субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Шешељ: Захтев за оцену уставности Закона о пресађивању органа

Аутор: М.Ч.петак, 21.09.2018. у 23:24
Војислав Шешељ (Фото А. Васиљевић)

Српска радикална странка поднела је захтев Уставном суду Србије за оцену уставности члана 23 Закона о пресађивању органа, којим је утврђено да се „људски органи са умрлог лица могу узети ради пресађивања уколико се пунолетни пословно способни давалац пре смрти томе није усмено или писмено противио, односно уколико се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрло”, рекао је новинарима у парламенту Војислав Шешељ.

Додао је да СРС сматра да је овај члан противуставан. Према Шешељевим речима, поменути члан закона у потпуности занемарује Уставом зајемчена права да је „људско достојанство неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Додао је да да се законом не може наметнути нешто што је супротно Уставу, „донирање органа могуће је само ако је то искључива воља донора, а донором се не може сматрати неко коме се органи узимају мимо његове воље”.

Питао је и шта је гаранција да ће се, ако је неко пре мождане смрти изричито рекао да је против узимања органа, да ће његова воља бити поштована. Истакао је и да је питање мождане смрти дискутабилно, „човек у фази мождане смрти је још увек жив, уосталом органи се и не могу узимати од лица која нису жива. Казао је и да постоје људи који су спремни да им два лекара дијагностикују мождану смрт и да дају изјаву да постане донор органа, и то је у реду.

Према његовим речима, много је једноставније и у складу је са Уставом да се свако ко то жели добровољно пријави да буде донор, а не да се сагласност претпоставља. Одговарајући на питања, Шешељ је рекао да ће радикали, уколико дође на дневни ред, закон којим се прописује доживотна казна за убице деце, то подржати. 

 

 


Коментари29
52053
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Професор др Драган Павловић
Поштовани Кики, а што ви не би претходно прочитали нешто из правних наука, етике, филозофије права? То би много олакшало ову нашу расправу.
Kiki
Gospodine Pavloviću, kada je čovek u bolnici sa lekarima a ne u kapeli i ne na groblju on se smatra pacijentom a ne posmrtnim ostatkom. Posmrtni ostaci takođe imaju svoje dostojanstvo koje potiče od prava ličnosti. Osim toga lekari i hirurzi nisu grobari pa da se bave posmrtnim ostacima, a nisu ni pravnici da odlučuju o pravnom aspektu zaostavštine, niti medicina ili bilo koji zakon sme unapred sve građane tretirati kao posmrtne ostatke umesto kao ličnosti. Čovek je ličnost, a nije stvar, ni predmet, ni objekat, ni meso za upotrebu i promet u korist bilo koje struke, ustanove i slično. Tako kaže Pravo. Medicina takođe služi Pravu a ne obrnuto. Složićete se sa mnom?
Професор др Драган Павловић
Овде је реч о посмртним остацима човека. Није реч о његовом имању или дуговима и наследницима. Претпоставља се да НЕМА наследника – фамилије која има право да ко-одлучује. Која је онда судбина посмртних остатака кад нема нити ЖЕЉЕ покојника ни фамилије? То зависи од друштва у коме се налази. Неки минимум постоји у сваком друштву који укључује и неке обавезе. О томе онда одлучује виртуелна морална личност која представља како покојника тако и друштво. То је или етичка комисија или слична тела. Они ће онда одлучивати у оквирима опште правичности али конкретно у оквирима правних и моралних норми ТОГ ДРУШТВА. Тело ће онда бити закопано, спаљено, похрањено у море... зависно од постојећих норми. Или делови тела коришћени за науку, медицинске потребе – ако то постојеће норме налажу. О тим нормама се расправља и одлучује у друштву - и о томе је УПРАВО овде реч. Али агресији и увредама овде није место. Да ли је сад јасније? (Јел можемо сад да закључимо дискусију?)
K.K
Dokazuje se samo pozitivna tvrdnja a ne dokazuje se negacija nečega što se prethodno nije ni potvrdilo. Ko šta tvrdi taj to i dokazuje. Ko tvrdi da je neko donor to dokazuje pribavljenim pristankom donora a to je donorska kartica. Donorska kartica je dokaz volje, s tim da pravno ne može postojati telesna obaveza "donora" prema bilo kome jer je telo živo ili mrtvo neodvojivo od ličnosti kojoj pripada. Uvek se volja doniranja organa naknadno može povući od strane ličnosti same i njenih najbližih jer i porodica kao i sopstveno telo spada u apsolutno pravo ličnosti koje je nedeljivo. To ne sme da zavisi od medicinskih, ili zdravstvenih ustanova. Lekari nemaju pravno obrazovanje i to ne znaju.
Pravnik
Zamislite kada bi sankcionisanje silovanja zavisilo od pribavljanja dokumentovanog nepristanka?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља