четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:48

Брзе пруге наши инжењери не граде већ њима одлазе у свет

Изградили смо светска грађевинска чуда, а данас наша предузећа наступају као подизвођачи иностраних компанија које добијају послове и у Србији
Аутор: Бранислав Радивојшасубота, 22.09.2018. у 21:31
(Фото Танјуг)

Током недавне посете државне делегације Србије Кини министарка Зорана Михајловић је „знање наших инжењера да могу да граде брзе пруге од 200 километара на час” назвала „уским грлом”, па су због изградње пруге Београд–Будимпешта, рекла је, „прихваћене обуке наших инжењера”.

Да ли то значи да грађевински факултети у Србији не школују кадрове спремне на пројектовање и изградњу брзих пруга, питамо проф. др Бранка Божића, декана Грађевинског факултета у Београду. Он одговара да су гости из Кине, који су својевремено били на овом факултету, признали да су осамдесетих година учили из наших уџбеника.

– Наши грађевински инжењери су и данас веома цењени у свету, велике стране компаније дају стипендије нашим студентима који одмах после дипломирања код њих почињу да раде. Једна наша млада колегиница која је дипломирала пре годину дана отишла је недавно у Немачку у посету пријатељици која је завршила београдски Грађевински факултет. Случајно је отишла код пријатељице у фирму у којој ради и кад су послодавци чули да је пријатељица завршила исти факултет одмах су јој понудили посао. Колегиница тренутно прикупља папире за одлазак – прича проф. др Бранко Божић.

Хиљаде наших инжењера и других грађевинаца данас раде у западним земљама, на Блиском истоку и у Русији, и свуда су веома цењени, каже нам др Ненад Иванишевић, такође професор Грађевинског факултета, који сматра да се изјава министарке Михајловић односи пре свега на потенцијале наших грађевинских фирми, а не и на знања наших стручњака.

Професор Божић подсећа да су деведесетих година, у време санкција, до тада велика предузећа која су градила у многим деловима света, остала без посла. Убрзо су остали и без великог броја радника, па и водећих стручњака. Многи су се запослили у другим земљама. Неки одлазе и данас, а наше грађевинске фирме, које су некад имале неколико хиљада запослених, сад имају њих 200–300. То су предузећа чија механизација је застарела у односу на велике иностране компаније које добијају послове и у Србији. Наша предузећа наступају као подизвођачи тих главних извођача, а раде грубе послове за које није потребна савремена механизација.

– Наши инжењери су изградили светска грађевинска чуда. И данас у земљама Јужне Америке и Африке с уважавањем говоре о „Енергопројекту” и другим нашим фирмама и зато пре тридесет година нико није могао ни да помисли да ће у Србију долазити Кинези, Азербејџанци, Шпанци и Италијани да граде инфраструктурне и друге објекте – каже професор Иванишевић.

Али и додаје да у садашњим условима другог решења нема. Фирма која запошљава 200–300 радника од добити од подизвођачких радова не може да купи савремене грађевинске машине.

Саговорници „Политике” кажу и то да на Грађевинском факултету у Београду студенти уче елементе пројектовања који обухватају и трасе брзих пруга, али проблем је у томе што се у нашу железничку инфраструктуру деценијама није улагало. Пруге нису одржаване у тој мери да су се на појединим деоницама возови кретали десет километара на сат. У таквим условима, кад годинама нема готово никаквих радова, наравно да ће фирме које су се тим пословима бавиле остати без кадрова.

– Запад Европе је у минусу с грађевинским радницима. Становници развијених земаља углавном не воле да раде на грађевинама и зато су им потребни радници, па и инжењери са стране. И зато се наши људи масовно запошљавају у грађевинским фирмама на Западу. Лако се уклапају у њихов систем и веома су цењени као радници – наводи др Ненад Иванишевић.

Професори помињу једну ранију изјаву министарке Михајловић да би у Србији требало формирати велико грађевинско предузеће које би било у стању да ради и заради. Помињу и то да би држава, кад потписује уговоре са страним извођачима, могла да их обавеже на учешће наших фирми под повољним условима у тим радовима. Али и помињу да наше фирме на тендерима једна другој сада спуштају подизвођачке цене и доспевају дотле да и после завршеног посла не могу да се финансијски опораве. А од таквог исхода па до одласка њихових инжењера само је корак.


Коментари21
bad93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Pa ko je izgradio brze pruge koje ne grade, ali njima odlaze nasi inzenjeri.
ivan
MMF je svojevremeno nametnuo ili cak i podmetnuo nasoj vladi stednju koja se ogledala u smanjenju plata u javnom sektoru i penzija.To je dovelo do smanjenja javnog duga ali i povecanog odliva aktivnog stanovnistva iz zemlje.Ja to nazivam otimanjem ili pak kradom ljudi.To ce nam se uskoro jako obiti o glavu jer necemo imati ljude za ekonomske aktivnosti pa cak i aktivnosti u vezi odbrane zemlje sto je zabrinjavajuce.Ne daj boze da dode do rata nase ljude bi neko mogao da upotrebi kao "topovsko meso" i to protiv nas.Treba prouciti iskustvo Portugalaca koji su probleme koji su bili slicni nasim resili drugacije i to ne takvom vrstom stednje kao mi.
Milan Panic
Bas kako nam isprica dekan gradjevinskog fakulteta i za tek diplomirane gradj. inzenjere vazi kao i za sve ostale "od preko daleko" priznate i cenjene struke: zasto bi svoju ne kupljenu i ne politickim kanalima "isforsiranu" vec mukotrpnim radom i trudom stecenu diplomu "prodavali u bescenje" nekom npr gradjevinskom institutu za prejadnih 400 eur kvazisocijale a ne zarade?! Da steknu neophodno strucno iskustvo, "peku zanat"? To mogu misliti samo neupuceni u "strucnost" preostalih kadrova te naucne ustanove. Ima ih jos ali na nivou statisticke greske te mladi diplomci nemaju sta "ispeci" ni nauciti sto nece mnogo brze i savremenije nauciti "tamo daleko". Ali evo i jednog predloga za ozakonjenje, verujem na ushicenje vlastodrzaca: Ako su svrseni diplomci kompletno iskolovani o trosku budzeta pre odlaska iz drzave nesposobne da ih adekvatno uposli i vrednuje neka im se naplati jednokratno 1000 eur na ime tih troskova i naravno pozeli dobro zdravlje i profesionalni uspeh u novoj sredini.
Nepristojno i nisko
A sta je to po struci gospodja ministarka... da i mi nju malo ocenjujemo?
Deki
Srpska ekonomija nemoze da absorbuje sve kadrove koji diplomiraju svake godine na nasim fakultetima. Jeste da je to gubitak u kadrovima, ali je dobitak u parama koje ti ljudi salju svojim porodicama u Srbiji. Srpska ekonomija trenutno nemoze da sacuva veci broj mladih ljudi u Srbiji. Postepenim rastom nase ekonomije take odliv ce se polako smanjiti I zaustaviti. Trenutno drzava nemoze da se zaduzuje da bi sacuvala te mlade ljude u Srbiji. Nadam see da ce doc ubrzo vrijeme da ce Srbija moci to da priusti da sacuva sve svoje mlade ljude I da oni grade Srbiju. Nadam se sto prije....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља