субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Јесте ли оставили паре поред иконе

Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела. А онда је наставила да гледа у место где је стајала изорена воштаница...
Аутор: Предраг Вучинићсубота, 22.09.2018. у 14:28
Фото Пиксабеј

Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Пријатељ ме назвао и панично замолио да одем до његове мајке и одвезем је до најближе цркве јер он не може да напусти посао.

Његова мајка и он су билии избеглице које су прошле све голготе Сарајева и некако на крају стигли до краја света, у Аустралију.

Он је некако, ипак, колико толико, за собом оставио горке успомене, али мајка то није могла. Живела је у тешкој депресији, причала је врло мало, а никда не помињући прошлост. 

Пријатељ ми је само објаснио да га је мајка назвала у врло лошем стању и преклињала да мора до цркве да запали свећу.

Одмах сам отишао до њихове куће па мајку одвезао до најближе српске цркве у радничком предграђу. Црква је била закључана, али поред храма је парохоијска кућа.

Мелбурн (Фото Пиксабеј)

Врата ми је отворила локална попадија, дала ми је кључ и кратко објаснила да када завршимо вратим кључ, а да паре можемо да оставимо поред иконе.

Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела.

А онда је наставила да гледа у место где је стајала изорена воштаница.

Фото Пиксабеј

Тихо сам јој пришао и што сам могао опрезније рекао да би могли сада да се вратимо кући. Тргла се, а онда одсутно и мирно без речи кренула из цркве.

Вратио сам попадији кључ и кренули смо до паркираних кола.

Тада је са веранде супруга свештеника што је могла гласније узвикнула: „А јесте ли оставили паре поред иконе”!

Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. 

 

Предраг Вучинић, Мелбурн

 


Коментари46
1dbd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojle
Iznenadjen sam vecinom negativnih komentara.Misljenja sam da je tekstopisac imao nameru da skrene paznju na prazninu zivljenja u novom miljeu i posle toliko godina uz opasku na odredjenu vrstu primitivizma popadijinog.Nigde ne spori potrebu ili unutarnju potrebu da se pored ikone ostavi i neki dolar.
Mira
Poenta priče je da dočara prazninu i tudjinu, i duboki očaj koji snadje čoveka, u ovom slučaju ženu, koja spas traži u plamenu te sveće. Oko tebe se odvijaju nečiji tudji životi, ali ti si svoj život ostavio na drugoj strani planete. To mora čovek da iskusi da bi razumeo.
atasevac drvarski
da to je surova realnost.katastrofa od mirala I uctivosti,postovanja.koga bruga za duhovnost.I vjeru.strasno.moramo se boriti protiv nekrsta.sugurno
Nik
Ajmo strejndzeri svi pljuvanje po Crkvi. Ne zaboravite da ste ipak sinovi I cerke svojih komunistickih roditelja. I da,nemojte vise u crkvu ali isto tako ni u bolnicu,kod zubara,u auto,prodavnicu .... jer zlocini koje su sve profesije na.svetu cinile su nebrojeni.
miroslav
Pa gospođi trebaju pare, šta je nju briga za ljudsku muku i tugu. Tužno i jadno je, kako rečenica popadije tera nas svet od mesta utehe i vere. Bilo bi potrebno čuti sveštenika, šta on ima za reći na ovakvo ponašanje svoje supruge? Pa ljudi, šta se to dešava sa nama, ima li nade za nas, kad na mestu molitve i utehe moramo slušati primitivno deranje popadije? Mitropolit bi morao nešto reći, na ovakvo primitivno ponašanje popadije?
dragan duric
Nista mitropolit ne treba da kaze. Nase crkve su jos najbolje u celom svetu. Imao sam koleginicu iz neke druge religije, mislim da je anglikanska, nisam sto posto siguran. Ministar iz njene crkve je dolazio da vidi gde to ona radi. Ona kaze da im crkva uzima 16% od plate. Sta mislite za to???? I crkva mora svoje obaveze da obavlja. Ne moze se tek tako uci u bilo koju crkvu kad ti hoces, nema veze kakva je muka.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља