четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Фигурине из неолита прославиле Стублине

Због ваљкастог тела и наглашеног носа оне се разликују од свих винчанских фигура. – Насеље у коме су пронађене настало је око 4.700 година пре нове ере, бројало је око 200 кућа и између 1.000 и 2.000 житеља
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 22.09.2018. у 22:02
Aрхеолози истражују кућу из неолита (Фо­то Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић)

На благој падини оивиченој речицама Изворац и Трстеница лењо се померају лиске на презрелим кукурузима. У ушима одзвања шум ветра, а кроз остатке сунцем спржене траве пролећу лептири и осе. Тако ових дана изгледа локалитет Црквине у обреновачком селу Стублине. У близини овог места налази се тек понеки кућерак. А пре око 6.500 година на овој падини врвело је од живота. У позном неолиту ту су се скрасили припадници винчанске културе и основали насеље које је трајало скоро два века. Далеки преци нису оставили само траг о свом постојању, већ нешто по чему смо постали познати у целом свету – 43 необичне земљане фигурине од укупно 60 колико их је досад пронађено. Шта још крије ово археолошко налазиште знаће се после ископавања која су поново почела.

– Фигурине су јединствено откриће када је реч о европској праисторији и потпуно се разликују од осталих винчанских фигурина које јасно приказују људе. Стублинске фигурине су стилизоване, ваљкастог тела, без посебних обележја осим наглашеног носа и минијатурног оруђа или оружја на рамену. Четрдесет две су готово идентичне. Њихова висина варира од два до шест центиметара. Прилично су грубе израде и као да су направљене за минут, два. Сматра се да представљају чланове домаћинства или заједнице са Стублина, али и да наговештавају неку врсту социјалног раслојавања. По неким тумачењима, овде је можда реч и о представи заједнице странаца. Све те фигурине нађене су поред пећи у једној кући, највероватније да би се обележио чин напуштања дома – објашњава др Милош Спасић, руководилац археолошких истраживања у Стублинама и виши кустос Музеја града Београда. Он истиче да о  светском значају овог локалитета говори и податак да су о њима писали сви водећи европски археолози у више од 20 научних радова.

Изгледа да су Винчанци добро знали да одаберу место за живот. 

Заједницу су основали на оцедном месту, довољно близу, али и довољно далеко од воде, на издуженом платоу површине око 12 хектара и надморске висине од 100 до 120 метара. Насеље вероватно није спонтано формирало неколико породица, већ се претпоставља да је одједном дошла већа група људи.

Локалитет Црквине на коме су настављена ископавања  (Фо­то Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да)

– Старије винчанско насеље на Стублинама подигнуто је око 4.700 година пре нове ере. На источном делу платоа било је око 120 кућа, заштићених двоструким, дубоко укопаним рововима. Ти ровови штитили су од упада непријатеља, дивљих животиња, али и од набујале речице и потока. Винчанска заједница на Стублинама је врло брзо расла. Већ педесетак година од оснивања насеље се проширило на западну страну. Временом је изграђено још око 80 кућа на новој површини, па је насеље имало више од 200 кућа и између хиљаду и две хиљаде житеља – прича Спасић.

Куће у Стублинама биле су подигнуте у редовима, формирајући тако неку врсту улица, док је један део њих постављен око мањих слободних, вероватно заједничких јавних површина.

– Домови су им углавном правоугаони, зидани од блата на конструкцији од дрвета, површине од 20 до 100 квадрата. Такви објекти су без озбиљнијих улагања могли да се користе четрдесетак година, а неки и цео један век. Куће су биле махом једнособне, али је било и оних са две и три просторије. У њима су се налазили намештај и „апарати” израђени од глине, неопходни за свакодневни живот. Столови на пет ногу, кадице за складиштење житарица, као и велики авани за њихово уситњавање… У неколико кућа нађени су остаци лаганих дрвених полица попадалих за зидова. Извор енергије за осветљавање, грејање и припрему хране представљале су пећи и огњишта, око којих се одвијао и највећи део кућних активности – каже Спасић. Винчанска заједница на Стублинама се у највећој мери ослањала на земљорадњу и гајење домаћих животиња.

Археолози Музеја града Београда, међу којима су и Ана Живић, Драгана Стојић и Саша Живановић, тренутно ископавају кућу у источном делу насеља.

– За разлику од 95 одсто објеката који су били оријентисани у правцу север – југ, ова кућа је окренута у правцу исток – запад. Сада покушавамо да откријемо како је изгледала, како и када је била изграђена и која јој је била намена. Утврдили смо да је имала приближне димензије осам пута четири метра, највероватније три просторије и две пећи и да је намерно запаљена после престанка живота у њој. То је обичај који су Винчанци примењивали када су се селили – на месту старе градили нову кућу или желели да „прочисте” простор. У току ископавања у Црквинама је пронађено 50.000 фрагментованих и целих предмета од печене глине, кости, камена и рога – истиче Спасић.

Винчанци су на овом простору живели око два века и колико се зна њихово друштво било је егалитарно. Издвајали су се једни од других по знању и култовима. Блиско су сарађивали са неолитским заједницама у обреновачким местима Грабовац, Звечка, Јасење и Ново Село у Стублинама, али и онима које су живеле и по 500 километара даље.

– На овом локалитету нађен је опсидијан, вулканско стакло кога има у планинама Словачке и Мађарске, откривени су налази фосилних шкољки и пужева са обала Грчке, посуде из Потисја… – напомиње Спасић.

После готово два века постојања ова заједница буквално је нестала са ових простора.

– Пропаст винчанске културе која је на ширем подручју централног Балкана трајала од 5.200 до 4.600 п.н.е иначе је потпуна енигма. О њиховом животу се зна готово све, али о нестанку готово ништа. Само су одједном престали да постоје. Има разних теорија које тај нестанак објaшњавају, али ниједна од њих није општеприхваћена. Оно што је чињеница када је реч о овом локалитету у Стублинама јесте да на том месту после нестанка Винчанаца вековима нико није живео – напомиње Спасић.

Црквине добиле име по старој цркви

Јединствено откриће из европске праисторије  (Фо­то Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да)

У Стублинама и данас живи легенда о постојању старе цркве по којој је локалитет и добио име Црквине. Да није реч о легенди говоре и подаци Љубомира Павловића који је у 19. веку забележио постојање старог црквишта. Мештани Стублина усмено су преносили предање о старој цркви, а место на коме се наводно налазила дуго није обрађивано.

Прва археолошка истраживања на Стублинама извео је Јован Тодоровић, кустос Музеја града Београда, 1967. године.

Радови су обновљени 2006. и трају до данас. До сада је, делимично или у целости, истражено пет надземних објеката, примарни систем ровова и простор намењен одлагању отпада на јужној падини локалитета.

Локалитет Црквине 2014. године проглашен је за културно добро.

Редак аварски налаз

Један од пронађених артефаката  (Фо­то Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић)

После гашења живота у винчанском насељу (око 4600. п.н.е.) Стублине су поново насељене тек 1.200 година касније, у току позног бакарног доба. Прва потврђена активност после бакарног доба забележена је око 4.000 година касније. У току позног осмог века на Стублинама је сахрањен млађи мушкарац, стар око 15 година. Реч је о припаднику аварског племена сахрањеном у карактеристичној аварској ношњи, о чему сведоче остаци појаса. Поред ногу покојника положена је дрвена посуда. Аварски гроб из Стублина један је од ретких аварских налаза јужно од Саве и Дунава.


Коментари2
c5021
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Име
Надам се да ће људи имати услова (новца) да наставе са радом! "Сматра се да представљају чланове домаћинства или заједнице са Стублина..." - а можда су се само деца играла.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
U ovoj okolini postoje neprouceni lokalitet iz doba neolita. Molim strucnjake ili pisca ove studije da mi se javi na Dr. Wongar Bozic , wongarbozic@gmail.com

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља