среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:35

Зашто је оборен „иљушин”

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 23.09.2018. у 09:00

Командант израелског ратног ваздухопловства генерал-мајор Давид Иври је 8. јуна 1982. наредио почетак ваздухопловне операције у оквиру ратног плана „Мир за Галилеју”. Циљ је био поразити и истерати сиријску армију из долине Бека у Либану. Како Израелци нису имали тачне локације лансирних рампи сиријске ПВО у том подручју, генерал Иври је одлучио да на могуће локације ПВО Сирије пошаље мале беспилотне летелице. Сиријци су одмах активирали своје главне радаре, добијене податке су Израелци анализирали и сазнали координате, установили начин ометања и 9. јуна 1982. у зору је полетело 96 израелских борбених авиона: Ф-4Е, Ф-15, Ф-16 и Ц-2 кфир.  Када су ти авиони уништили сиријске лансирне рампе ПВО, узлетела су следећа 92 авиона и сручили свој бојеви товар бомби и ракета по сиријским оклопно-механизованим јединицама. Од 19 нападнутих лансирних рампи сиријске ПВО, само су два самоходна система успела да, у први мах, избегну уништење. Не задуго, јер су елиминисани већ следећим ударом наоружаних беспилотних летелица.

Сиријци су одговорили масовним авионским нападом, у три највећа ваздушна боја после Другог светског рата учествовало је по 200 борбених авиона на свакој страни. У првих неколико дана Сиријци су изгубили 92 авиона, од чега само у првом окршају 42 апарата. Израелци су изгубили само један авион, оборен је ватром са земље. Рат у долини Бека завршен је заправо за само шест сати, без авијације и система ПВО сиријска је армија морала у хитно повлачење. Прва је то на својој кожи осетила 47. бригада 3. сиријске армије, коју су израелски авиони ухватили на чистини и једноставно је масакрирали, уништили су је до последњег возила.

Годинама после битке у долини Бека трајале су расправе о опасностима ракетних система ПВО и начинима њиховог неутралисања. Већ тада, а сада далеке 1982. Израел је успешно користио извиђачке и наоружане дронове, као и цели спектар електронског ратовања.

Да ли су Руси у Сирији превише веровали у џентлменски договор с Израелцима о пажљивом избегавању опасних ситуација у ваздушном простору и Сирије и источног Медитерана? Да ли су израелски авиони Ф-16 лукаво искористили радарски одраз руског извиђачког авиона „иљушин 20” и у његовој радарској сенци извели ракетни удар по циљевима у Сирији? Да ли су Израелци заиста известили Русе о предстојећем удару само минут пре лансирања ракета? Да ли су Сиријци насумице испаљивали ракете, да ли су на радарима препознали шта гађају, или нису? Да ли су израелски авиони већ били у ваздушном простору Израела у тренутку када су Сиријци лансирали своје пројектиле СА-5, по НАТО кодификацији, односно С-200 по руској?

Одговоре на та питања вероватно нећемо никада потпуно сазнати. Јер, руска је армија одмах оптужила израелску страну да су израелски авиони Ф-16 свесно искористили радарски одраз руског „иљушина” да би се прикрили и испалили своје ракете. Израелци су то демантовали и послали у Москву своју војну делегацију да објасни шта се све догодило, али и да Русима пруже податке о инсталирању војних снага Ирана у Сирији. Председник Владимир Путин изјавио је „да је трагедија авиона ’иљушин 20’ и његове посаде сплет несрећних околности, али и да стоји иза изјаве руског војног врха”.

Дакле, јесу ли Израелци обавестили Русе о предстојећем нападу својих Ф-16 на циљеве у Сирији само минут пре удара, или много раније како тврди Израел, можда и није најбитније. У зони источног Медитерана Руси би морали да на смену имају стално у ваздуху барем један свој „авакс” који је могао да моментално сигнализира свако полетање с било којег израелског аеродрома. Уосталом, шта су радили радари из система С-300 и С-400 у Сирији? Где су били и шта су јављали извиђачки сателити у свемиру? У ситуацији када Израел лупа по Сирији када хоће и како хоће, ослањати се на телефонско или радио-обавештење мало је наивно. Сиријска ПВО врло је слојевита и то је посебан вид оружаних снага који чини 20.000 припадника. Располаже са четири дивизије ПВО ракета С-125, „куб” и С-75, те три пука ракета типа С-200, или СА-5. Имају и ракете „панцир С-1”, „бук 1”, односно СА-11, и „бук М-2”, односно СА-17, „стрелу 1”, „стрелу 10”, „стрелу 2”, „стрелу 3”, „иглу С”...

Руски авион „иљушин 20” оборила је сиријска ракета С-200, пројектил совјетске производње. Још 1983, годину дана после битке у долини Бека, Совјети су Сиријцима испоручили 48 ракета типа С-200, домета 250 км, сврстаних у осам батерија размештених у две базе. Једна је база у Думеири, око 30 км североисточно од Дамаска, а друга у Шимшару, јужно од града Хомса. Уз ракете те 1983. стигли су и совјетски инструктори, њих 500. Ракетни систем С-200 представљао је велику опасност за све летелице у источном Медитерану, а првих година његовог инсталирања у Сирији руковање системом и одлуку о евентуалном лансирању пројектила доносили су искључиво Совјети. У међувремену су се и сиријски војници обучили за тај систем, али је питање колико је С-200 данас уопште модеран у контексту израелског електронског начина ратовања? Цех су нажалост платили руска посада и оператери на „иљушин 20”.

Како ће сада поступити Москва? Да оптужи савезника, Сирију, да је лансирала ракете напамет, не иде. Хоће ли сада ипак испоручити Дамаску систем С-300, који је Сирија платила пре десет година? Или ће само упозорити Израел да је време гађања Сирије прошло? Што се тиче Израела, он је у процепу, он мора да форсира победу против Хезболаха и Иранаца у Сирији, или да дипломатски издејствује њихов одлазак из Сирије. А то је могуће само уз помоћ Руса. Од којих неки сигурно жуде за осветом за срушени „иљушин 20”...


Коментари83
d1c2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozana
Zasto se Izrael uopste mesa u ovaj rat? Da li neko moze da mi objasni. Sirijska vojska se bori protiv ISIS-a, a Izrael bombarduje sirisjku vojsku. I niko ne raguje?! Komunikacija izmedju pojedinih ucesnika koji su pisali komentare o tehnickim stavrima je toliko avansirana (i nista ne raumem) i taj deo me ne interesuje. Zahvaljujem
Војин
@ "Maркo" мислим да нисте добро прочитали мој коментар. Радар П- 12 био је подзенитни радар, на метарским таласима, што значи да су тако дуги таласи пратили кривину земље и имали далеко већи домет од америч. радара, још у време седамдесетих година. Уређај који су имали за распознавање пријатељског ваздухоплова имао је кодни назив НРЗ и био је подешен на наше* ваздухоплове. Нема никавог разлога да и сириски радари нису имали нешто слично и свакако још савршеније за распознавање пријатељског ваздухоплова и то би било савим логично у сложеној ситуацији каква је у Сирији. Ја свакако жалим што је руски ваздухоплов погођен и што су изгубљени животи посаде и баш из тих разлога пишем, ово што пишем, јер желим да се ово више никада не понови.
Маркус
Као што знате уређај за распознавање иде у пару са таквим истим на авиону, а по правилу извозне верзије авиона за "треће земље" осим што су биле са застрелом опремом претходне генерације као нпр. МИГ-23 МС, често нису ни имале тај уређај. Самим тим ни извозне варијанте ПВО система као што је Сиријски С-200 купљен 1982/3 ... вероватно нису ни биле опремљене истим. Да ли је Југославија имала веће поверење или повлашћени статус код Совјета, то не знам тачно, али колико сам информисан тада "1970 и неке" ЈНА је практично имала и авионе и радаре са "фул опремом" баш као и Совјети.
Препоручујем 8
Kosta Petrović
Meni se čini da su se Rusi i Izraelci dogovorili. Ovo je win win akcija. Izraelci pokazali "neustrašivost" Sirija dobila S300 a Rusi pare. Amerika samo može da plače i gleda svoje lepe rakete. Rusi će da isprobaju S300 i prodaju ih kao alvu kada poobaraju Amerikance.
D Mrgud
auuuuu ,jako dobar komentar sve mi se cini da ste tacno predvidjeli situaciju samo se pitam da li je uopste pao iljusin I da li je to bio papirni bez putnika i posade avion robotovizovan prazan od jeftinoga materijala bez ljudi ???? Izrael tuce po irancima jer ih gadjaju raketama sa sirijskoga tla..
Препоручујем 3
Milence Prasence
Mozda je ovo prilika da Rusi provere efikadnost sistema s400 protiv F35
Zlatko Babic
A одакле ће да крену те крстареће ракете без да призову исте такве у своје двориште или палубу? И, не руше се крстареће ракете са с 300 и с 400.
Препоручујем 1
Petar Ilic
Zasto F35? Logicnije je napasti S-300 ili S-400 velikim brojem krstarecih raketa. Jedna baterija tih sistema moze mozda da obori cetiri takve rakete ali ce ostale unistiti nju. Avioni F35 bi se upotrebili kasnije da zavrse posao.
Препоручујем 4
Misa
Oborili im Turci avion, Rusi nista samo prete. Oborili im Jevreji avion, Rusi nista samo prete. Pas koji laje ne ujeda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља