среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:30

„Замак Плавобрадог” за почетак сезоне Београдске филхармоније

Аутор: А.К.петак, 21.09.2018. у 23:51
(Фото Драгослав Жарковић)

Београдска филхармонија под управом шефа – диригента Габријела Фелца почела је нову сезону концертом у Великој дворани Коларчеве задужбине. Филхармонија овим програмом обележава и век од првог извођења једине опере Беле Бартока „Замак Плавобрадог” у једном чину.

Као солисти представили су се Адријана Бастидас-Гамбоа, мецосопран, и Балинт Сабо, бас. Концертно извођење ове опере сценски је уобличио редитељ Александар Николић. Пре тога публика је чула Бетовенову „Пету симфонију”. 


Коментари3
ad07f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

uh brate
Bartokovu muziku moze da slusa samo mazohista. Gde to nadjoste.
Marija C.
Bartokova opera ,,Zamak Plavobradog" gotovo pa je deo standardnog repertoara po svetu. U Beogradskoj operi izvedena je 1971. U poslednje 2-3 godine, sudeći po snimcima sa televizije ,,Mezzo" ona se izvodi u njujorškom Metropolitenu i u Pariskoj operi. A ovde, u Beogradu, sinoć sala je bila puna.
Препоручујем 1
zoran stokic
Imamo publiku za Bartoka? Snobizam...Treba imati i negovati publiku za umetničku muziku, a slično je i u drugim umetnostima. Teško da neko ko nije "istrenirao" oko pred "linearnom" perspektivom Leonardove "Tajne večere", ili Rafaelove "Atinske škole", a zatim, Moneovom "kolorističkom" perspektivom, može da "uživa" u poliperspektivi kubističkih slika ili u Šagalovoj "fantastičnoj" perspektivi; a tek da uživa u slikama Kandinskog koja "prekida sa tradicionalnim shvatanjem boja, a to znači i tradicionalnim shvatanjem prostora". Ko nije "trenirao" uvo na baroku, klasicizmu, romantizmu, teško da može da uživa u Bartoku. Ako je dirigent hteo da poveže Betovena sa "nekim", prirodnije je bilo da ga poveže sa Rusoom, Lukezijem (Mocart i Betoven su učili muzički zanat od Lukezija - npr. njegov "Klavirski koncert u F duru", "Requiem" 1771.), ili pak Viotijem. Ruso nije bio samo filozof, već i kompozitor, a njegova opera "Le Devin du Village" (1752.) primarno je inspirisala Mocarta i Betovena...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља