субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
ЧИЈЕ СУ СРПСКЕ СВЕТИЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ – ИНТЕРВЈУ: митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Позив да крстим Мила на Острогу још важи

субота, 22.09.2018. у 21:09
(Фо­то Митрополија црногорско-приморска)

Идеје за одузимање црквене имовине јављају се у Црној Гори. Чак је познат покушај да се то и законски озваничи преко Нацрта закона о слободи вероисповести. Но, пошто су у међувремену склопљени темељни уговори владе с Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, којима је тај нацрт супротстављен, против њега су и оне реаговале, нарочито против члана 52 о одузимању храмова који су изграђени и имовине верских заједница која је стечена до 1918. године, а не само Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори, изјавио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у интервјуу „Политици”.

Он истиче да је митрополија ових дана објавила и став Венецијанске комисије о том нацрту.

– Због њега је нацрт повучен иако влада тврди да га није добила (стајао је на сајту комисије две године). Но, сила Бога не моли, а Бог силу не воли. Учини ли црногорска власт то безакоње и насиље, то ће бити јединствен случај у модерној Европи – наглашава Амфилохије. Осамдесетогодишњи митрополит и даље је хиперактиван, обилазећи светиње по брдима Црне Горе. Управо је судбина имовине СПЦ-а тема разговора с митрополитом који се не либи да открије и своје личне односе с председником Милом Ђукановићем и властима Црне Горе. Интервју „Политици” дао је на дан Рождества Пресвете Богородице, на дан преноса моштију Светог Арсенија архиепископа српског, наследника Светог Саве, у манастиру Косијерево...

Александар Апостоловски и Новица Ђурић

Свештеници ЦПЦ рашчињени пред Богом, а признати у полицији

Полиција штити Цетињски манастир  (Фото Н. Ђурић)

Подгорица – Феномен такозване Црногорске православне цркве, односно псеудорелигијске заједнице која се појавила у Црној Гори 1993. године, има своје дубље мотиве у политичким тежњама за коренитим променама идентитета традиционалне Црне Горе, њене историје, културе и националног бића.

Иако је и у време појављивања, као и данас, ова НВО регистрована у полицијској станици на Цетињу, нема вернике већ само „чланове”, иде наруку актуелном режиму у његовом настојању да се обрачуна с једином пописном, натполовичном већином у држави коју чине верници Српске православне цркве, односно Митрополије црногорско-приморске... 

Новица Ђурић

Светиње на тендерима

Чланска карта тзв. ЦРЦ која потврђује да ова НВО има чланове, а не вернике (Фото Н. Ђурић) 

Из Црне Горе годинама стижу лоше вести о припреми и доношењу закона о слободи вероисповести. Као гром из ведра неба, без консултација с представницима цркава и верских заједница, без учешћа правних стручњака, уз кршење прописане процедуре и на почетку колективних годишњих одмора, крајем јула 2015. године је обзнањен нацрт закона.

Никоме није била јасна амбиција државних власти Црне Горе да законом нормирају – слободу. И то само једну! Слободу вероисповести! Нема, наравно, закона о другим слободама – изражавања, удруживања, окупљања, стваралаштва и томе слично...

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, ко­ор­ди­на­тор Прав­ног са­ве­та Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске

ЦЕЛЕ ТЕКСТОВЕ ЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ У НЕДЕЉУ  23. СЕПТЕМБРА


Коментари10
5d76d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Био је опседнут антикомунизмом, слично као и Јоаникије у Дртугом светском рату, па је митрополит Амфилохије подржавао Мила и његову дружину када су освајали власт у Црној Гори. Сад када су показали право лиоце Амфилохије се не сећа да су били његови љубимци.
Jarić
Ovo je u stilu Mohameda Alija....
Обрадовић Томић
Метох Хиландара на коме је велико имање и стругара у Грчкој а изван Атоса дар је турског паше и тамо се не дира у власништво црквене имовине апропо овога.
Jovan
Amfilohije ga je doveo na vlast, zasto ga ne bi i krstio?
Позив
Kome radi vreme u prilog: 24 godine razlike...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља