уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:23
ИСТРАЖИВАЊА

Фројдово тумачење снова прогласили застарелим

Људи у три веома различите земље – Индија, Јужна Кореја и Сједињене Државе – верују да њихови снови откривају значајне и садржајне скривене истине
Аутор: Сања Стијовићсубота, 22.09.2018. у 14:00
(Фото: Пиксабеј)

Многи ноћу с одушевљењем сањају верујући да њихови снови трају сатима, иако се већина њих одвија тек неколико минута. Исто је тако много оних који велики значај придају својим ноћним визијама.

У студији објављеној у америчком научном часопису „Џорнал ов персоналити енд соушел сајколоџи”, наводи се да огромна већина људи у три веома различите земље – Индија, Јужна Кореја и Сједињене Државе – верује да њихови снови откривају значајне и садржајне скривене истине.

На основу ове студије, 74 одсто Индијаца, 65 процената Јужнокорејаца и 56 одсто Американаца имају старомодна фројдовска схватања о сновима као о порталима за улазак у подсвест.

Међутим, после вишегодишњих проучавања и истраживања мозга која су показала да је већина наших свакодневних сазнања последица сложених, али приметних међусобних односа између протеина и неурона и других већином неконтролисаних ћелијских активности, како иначе рационалне особе могу озбиљно да схватају снове? На крају крајева, мождана активност јесте тајанствена – својим већим делом – али је у великој мери предвидива.

Аутори поменуте студије, психолози Кери Морвеџ са универзитета Карнеги Мелон и Мајкл Нортон са Харварда, понудили су неколико теорија. На основу једне, у сновима се често јављају познати људи и места, што значи да нисмо вољни потпуно да их одбацимо. С обзиром на то да не можемо да повежемо садржај снова са њиховим спољашњим извором – јер изгледа да се тај садржај спонтано појављује изнутра – не можемо ни да га објаснимо онако како објашњавамо случајне мисли које са јављају у току сати који претходе буђењу.

Ако вам се деси, не дај боже, да сањате бомбу која је експлодирала у вашој канцеларији, можда ћете помислити: „То је због синоћњег ратног филма.” Али, тумачење снова није тако једноставно, упркос чињеници да волимо да тумачимо снове и да им дајемо субјективна значења.

Људи су у погледу снова ирационални, као и код многих других ствари. Доносимо чудне закључке на основу бесмислених информација, рецимо, у случају расне пристрасности, погрешног схватања статистичких података или – снова.

Да би илустровали нашу колективну лудост, Морвеџ и Нортон наводе једну од најпознатијих модерних студија, рад психолога Амоса Тверског и Данијела Канемана објављен у часопису „Сајенс”. У својој расправи двојица научника разматрају експеримент у коме се од субјеката тражило да одреде проценат афричких земаља заступљених у УН. Пре него што су ишта одговорили, пред њиховим очима истраживач је окренуо точак среће који се зауставио на неком броју између 0 и 100. Испитаници су били склони да одаберу број који није далеко од оног на точку, иако он није имао никакве везе са афричким земљама.

Током деценија које су уследиле спроведено је безброј експеримената који су потврдили да већина нас прави такозвану упоришну грешку, односно, доноси одлуке у великој мери на основу несродних информација, као што је то био случај са бројем који се појавио на точку. Овим могу да се објасне наши површни избори засновани на истим таквим информацијама, али и разлог због кога толико значења и значаја придајемо нашим сновима.

Ипак, поменуте одлуке нису нужно лоше. Ово потврђују коначна открића студије: када сањамо да се добре ствари догађају нашим пријатељима, већа је вероватноћа да ћемо рећи да снови имају смисао него када је ситуација обрнута – када имамо снове о лошим стварима повезаним са нашим пријатељима. Слично овоме, већи значај придајемо сновима у којима су наши непријатељи кажњени, а мање онима у којима наши непријатељи излазе као победници.

Укратко, наше интерпретације снова много су мање донкихотска потрага за скривеном истином него оно што стварно јесу – постојани квалитет људи који се огледа у оптимистичком начину размишљања.


Коментари4
5d9b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Stvari nisu toliko zakulisne. Radi se o KALIBRISANJU svakodnevnom, nešto nalik RESETOVANJU, treba tu takoreći beskonačnu mrežu neurona i & "umrežiti" da bi organizam narednog dana ispravno funkcionisao. U snovima svako od nas ponavlja evoluciju živih vrsta (jer sa njima delimo takoreći sve), zatim ponavlja svoju ličnu evoluciju, ponavlja svoju svakodnevicu, pravi nove "veze" za stare postavke. Nauka je otvoreni sistem; to što se događa sa teorijom snova je sasvim u duhu naučnog metoda - smena naučnih teorija, nove teorije koje su bolje usklađene sa emirijom zamenjuju stare - manje uspešne. Kao što je kazao Frojd: "Verujemo u to da je naučnim radom moguće saznati nešto o realnom svetu, čime možemo povećati našu moć i po čemu možemo urediti naš život, no ako je ta vera iluzija, u istom smo položaju kao i religiozni ljudi, ali nauka je brojnim i značajnim uspesima pružila dokaze da ona nije iluzija. Iluzorno bi bilo verovati da odnekud drugde možemo dobiti ono što nam ona ne može dati"!
Лазар
Према Фројду снови су одраз несвесног или оног што свест потискује оне се после јавља у форми снова . Када смо будни наша свест је углавном заузета нечим или обрадом података која дају чула или рефлекцијом о неком проблему који покушавамо да решимо. С друге стране постоје проблеми и жеље које су неоствариве или нису блиске реалности такви проблеми се потискују и касније се кроз неки облик снова решавају и полако потискују у заборав. Тако да су снови уствари важан процес најважније особине свести Забораљања . Здрава свест мора да чисти проблеме и нералне жеље или да заборавља што је много важнији процес од памћења. Тако да су ту снови битна фаза, добар сан све решава. Много су већи проблем фантазије које нас усмеравају кроз свестан живот. То је она област са којима медији манипулишу људима. На тевеу ,филму итд вам се показује како неки добро живе ,политичари стално причају о напредку а то нема везе са реалношћу. Тако да су људи затрпани лажима.
Miki
I vaš pogled na snove je nekompletan i subjektivan. Misim da su snovi izraz našeg unutrašnjeg stanja i da kao takvi mogu da se naučno tumače. Naravno, još uvek smo daleko ali vremenom ćemo biti sve bliži istini/realnosti.
mali Građanin
Koliko iznetih uopštenih i ništanegovorećih stavova, čak i na osnosvu statistike. Tekst koji ništa konkretno ne kaže, a služi da dezavujiše pravu nauku i medicinu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља