субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:16

Порезници само дојавом могу да спрече илегалце

Податак да фирма годинама нема промет не сматра се пресудним за пореску контролу. За кривично дело неуплаћивање пореза по одбитку предвиђена је новчана и казна затвора до три године
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 22.09.2018. у 10:00
(Фото Д.Жарковић)

Податак да је директор фирме за производњу ципела „Группотре”, из Дебељаче, пет година продавао обућу на црно, као и да је све то време 50 радника радило на црно, а он регуларно пласирао своју робу на тржиште, изазвао је не само неверицу код већег дела јавности него и констатацију да у ствари у Србији порези и доприноси не морају ни да се плаћају. И ником ништа.

При томе, када је недавно откривен директор је порезницима рекао да није знао да крши закон. Много интересантније од тога је како нико од инспекцијских служби није пет година кроз папире проверавао порекло ципела.

На питање како је могућ овакав пропуст порезника, порески стручњак и један од бивших директора Пореске управе Србије, Ђерђ Пап, каже за „Политику” да није то једина фирма која годинама нема промет на рачуну, односно да не ради.

– Не постоји о томе евиденција, али таквих фирми има на хиљаде. То што не раде, односно немају промет, само по себи није ни чудно ни сумњиво. Ако уз то фирма нема ни пријављене раднике, до података да неко ради у „дубокој црној зони” Пореска управа може доћи само неком „дојавом” заинтересованог или оштећеног лица – каже Пап.

– Пореска управа нема довољно пореских инспектора, да закуца код сваког пореског обвезника, а чињеница да фирма нема годинама промет не сматра се пресудном за контролу – каже он. 

На питање да ли је још увек на снази одлука да послодавац не може да исплати зараде ако прво не плати доприносе, Пап, одговара, да јесте.     – Послодавац прво мора да поднесе пореску пријаву о обрачунатој заради и тек тада може, најраније истовремено са плаћањем пореза и доприноса, да исплати нето зараду раднику. Банка не сме да реализује исплату плата пре плаћања пореза. И то у пракси добро функционише. Али, у овом случају није било неправилне исплате зараде пријављеног радника него плаћање на црно што се не може утврдити на овај начин већ само инспекцијском контролом – истиче Пап.

Он додаје да постоји кривично дело, неуплаћивање пореза по одбитку, за које је предвиђена казна затвора до три године и новчана казна, и она се може изрећи директору, или предузетнику.

Упитан да ли послодавац сада, када је све откривено, мора да уплати доприносе за све што није, Пап одговара да је то сложеније питање, имајући у виду да радници нису били пријављени. Да би директор сада уплатио све што није потребно је да се утврди стаж радницима у надлежном фонду. Тек после тога може се говорити о обавези уплате доприноса.

Горан Радосављевић, проф. др на Факултету ФЕФА, каже да је у земљи у којој Пореска управа не ради свој посао, могуће да неко пет година запошљава толико радника, а да нико и не зна да постоји.

– У таквом окружењу нема системске контроле и порезници врше притисак само на пријављене субјекте док оне који раде у потпуно црној зони не види нити контролише.

Закон је, истиче, веома благ према онима који не пријављују да раде. Ако неко легално ради и погреши приликом пријаве пореза (не доставите сву документацију) може да плати милионску казну. Али, ако обавља нерегистровану делатност најгоре што може да му се деси је да плати порез у року од 15 дана и да се региструјете у року од 30 дана.


Коментари3
27d3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
Опште је позната чињеница (код нас), о одлучујућем утицају политике на функционисање не само пореских,него и осталих инспекцијских органа, односно домет инспекција је само толики,колико естаблишмент(не само тренутни, него и прошле власти) то дозвољава. Да сам у праву, погледајте само нови закон о инспекцијском надзору(мај 2017.године), па ћете видети колико су срезани нокти инспекције у погледу контроле.Све је по принципу-не таласај-,јер у супротном можеш да истераш мечку! Нажалост, инспектор мора да се најави код странке,чак и кад има необориве доказе о прекршају или кривичном делу! Треба питати бившу министарку Удовички(која је креатор тог закона), зашто је такав направљен(наводно да би све било''транспарнтно'')! Сачувај нас боже....
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Значи: ко пријави порез он и плаћа. Па поштовани, грађани зашто би пријављивали било какав порез, ако овако коментаришу позвана лица за ту област-?
Nikola
Можда податак да фирма годинама нема промет није пресудан за пореску контролу, али зато поврат ПДВ-а јесте. У том случају се на приватника сјати булумента пореских инспектора која данима траже било какву неправилност док не пронађу, а онда следе казне. Зато су захтеви за повратком ПДВ-а све мањи. Како је могуће да за ове ствари има довољан број пореских инспектора, а за нелегалне фирме нема?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља