. Они знају да остављају негативан утисак на друге и да их се други плаше, али, или им то није важно, или им је драго да имају такав имиџ јер га схватају као знак моћи и ауторитета.

Иако могу бити успешнији и богатији од оних који су сарадљивији и обзирнији, питање које се поставља јесте колико су безобзирни људи срећни. Како су за доживљај властите среће и задовољства животом веома важни добри односи с другим људима и припадност групи блиских људи, а како безобзирни управо то немају, њихова судбина је да најчешће на крају остану усамљени и изоловани.


Коментари7
e020f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marina božić
savršeno tačno! velika istina sažeta u ovom kratkom članku! Hvala Zorane!
MarkoBgd
Imam već poprilično radnog iskustva i skoro nikada nisam video da je neko napredovao po zasluzi i svojim rezultatima ( u državnim firmama pogotovo ali i u velikim privatnim firmama je isto). Princip je uvek isti : oko šefova se okuplja gnusno udvorička ekipa ( nikad mi nije bilo jasno odakle im takav želudac ) sa prosečnim a često ispodprosečnim rezultatima, ali kad dođe do napredovanja - među takvim pronalaze nove "šrafove". Tako se prave klanovi kojima je jedini cilj održavanje na položaju. Neverovatno su drski i bezobzirni u očiglednom zabušavanju i kad treba otežati uslove radnicima. To smatraju za svoj doprinos a sebe ( udvoričko-spletkaroško-glumački klan) i radnike posmatraju u neprijateljskoj relaciji "Mi i Oni". Svoju podmuklost i poltronstvo smatraju za dokaz inteligencije . U takvoj atmosferi, kvalitetan rad(nik) je demotivisan a kolege sapatnici im dobre rezultate čestitaju pakosnom ( ali ispravnom) čestitkom "Bravo budalo".
Miki
Nažalost, ovo je jedan od glavnih problema u Srbiji, sve jedno da li u privatnom, društvenom ili javnom sektoru. U privredno, društveno i socijalno uspešnijim zemljama (razvijenije zemlje EU, Kanada, Autralija...) takođe ima ovakvih primera, ali ipak u daleko manjoj meri. Kod nas je to pravilo, mainstream, sada već skoro podrazumevani obrazac ponašanja i poslovanja, a tamo su to ipak samo sporadični izuzeci koje selekecija brzo potisne na marginu društva (da zanemarimo sada USA k'o jedan izuzetno negativan primer spomenutog). Dok neki filter u društvu ne postavimo tako da kvalitetni i obzirni kadrovi počnu da napreduju, a oni drugi da budu potisnuti na marginu, neće biti napretka u Srbiji, bez obzira ko je na vlasti, dal' smo za EU, Ruse ili Kineze, NATO ili nezavisnost, privatizaciju ili ne... Spomenuti negativni kadrovi upropastiti svaki naš pokušaj izdizanja na nešto bolje.
Препоручујем 62
Puno Ime
Jedna stvar koju treba dodati je da u realnom zivotu bezobzirni ljudi vrlo vesto sebe maskiraju i predstavljaju kao vrlo obzirne ljude. Isto tako oni stvarno obzirni cesto budu razocarani bezobzirnoscu drugih i sebe stite samoizolacijom i tako bivaju ocenjeni kao bezobzirni od strane stvarno bezobzirnih koji od njih vise ne mogu da izvuku korist.
Joe Pappa
Slazem se sa komentarom Puno Ime! Vecina nije nikada bila kompetentna da donese ispravan sud.
Препоручујем 12
Boris
Mislim da bezobzirni ne ostanu na kraju usamljeni, oni ce uvek biti okruzeni bliskim, takodje bezobzirnim osobama, koje su tu radi licne koristi. Doduse, na kraju zivota, verovatno im je svejedno sto su sami. I oni obzirni i puni empatije i ljubavi prema bliznjima zavrse isto tako sami i izolovani.
Mima
Potpuno se slazem sa Borisom. Takodje zavisi od drustvenih i generacijskih vrednosti. Negde i nekada mozda jeste bilo tako.
Препоручујем 43

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља