субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ, министар пољопривреде

Продаја ПКБ-а била је најбоља опција

Аутор: Ивана Албуновићсубота, 22.09.2018. у 22:00
(Фото Иван Милутиновић)

Као државном предузећу, Пољопривредној корпорацији Београд (ПКБ) биле су потребне велике инвестиције, што је могао да понуди само приватни капитал. Продаја је била једино и најбоље решење, држава није могла да издвоји 100 милиона евра и убаци их у ту корпорацију. Поступак је био транспарентан, јавни позив објављен је по други пут, а било која ствар, па тако и ПКБ, вреди онолико колико је неко спреман за њу да плати.

– На првом тендеру који је расписао град Београд није уопште ни било заинтересованих. Сада смо имали само једног понуђача и свега две компаније које су откупиле документацију. То значи да ова корпорација ипак и није толико атрактивна како се мисли – каже у интервју за „Политику” министар пољопривреде Бранислав Недимовић, одговарајући на питање да ли је продаја било једино решење за последњи велики државни комбинат, о којем се последњих дана жучно полемише.

Зашто се одустало од стратешког партнерства где би држава задржала удео? Да ли је та опција у неформалним разговорима нуђена „Ал Дахри” или Миодрагу Костићу и Петру Матијевићу, који су раније били заинтересовани?

Стратешко партнерство могло би да дође у обзир да је било заинтересованих. Наравно да смо пре расписивања тендера радили испитивање тржишта. Поставља се питање шта би то функционално донело у односу на овакав вид тражења инвеститора. Подсећам, да ово није била класична продаје имовине јер је било ограничења за инвеститора. Од броја грла и нивоа производње који ће морати да задржи у наредне три године, до забране отуђења и обавезних инвестиција. Нови власник ће морати да задржи 1.000 радника од 1.700 запослених и да исплати отпремнине од 450 евра, што је више од законом прописаних 200 евра по години стажа.

Мислите ли да је држава могла да услови инвеститора на дужи рок? Ако ништа друго због прехрамбене сигурности државе.

Наша прехрамбена сигурност сигурно неће бити угрожена. Имамо вишкове хране, суфицит у трговању пољопривредним производима је 1,7 милијарди евра. „Ал Дахра” само може да нам отвори нова тржишта која добро плаћају. Зашто нисмо поставили дужи рок? Закон о приватизацији даје обавезу од три године, ми смо хтели да идемо на пет, али без измене прописа нисмо могли то да урадимо. Али тражен је инвеститор који је у прошлој години имао минималан промет од 400 милиона евра. Дакле купац који је имао капацитет да испуни захтеве.

Опозиција каже да се тражио конкретан инвеститор.

Зашто они нису нашли неког последњих 15 или 20 година него су само бележили губитке? Чак и оно што су приказивали као инвестицију (фарму) нису платили, него је плаћано касније из пословања. Држали су предузеће у концепту реорганизације да никоме не би плаћали обавезе. Па то може свако. Каква је то привреда, то је класично социјалистичко самоуправљање. Ако желимо инвестиције, веће приносе у ПКБ-у, мора да се улаже у инфраструктуру. И још нешто, што се тиче промене намене земљишта, о чему су многи причали. Грађевинско земљиште није било предмет продаје, оно је остало у власништву државе. Толико је сложена процедура промене намене земљишта и пролази кроз толико нивоа одлучивања да је то практично немогуће.

Када треба да легне новац од продаје и да ли ће бити уплаћен у целости?

Новац леже по потписивању уговора. Дуг је око 80 милиона евра и биће измерени сви повериоци, међу којима је много државних компанија. Тако ћемо се на два начина лишити лоших ненаплаћених потраживања. Шта је била алтернатива свему овоме? Да се ПКБ и даље задужује и да то банке касније узму на име хипотеке. Или трећа варијанта, да предузеће оде у стечај, да се све анулира, радници остану без посла и касније прода имовина. Зар ово није била најбоља опција?

И други потенцијални страни инвеститор – немачки „Тенис” – поново је тема у медијима. Неке опозиционе странке у Војводини траже детаље о уговорима?

И то је оно о чему се непрестано говори без икаквих основа. Уговори још нису потписани, донете су само одлуке. Да јесу, били би јавно презентовани.

Да ли ће „Тенис” 1. новембра, када је последњи рок да уђе у посед у Кикинди и Зрењанину, почети да подиже фарме, или ово земљиште опет иде у закуп као прошле године?

Сада је на „Тенису” да потпише уговор за Кикинду од 1. новембра. Земљиште у Зрењанину им је на располагању од 1. новембра 2019. Те парцеле су прошле године биле у закупу и наравно да ће опет ићи на лицитацију ако не потпишу уговор. У сталном смо контакту с њима и видећемо да ли ће се то догодити. Оно што је сада реалан проблем за инвестирање у сектору свињарства јесте афричка куга свиња која се појавила у Белгији и питање је тренутка када ће и у Немачкој. И Србија је у опасности, то су све изазови за инвестиције.

Када су малинари летос блокирали магистралу због ниске цене, рекли сте да је за њих решење – јако кровно удружење. Сада најављују оснивање политичке странке јер верују да само тако могу да остваре своје циљеве. Како то коментаришете?

То је њихово право. Мислим да је добро да се удружују да би појефтинили производњу и побољшали је. Ако они сматрају да ће то остварити кроз политику и то је у реду. Можда ћемо сутра имати министра из сектора малинарства што би вероватно побољшало неке ствари, а можда и не. Већ у јануару први пут ћемо изаћи с трошковима производње у сваком крају Србије, јер се они разликују, и колика ће бити очекивана цена.

Можда ће онда и хладњачари желети да оснују странку.

И то је легитимно, што више политичких странака то боље.

Пољопривредници све чешће помињу реч картел. Произвођачи сунцокрета кажу да је тренутна цена ниска и да све указује да је договорена. Антимонополска комисија још није изашла с анализом тржишта. Имате ли конкретније информације.

Поступак је отворен, независне институције и служе томе да контролишу тржиште. Тражили су податке и од министарства и од произвођача. Ипак, морамо да будемо свесни да је сунцокрет ове године посејан на већим површинама, да је одлично родио и да цена не може бити као прошлогодишња, када смо имали мањак приноса.

Очекује се рекордан род кукуруза. Пшеница је добро родила, али вероватно је да ће половина моћи да буде продата као сточна храна због лошијег квалитета. Како ће се све ово одразити на укупне резултате у пољопривреди?

Пшеница је сада добра, 19 динара по килограму и има тренд раста. Чињеница је и да је квалитет лошији због киша, али је и тражња генерално већа и у Западној Европи и на другим тржиштима. Отворили смо тржиште Египта, који је највећи купац на свету. Стављени смо на њихову листу извозника, први пут после 1989. године.

Ове године одблокирано је 175 милиона евра из ИПАРД фондова. Интересовање пољопривредника је велико, посебно за набавку механизације. Колико ћемо реално успети новца да повучемо од 50 милиона који су на располагању за 2018?

Ово је прва година, није једноставно, али ствари се добро одвијају. Први захтев послат је на плаћање 20. септембра, што значи да је прошао све контроле. Морамо да урадимо рангирање захтева за тракторе јер их је стигло више него што смо очекивали. Наредних десет дана имаћемо нови позив за меру која се тиче прерађивачке индустрије.

Шта је с Националном референтном лабораторијом за храну? Недостајало је милион евра да би ова независна лабораторија, важна за потрошаче, почела да ради. Није било пара из буџета, чекали смо донација из ЕУ. Да ли још чекамо?

Не чекамо више, држава ће све финансирати. У току је набавка неопходне опреме, потребно је да запослимо људе који ће радити контролу меса, млека (афлатоксина) и пестицида. Све ће бити готово до марта следеће године, када бисмо могли да кренемо у акредитацију.

Актуелан је извоз јунећег меса у Турску, недавно су повећане квоте. Аналитичари процењују да су могућности Србије мале. Шта је реално, колико нам је потребно да обновимо фонд и шта ће држава урадити да помогне?

Аналитичари су говорили и да од тог посла неће бити ништа, а до 15. новембра ћемо испунити квоту и извести 5.000 тона меса у Турску. Министар Љајић и ја се боримо да следеће године добијемо дозволу за дупло већу количину. Толико реално можемо да прерадимо, цена је скочила и оно што смо до сада извозили као живу стоку, сада ћемо претворити у месо. Укинули смо и царине за увоз телади да бисмо омасовили производњу. Од следеће године ћемо повећати субвенције за тов.

Пуне две године сте министар пољопривреде. Шта је адут Србије? Остајете ли при изјави да бисте, да сте пољопривредник, од државних субвенција купили стадо оваца или подигли засад облачинске вишње?

Сада бих се бавио и говедином.


Коментари18
7e0e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

branko m
...да je пољопривредник, од државних субвенција купи стадо оваца или подигao засад облачинске вишње и говединa... lepo, moj brat nije dobio subvencije za isporuceno mleko... zasto bi povecavao broj grla..?! za Tursku, ne hvala!!!
dasa12
Čik kaži da nije najbolja.
jeremija
prodaja nikada nije dobro rešenje,seljak sa 50 hektara živi dobro u ovoj zemlji a vi tvrdite da je toliki kombinat gubitnik na tržištu...a znamo ko je dobitnik.
Miloje
1.700 zaposlenih u PKB puta 50 hektara vam daje 85.000 hektara. PKB je imao i prodao 17.000 hektara. To Vam je 10 hektara po zaposlenom. Lep pozdrav!
Препоручујем 5
Anja Zak
Nezakonito je i nemoralno prodavati bilo sta kada je samo jedan kupac na tenderu, to zna svaki pravnik i ekonomista, naravno ako diploma nije kupljena , ili ako nije dogovor ko sme da kupi ono sto se prodaje.
Milos
Nikakva diploma tu ne igra ulogu nego savest
Препоручујем 1
миле
најбоља опција, само се још не зна за кога

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља