уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:43

Малвина Хофман – „Србији је потребна твоја помоћ“

Изложба ратног плаката у Конаку кнеза Михаила у Крагујевцу сведочи о српско-америчком савезништву у Првом светском рату
Аутор: Бране Карталовићпетак, 21.09.2018. у 18:43
Плакат „Србији је потребна твоја помоћ“

Крагујевац – Народни музеј у Крагујевцу приредио је у Конаку кнеза Михаила изложбу ратног плаката под називом „Ко је Малвина Хофман“, чији је аутор Владимир Чех, оснивач Института за историју оглашавања. Одговор на питање даје плакат „Србији је потребна твоја помоћ“, који је Хофманова урадила као чланица групе америчких уметника који су се одазвали позиву у помоћ Србији која крвари у Првом светском рату.

Велики број америчких илустратора укључио се 1917. године у акцију коју организује Чарлс Дејна Гибсон, руководилац Огранка за ликовни публицитет Комитета за јавно информисање САД. Те године Америка улази у рат на страни Србије, Француске, Велике Британије и других земаља које се бора против Аустроугарске и Немачке. Пропаганда постаје важан део оружаног сукоба који букти на фронтовима.

Само мали број људи зна за кампању „Помозите Србији” која се током Првог светског рата води у Француској, Великој Британији, САД, а широј јавности нису познати ни аутори плаката који за мотив имају херојску борбу и страдање нашег народа, стоји, између осталог, у позиву за изложбу коју су као део пројекта „Србија: рат и плакат: 1914–1918” подржали Министарство за културу и информисање и амбасада САД.

Малвина Хофман је рођена 1885. године у Њујорку, где је завршила студије ликовних уметности. Прву изложбу имала је 1915. године на Менхетну. У Загребу је са Иваном Мештровићем изучавала „коњичку скулптуру”. Излаже у палати Трокадеро у Паризу, на Њујоршком сајму. Истовремено пише књиге, а аутобиографија јој излази под називом „Сутра је јуче”. За судбину Србије у Првом светском рату заинтересовала се током рада у међународној испостави Црвеног крста у Њујорку.

                                                       Малвина Хофман

„Рад у међународној испостави Црвеног крста у Њујорку довео ме је у контакт са људима из разних земаља. Међу њима је било и Срба којима је највише била потребна наша помоћ. Један од њихових патриота, пуковник Милан Прибићевић, дошао је у Америку са острва Крф. Његова највећа жеља је била да окупи десетак хиљада добровољаца и поведе их натраг, да ослободе поробљена села”, пише Хофманова, која је плакат „Србији је потребна твоја помоћ” урадила према фотографији српског војника који је снимљен у самртном ропцу на грчком острву Виду.

„Занимљиво је и то да је плакат имао чудно путешествије, од библиотеке једног локалног политичара у Фениксу до резервата Навахо Индијанаца, где га је пронашао свештеник Јанко Трбовић”, написао је у „Политици” 20. јула 2007. године прота Велимир Петаковић из Сан Дијега. Аутор изложбе Владимир Чех наводи да је један репринт плаката, после замршене и дуготрајне потраге, добио од кошаркаша Влада Дивца.

Малвина Хофман је посетила Србију 1919. године. Утиске је описала у књизи „Главе и писма”, у поглављу „Глад на Балкану”. Ова чувена америчка вајарка преминула је 1966. године.

Изложба је, наводи аутор, прича о плакату „Србији је потребна твоја помоћ”, али и о америчко-српском пријатељству пре сто година. Осим плаката, у Конаку кнеза Михаила у Крагујевцу изложени су и цртежи Хофманове настали приликом њеног боравка у Србији 1919. године, као и историографски факти у вези са хуманитарним активностима ове велике уметнице који су похрањени у Гети институту у Лос Анђелесу. Изложба „Ко је Малвина Хофман” биће отворена за посетиоце наредне три недеље.


Коментари0
d8a34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља