субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:31

СПЦ у клинчу Москве и Цариграда

У Београд следеће недеље долази други човек Руске православне цркве, како неформално називају митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије
Аутор: Јелена Чалијапетак, 21.09.2018. у 21:50
(Фото СПЦ)

Викарни епископ арианциски Вартоломеј, великодостојник Васељенске патријаршије, замољен је прошле недеље, приликом увођења у трон епископа Григорија, да не учествује у заједничком богослужењу са двојицом руских епископа.

Молба је последица одлуке Светог синода Руске православне цркве који је пре десетак дана саопштио да њихови свештеници и епископи неће учествовати у заједничким богослужењима са сабраћом из Васељенске патријаршије, а све се догодило у храму Српске православне цркве у Диселдорфу.

У саопштењу митрополита немачког Августиноса из Цариградске патријаршије наводи се да „дубоко жали због мере” примењене приликом увођења у трон новог српског православног епископа (Григорија) у Диселдорфу 16. септембра.

Митрополит Августинос даље истиче да је „ ситуација коју је у овом облику први пут у својих пет деценија епископске службе доживео, болна и узнемирујућа”. У дугачком саопштењу анализирају се, у ствари, последице одлуке руског Синода да се повуче из заједничких међуправославних тела у којима учествују представници Васељенске патријаршије и прекину заједничка служења.  

У саопштењу митрополита немачког Августиноса објашњава се да је до овога дошло после одлуке васељенског патријарха да се умеша у решавање црквеног раскола у Украјини, што је по његовом мишљењу потпуно оправдано.

Догађају у Диселдорфу посвећен је један пасус. Не наводи се ко је епископа Васељенске патријаршије замолио да не саслужује, осим што се констатује да је то последица одлуке Московске патријаршије. У Епархији франкфуртској и све Немачке јуче није било могуће добити објашњење у вези са догађајем у Храму Светог Саве у Диселдорфу о којем пише митрополит Августинос.

У лицитирању на чију ће страну стати Српска православна црква, које је увелико почело у широј јавности, ово би се могло уписати као „бод” за Руску православну цркву. Ипак, у навијању за Москву или Цариград не треба сметнути с ума да се после одлуке Светог синода Васељенске патријаршије да у Украјину упути двојицу „егзарха”, што је протумачено као почетак давања аутокефалности канонски непризнатој цркви у Украјини, ни СПЦ ни њен поглавар нису званично оглашавали.

Подсетимо, после овог именовања, Синод Московске патријаршије, у чијем је окриљу канонска Украјинска православна црква са митрополитом Онуфријем на челу, повукла је потезе о којима пише митрополит Августинос, а уз то запретила и потпуним прекидом односа са Васељенском патријаршијом.

О томе да ли ће стати на страну „мајке цркве”, Васељенске патријаршије, или „ћерке”, Руске православне цркве, како незванично сазнајемо, неће расправљати ни Свети архијерејски Синод СПЦ. Како нам је незванично објашњено, Синод СПЦ могао би само да констатује нове моменте између две најутицајније православне цркве, али тешко је очекивати да ће у овом тренутку донети и неку важнију одлуку у вези са тим.

Руски Синод позвао је поглаваре осталих православних помесних цркава да иницирају свеправославно саветовање о црквеном питању у Украјини, будући да сматрају да је дошло до кршења црквених канона јер је Васељенска патријаршија послала двојицу епископа у Кијев на канонску територију Руске православне цркве без сагласности Московске патријаршије. Као ни СПЦ, ни друге православне помесне цркве још увек се нису званично огласиле о позиву из Москве.

У Београд ће, иначе, следеће недеље доћи други човек Руске православна цркве, како неформално називају митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

Повод је, додуше, свечани: митрополиту волоколамском биће у среду додељен почасни докторат Универзитета у Београду на предлог Православног богословског факултета. За очекивати је, међутим, да ће архијереји српске цркве моћи из прве руке да се упознају са ставом Московске патријаршије у вези са стањем у Украјини.

 

 


Коментари9
4b04e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Obilic
Absolutizam u Pravoslavlju nije potreban.Ako carigradski patrijarh misli da sviju volju iznad Boziju moze da stavi onda se vara.Bog i kanoni nasih praotaca su vazniji nego on i njegov ekumenizam.Kad se svi koji su se udaljili od pravoslavlja opet vrate nazad tek onda disemo jednim duhom.Vartolomej sa njegovim apsolutizmom,masonstvom i ekumenizmom nije dostojan njegovog zvanja .Koliko zakletve je dao kao monah i koja zakletva vazi a koja ne ili je sve nevazece.
EvGenije
U ovom sukobu je stav SPC predodređen. SPC će stati na rusku stranu jer Carigradska patrijaršija svojom podrškom ukrajinskoj raskolničkoj struji direktno potkopava i SPC. Vartolomej izgeda umislio da je istočni papa. Kako bilo, ovo će biti veliki raskol u pravoslavnom svetu.
Dobitnik tranzicije
dosta pošteniji naslov bi bio "u klinču sa CIA i Carigradom". Ovako ispada da SPC prima niske udarce od strane RPC u istoj meri koliko će ih uskoro primati od strane Vartolomeja i Vaseljenske patrijaršije. Mi sve i da stanemo na stranu Vartolomeja, sledilo bi priznavanje MPC a posle njega i CPC. Ovde se radi o dugoročnim geopolitičkim strategijama zapadnih centara moći i aktiviranje Vartolomeja u ovom trenutku je bio vrlo logičan potez.
Stefan Petkovic
Carigrad je prakticno instrument Amerikanaca. Drugim recima, SAD su ucenili Carigrad eventalno novom 1955. ako ne popustaju. Zato Carigrad recimo u Ukrajini zauzima kontra stavove u odnosu na Moskvu i ostale Crkve.
Дика Б.
Замислите, кад вас неко позове на неку велику свечаност па вас замоли да не седнете за сто, јер на њему већ седи онај са којим сте у препирци. Не знам да ли се овакав догађај десио и у другим црквама, мислим да није и да је јединствен, али је јасно ко је преузео водство над Српском православном црквом. Похвала за "Политику" и ауторку чланка Јелену Чавију, да нам омогућују да сазнамо шта свега у нашој Цркви има. Мене лично, као верника СПЦ у Немачкој, је срамота и ограђујем се од овог чина.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља