четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Нико као Мага у борби за женска права

На вест о смрти, штампа је писала да је била „прва професорка немачког језика и филозофије у Првој женској гимназији”, „прва новинарка у Србији”, „прва жена која је радила у Народној библиотеци”, први уметник који је стилизовао наш фолклор”, „оснивач прве школе балета и ритмике у Србији”...
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 23.09.2018. у 09:00
(Фото Википедија)

Ужице – У ововременим настојањима за бољи положај жене и већа женска права, кад је то већ постала општа прича, остају заборавом прекривени значајни а тешки почеци ове борбе у Србији. Те пионирске кораке у патријархалном друштву храбро и успешно је с почетка 20. века предузимала Марија Мага Магазиновић (1881–1968), прва жена новинар у „Политици”, феминисткиња, утемељивач модерних игара и балета на овим просторима.

О посебности и упорности те интелектуалке, рођене у Ужицу, која је од младости потом живела у Београду, детаље смо нашли у једном „Ужичком зборнику” у тексту др Милутина Пашића о Маги Магазиновић. Ужице се, иначе, у ово време одужило жени која је ишла испред свог времена: по Маги је названа једна од централних ужичких улица, као и балетски студио који овде постоји већ деценију.

Њен животни пут је занимљив, сав у предузимању и одлучности. Магазиновићи су се, пише Милутин Пашић, средином 19. века доселили из Мостара у Ужице, где се Марија родила у ужичком насељу Царина, у кући крај невелике дрвене цркве. У породици су је од детињства звали Мага. Завршила је у родном граду основну школу и нижу гимназију, да би се потом њени родитељи преселили у Београд где је она завршила Вишу женску школу. Почела је да студира хемију и физику на Великој школи, а уредно похађала и часове филозофије, немачки, руски, латински код тадашњих професора. При крају првог семестра напустила је хемију и физику, па прешла на филозофију код професора Бране Петронијевића.

Још од малих ногу волела је покрет, музику, игру, то је за Магу „есенција животне радости”. Као студенткиња била је члан КУД „Обилић”, учествовала на концертима и турнејама. У складу са патријархалним схватањима тог времена, са сваком чланицом „Обилића” путовала је и њена пратиља „гардедама”: мајка, тетка, старија сестра или рођака.

Можда су и та ограничења допринела да се Мага затим истиче као феминисткиња: оснивач је Клуба студенткиња на Великој школи, чије су чланице, поборнице права жена и изједначавања с мушкарцима у праву на школовање, запошљавање и награђивање, превеле „Женски покрет” Лили Браун, „Столећа детета” Швеђанке Елен Кеј и друга дела.

У борби за права студенткиња да студирају на свим факултетима, наводи Пашић, Мага је упорно настојала да упише и Правни факултет, па у томе успела. „Једино је Правни дотад био неприкосновено мушки домен студија.” У јуну 1904. дипломирала је на Филозофском факултету, а уједно напустила студије права. „Циљ мог уписа био је постигнут: и Правни факултет је отворио врата студенткињама”, сећала се она у својим мемоарима.

Запослила се 1905. као практикант у Народној библиотеци, постала њен „први женски службеник”. После њеног чланка „Потреба оснивања женске гимназије”, објављеног у „Политици”1905,  Мага је примљена за сталног сарадника нашег листа, водила је „Женски свет”. С пажњом пратила активности покрета жена западне Европе, чије се деловање осећало у Енглеској и Немачкој. Вођена је борба и за равноправност у школовању и запошљавању, али и за стицање политичких и бирачких права жена.

Потом је 1906. постављена за предавача језика у Вишој женској школи, а оснивањем Прве женске гимназије за редовну наставницу те школе. Године 1909. о свом трошку је отпутовала у Немачку да студира глуму и немачки језик. У Берлину се уписала у позоришну школу и учила класичан балет, интересовала се за модерне игре. По повратку следеће године у Београду она и Зора Прица оснивају, по одобрењу министра просвете Јаше Продановића, прву уметничку школу, да би 1911. поново отишла у Немачку и у Килу наставила студије. Тамо се оканила глуме и сасвим посветила модерној игри.

Кад су код нас планули балкански ратови Мага се вратила у отаџбину и добровољно пријавила за болничарку. Помагала је унесрећенима у  превијалишту болнице Војне академије. И у Великом рату најпре је била болничарка, па окупацију једно време провела у Београду, да би 1916. отишла у Швајцарску одакле је за потребе српске владе на Крфу написала велики извештај о приликама у окупираној Србији.

После Великог рата у Београду предаје ритмику у Женској гимназији, формира студентску фолклорну групу с којом је извела шест турнеја по светским градовима. Наставља и после пензионисања 1946. да ради у Средњој балетској школи у Београду, све до 1956. Раду је увек приступала с пуно ентузијазма, без обзира на услове. О њеном деловању у културно-уметничком животу Београда и постигнутим успесима писали су познати, међу којима и Исидора Секулић, Милан Дединац, Раша Плаовић и други.

Марија Мага Магазиновић умрла је 1968. у Београду.


Коментари3
e7318
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срба, Велика Британија
Сјајан текст. У исто време, Clara Immerwahr је прва жена у Немачкој која је докторирала хемију у Немачкој 1901. год, полагала је приватно јер је у Немачкој тада женама било ЗАБРАЊЕНО да студирају, за разлику од Србије. Иначе Clara Immerwahr је била удата за једног од најзначајних научника свих времена хемичара Fritz Haber-a (Haber-Bosch process) без чијег изума би умро од глади пола човечанства. Haber је један од ‘очева’ бојних отрова и лично их је пуштао на савезнике у Белгији и на Русе на источном фронту. Clara се убила Haber-овим службеним пиштољем 1915.
Miloš
I eto dokle smo stigli. I zašto tvrdim da je feminizam štetan. Dovoljno je samo pogledati da žene, među kojima i g. Magazinović kojoj je bilo najbitnije da žene rade sve i da pohađaju iste škole kao muškarci, i ovaj Pravni, što više zvuči kao hir. Ne, mi nismo isti, niti ćemo ikada biti. A ponovo bih pomenuo i čuvenog dr. Rajsa koji se zalagao da žene čak i neki pohađaju škole. U ono vreme, to je možda i moglo proći, ali u današnje, zvuči kao da je mnogo ispred svog vremena.
nikola andric
Postoji velika razlika izmedju ''redukcije kompleksiteta'' pomocu ''podjednostavljanja'' i simplifikacije problema redukcijom okvira ili ekstenzije problema. Svako je cuo za ''ljudska prava'' po kojima se drzave razlikuju u vezi njihove primene . Zene se bore ili za ''ljudska prava'' ili za ''ista prava koja su pretpostavljena za muskarce''. U ovom posledjnjem slucaju imamo simplifikaciju problema na odnos ''musko-zensko''. Ja sam u Srbiji imao vise zenskih profesora nego muskih dok u medicini i drugim disciplinama su zene nadmislile muskarce a da o broju zenskih ministara i ne pricamo. Dakle po toj ''osnovi'' (zensko versus musko) bi mnogi muskarci mogli da zale na ''podredjenu poziciju'' u odnosu na zene sto bi znacilo da ''imaju pravo'' da se bore za musku jednakost prema zenama. Takvim paradoksima vode simplifikacije. Muski vic u tom okviru je tvrdjenje: ''zene ne znaju sta zele ali znaju da se hrabro bore za njih''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља