уторак, 17.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Бородинска битка

Аутор: Љубинка Милинчићнедеља, 04.05.2008. у 22:00
Битка у кружној „Панорами” (Фото Ж. Јовановић)

Специјално за „Политику”
Москва, маја – У време кад није постојала ни телевизија, ни интерактивни програми, тек је био снимљен први неми филм, у Москви се појавила панорама „Бородино”, посвећена великој Бородинској бици у којој је руска војска поразила далеко јачег Наполеона. Ефекти које су тадашњи уметници остварили уз помоћ кружног платна и светла чинили су да људи имају утисак да присуствују великом догађају и да изађу из сале просто ошамућени с питањем како је могуће да ту, пред њима гине ратник или коњ, да гори цело село... Кустоси истичу да им се неретко догађа да старији људи, који су као деца посећивали панораму, данас питају зашто све није као онда, јер тада је заиста туда јурио војник...

Идеја сликања панораме „Бородино” појавила се уочи прославе стогодишњице победе над Наполеоном. Аутор је академик Франц Рубо. Реч панорама у преводу са старогрчког значи „видети око себе”. Панорама „Бородинске битке” садржи осликано платно постављено у круг, план битке и посебно осветљење које оставља на гледаоца утисак као да се фигуре крећу. Дужина слике „Бородино” постављене у круг је 115 метара, а висина 15. На платну су насликани догађаји на пољу битке 26. августа (по старом календару) 1812. године. Уметник је приказао врхунац битке када су се обе војске бориле на живот и смрт. Све то је праћено звучним ефектима који опонашају елементе борбе и фрагментима увертире Чајковског „1812. година”.

Панорама је први пут постављена 1912. године у дрвеном павиљону у центру Москве. Октобарска револуција унела је огромне промене у живот Русије, па је децембра 1917. зграда панораме, са свом имовином и са сликом професора Рубоа, предата електротехничкој школи... Ускоро је платно савијено у ролну и годинама чувано на неадекватним местима да би тек после Другог светског рата почело да се прича о његовој рестаурацији. Нови живот панораме почео је тек 1962. године кад је обележавано 150 година чувене битке. У ту сврху на Поклоној гори је саграђена нова зграда која представља део меморијалног комплекса у част велике победе. Поред музеја налази се кућа у којој је одржаван војни савет („Колиба Кутузова“), Музеј Кутузова, обелиск – над заједничком гробницом погинулих руских војника. У близини је и споменик Кутузову и „славним синовима руског народа” који су извојевали победу у рату са Наполеоном. Цео ансамбл овенчава Тријумфална капија.

Иако је замишљен као музеј једног експоната – платна на коме је насликана битка, временом је сакупљена велика колекција слика, графика, предмета и оружја из битке, тако да музеј данас поседује вредну експозицију која реконструише основне догађаје Отаџбинског рата 1812. године.

У близини је и Парк победе посвећен херојима Другог светског рата.

Ових дана почеле су припреме за прославу 200 година Бородинске битке. У ту сврху позвани су приватни колекционари да уступе своје експонате музеју за прославу, као што је то урађено приликом прославе стогодишњице. У просторијама музеја биће организоване сале хероја 1812. године, француске армије и многе друге – први пут ће бити изложени експонати које је музеју поклонила царска породица пред саму револуцију.

Бородинску панораму годишње посети велики број посетилаца из целе Русије и из целог света. Перцепција се изменила и руска омладина данас не иде тамо да види чудо, али љубав према песми „Бородино” Љермонтова, или према „Рату и миру” Толстоја, педагози покушавају да им улију екскурзијама које организују готово све школе у Русији. У оквиру програма посете „поља војне славе Русије”, обавезно се посећује и Бородинска битка. И странци много долазе – сви осим Француза којима не прија поглед на Наполеонов пораз.

Историјским музејима и догађајима у Русији се данас, након прекида после распада СССР-а, поново посвећује много пажње. Рестаурирају се стари градски центри у градовима који су, углавном, организовани око старих тврђава које се све зову кремљ, и које се последњих година реновирају. Обновљени су Рјазањски кремљ, Смољенски кремљ и многи други, као и историјски музеји са бројним експонатима. Води се рачуна о старим споменицима, огромна средства се улажу у обележавање историјских датума. Ових дана се припрема прослава годишњице победе над фашизмом, уз бројне (нове) филмове посвећене Другом светском рату, покрећу се и разне масовне акције у које се укључује омладина. Једна од њих је Георгијевска трака која је започета пре четири године у Русији, а ове године се у акцију укључило и неколико европских земаља. Реч је о наранџасто-црној трачици каква се налази на Ордену светог Георгија, симболу војничке руске славе. На улицама руских, а данас и европских градова млади људи поклањају ту трачицу свима који желе да га закаче на аутомобил ила на груди и покажу понос због победе над фашизмом.

Да би младим генерацијама приближили историју, на годишњице великих догађаја, поред прослава којима присуствују највиши руски званичници а прате их сви медији, често се организују и реконструкције тих догађаја. Читаве армије углавном војника, облаче се у униформе тог времена и на месту историјског догађаја, две армије се боре на начин и оружјем како се то некад догађало.


Коментари4
bf4db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja Simić
Занимљиво је упоредити како се Срби, а како сав нормалан свет понаша према својој историји. Исте године када Руси обележавају 200-годишњицу своје победе над Наполеоном, нама пада 100-годишњица коначног ослобођења од Турског царства. Можда су неки међу вама чули за Први Балкански рат, Куманово, Битољ итд. ? Да не причамо што потом долазе годишњице Церске, Колубарске битке итд. Али таква смо ми Срби сорта, проводимо више времена тугујући због пораза него славећи због победа. Видовдан, Видовдан, тралала, прича за личне поене политичара, битка о којој се све " поуздано " зна из бајалица, а чија значај уопште није довољно разјашњен. Док се Газиместанска кула уздиже у небеса, Кумановска је сад развалина. Размислите мало о томе...
Коста
Наднаслов вам је погрешан (уместо Србија треба да стоји - Русија, а век није Средњи)...Када ћемо ми добити такво предочење Косовске битке и српске историје, Бог зна!
dragana maslić
Podržavam ideju u potpunosti, To ne samo da je dobro za učenike koji bi mnogo lakše i na zanimljiiji način učili o manastirima i vladarima,i načinu života već mislim da bi to bilo interesantno i za nas starije. Nedavno sam da bih pomogla deci čitala ponovo naše epske pesme i mislim da je to biser naše književnosi i ako bi se bez kiča ova ideja realizovala to bi bilo sjano i interesanno.Ne samo što bi uživali šetajućoi se kroz istoriju već bi sigurno svako od nas nešto zanimljivo i novo naučio. Mislim da oko Beograda ima sjajnih kompleksa gde bi moglo da se realizje ova ideja, a tu su i Kalemegdan, kula Nebojša , koje bi sigurno bile uklučne i iskorišćene za ovaj projekat.
Nenad
Nije samo slika u pitanju nego prostor izmedju mesta odakle posetilac gleda do slike. Taj prostor je popunjen zemljom, slamom,delovima oruzja od kojih se neki naslanjaju na sliku i tamo je naslikan nedostjuci deo oruzja i tako je stvorena slika trodimenzionalnog prostora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља