четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Нова економска криза?

Сви проблеми који су 2008. године проузроковали глобални финансијски потрес данас су још већи, упозорава економиста Питер Шиф. – Национални дуг ће бити епицентар кризе, а долар ће се сурвати, сматрају стручњаци
Аутор: Озрен Милановићсубота, 22.09.2018. у 21:20
Њујоршка берза: има показатеља да се САД „котрљају” према кризи каква је била пре десет година (Фото Пиксабеј)

Кризе су обично непредвидиве и долазе неочекивано. Одакле ће доћи, у ком облику ће бити, како ће се одразити на међународном нивоу, то се не може скроз предвидети, али се показало да криза никада не дође из правца одакле је очекујемо. Постоје циклуси које смо видели у прошлости, и ја не бих искључила нову кризу – рекла је недавно Кристин Лагард, директорка ММФ-а.

– Наша дужност је да осигурамо да финансијски сектор буде под добром контролом, да је регулисан, да су институције јаке и да могу да одоле потенцијалним кризама – поручила је.

Деценију после глобалне финансијске кризе, свет се суочава са још једном незгодом, упозоравају економисти.

Претходна глобална финансијска криза избила је 2007/2008, и сматра се највећом економском кризом од чувене Велике депресије.

Да ће тај следећи удар бити већи, од оног у 2008. години, упозорава на десетогодишњицу кризе познати економиста Нуријел Рубини, а са њим су сагласне многе колеге, између осталих и Питер Шиф.

– Велике банке су пред већим ризиком него икада раније. Данас су више изложене удару од рецесије, системски ризици по економију су дакле, уопштено већи него што је то било 2008. године – рекао је Шиф.

– Након распада 2008. године америчка влада је спасавала банке и упумпала новац у економију како би зауставила пад у провалију. Мимо тога није направљено ништа како би се решио проблем плата, које стагнирају. Тим неким банкама требало је дозволити да пропадну пре десет година – тврди Шиф и упозорава да из те последње кризе нису научене лекције.

– Поновили смо и проширили све грешке, које су изазвале последњу кризу, и тако „обезбедили” да следећа буде много гора – рекао је он.

Према његовим речима, сви проблеми који су проузроковали финансијску кризу из 2008. године данас су још већи.

Велика већина Американаца и даље живи у сенци велике рецесије. Многи су и у горој ситуацији, него пре кризе, јер су у међувремену порасле цене некретнина, здравственог осигурања и образовања, док је вредност онога што поседују мања него у доба пре 2007. године. Прошле године око 40 одсто америчких породица борило се да изађе на крај с базичним стварима попут: хране, здравства, плаћања режија и станарина или кредита, каже једно велико истраживање које је спровео Институт „Урбан”. Све то упућује да се САД котрља према идентичној кризи каква је била 2008. године.

А кад се деси у Америци, рашири се брзо по целој планети.

Питер Шиф тврди да ће нову кризу, за разлику од претходне, која је избила због хипотекарног дуга, долара и злата, ову нову карактерисати пре свега дужничко ропство у САД.

– Национални дуг ће бити полазна тачка, епицентар кризе, долар ће се сурвати, цене злата порасти, потрошачке цене ће расти... – упозорава цењени економиста.

Десет година након колапса „Леман брадерса” важно је да се разуме како прави темељ и семе велике рецесије није била банкарска криза, него растући дисбаланс између потрошње грађана и целокупне продуктивности, коју су узроковале плате које стагнирају и растућа економска неједнакост у друштву.

Дисбаланс се вратио, добро припазите на своје новчанике, поручује колумниста „Њусвика”.

И Ноам Чомски упозорава на нову кризу, а Доналда Трампа види као новог узрочника. Он је рекао да влада америчког председника подстиче поскупљење акција на тржишту капитала, које би могло лако да доведе до новог финансијског краха.

Уз трговински рат с азијским земљама, увођењем царина на разне производе, Трамп као да убрзава тај долазећи економски цунами. Светска економска криза од пре десет година није заобишла ни Србију, а према оцени премијерке Ане Брнабић, економија Србије је данас много отпорнија на промене, пре свега захваљујући мањем јавном дугу који је испод 60 одсто.

– Светска економска криза погубно је погодила Србију. Тадашња влада је причала да имамо шансу у светској економској кризи и баш ништа нису урадили да Србија постане конкурентна и да привуче неке од инвестиција, које су се тада затварале широм Европе и света. Међутим, Србија је претрпела велике штете – рекла је Брнабићева.

Према њеним речима, Србија је данас јача земља, захваљујући мерама фискалне консолидације које је, подсећа, претходна влада, на челу с тадашњим премијером Вучићем, имплементирала.

– Наш циљ је да тај јавни дуг у наредним годинама буде испод 45 одсто, како би Србија била у „сигурној зони” у случају сваке наредне, потенцијалне, кризе на тржишту – подвукла је Брнабићева.

Додала је и да је инфлација Србије неколико година уназад у планираним оквирима, као и да је незапосленост, у односу на, каже, тренутак после светске економске кризе, преполовљена. Истиче да су даљи приоритети државе да побољша климу за улагања, која је већ, примећује, дала одличне резултате јер је само прошле године било 2,6 милијарди евра инвестиција.

– Ове године, до сада, још је бољи ниво инвестиција него прошле године – навела је премијерка. – Србија је данас небројано пута јача, не може да се пореди с економијом, државном управом и јавном потрошњом, које су у време светске економске кризе биле изразито неодговорно вођене. Данас то више није тако и ја се тиме поносим – рекла је Брнабићева.


Коментари6
cb870
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Па оног момента када се сурва долар већа нам криза и неће требати јер тада истог момента креће велики рат. За УСА је долар највеће и једино упориште, и његов пад њих аутоматски гура у рат а самим тим и цео свет. Онда више неће моћи да покривају огроман трговински дефицит, јер долар тада нико неће хтети. А огромна земља која мора преживети или ће нестати, а такве никад не нестају саме већ повлаче многе са собом.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Mislim da ce nova svetaka kriza nastati kao posledica uvodjenja digitalizacije, odnosno stvaranja digilne ekonomije i drustva.
Mirko
Kriza je uvek tu negde i uvek vreba, svetska elita je međusobno povezana (prvi prodor na svetsko tržište valuta Kina je ostvarila preko Britanske privatne banke), dolar se u toku 2018 kretao od 1,12 do 1,21 za eur. Sume koje se trguje dnevno na berzama su ogromne (oko 6000 milijardi na tržištu valuta, kripto valute 20 milijardi), svaka kriza je rezultat političke odluke, kako vlastelini odluče tako će biti, nova ,,Kina,, je Indija koja je na redu da podigne standard stanovništva, Kina je to već uradila BDP po stanovniku tamo je duplo veći nego u Srbiji a i standard (ko je bio mogao je i da vidi).
Dekara
Devalviraj Junan, napumpaj BitKoin, prodaj obveznice u dolarima... Kina lepo poveca izovoz, a sve ekonomije vezane za dolar u problemu.
Jeremija
Početak nove krize poznaće se po tome što će dolar brzo i znatno ojačati u odnosu na druge valute gde bi taj odnos prema evru bio negde 1 : 0.877 odnosno, evro prema dolaru 1 : 1.14. Vrednost 1.14 je kurs na kome Kina započinje naglu prodaju dolarskih obveznica.
Sun Cu
Ни "Ф" од футуризма. Кинези ништа не раде нагло.
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља