недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:17
ВЕЧИТА СРПСКА ПОДЕЛА НА ПАРТИЗАНЕ И ЧЕТНИКЕ

​Сви антифашисти заслужују почаст

У Србији ће наставити да живе два наратива, о Титу и генералу Михаиловићу. – Ослободилачка борба је традиција на коју можемо да будемо поносни.
Аутор: Драгољуб Стевановићнедеља, 23.09.2018. у 15:25
Срби се и данас деле на припаднике два антифашистичка покрета (Фото документација)

Један скорашњи датум прошао је и овога пута потпуно незапажено – 31. август, када је пре 77 година Лозница ослобођена од немачке окупације. Био је то први слободни град, неки кажу и у тадашњој Европи, што је и у нашој јавности мање-више непознат податак. Зато све више историчара, нарочито оних који се баве истраживањима Другог светског рата на нашим просторима, сматра да био овај датум могао да се уведе као нови Дан устанка.

Деценијама је седми јули важио као Дан устанка, али је он укинут 2001. године, а двојица српских жандарма у које је пуцао Жикица Јовановић Шпанац судски су рехабилитовани 2009. године. Од тада Србија не обележава устанак против фашизма, иако је крајем лета 1941. године имала слободну територију која се простирала од околине Београда на северу до Увца на југу – и то заједничком борбом партизана и равногораца.

Овај део историје дуго је „штимован” па су до данашњих дана преживеле бројне предрасуде. Ипак, постоје појединци који покушавају да осветле догађаје из тог периода и прикупе ваљане историјске чињенице. Један од њих је сарадник Института за савремену историју, историчар Немања Девић, који о овим догађајима из 1941. спрема докторску дисертацију.

Партизани (Фото документација)

Какво је ваше искуство, зар историчари већ није требало да нам објасне шта је тачно било током лета и јесени 1941. године?

Историографија се бавила темама из рата прилично свеобухватно. О партизанском покрету написано је око десет хиљада радова, али нека суштинска питања су остављена по страни. На њих нисмо добили одговоре, па су зато она и данас актуелна – посебно питања која се тичу ослобођене територије, узрока и повода грађанског рата, револуционарног терора, утицаја партије на партизанске одреде, профиле партизанских комесара и командног кадра и друга.

Зар ни после толико времена?

Социјалистичка историографија гледала је црно-бело на те догађаје, а о њима су писали разни публицисти, новинари, сами учесници рата... Једно време је било и врло уносно радити тзв. партизанске хронике, а оне су, у исто време, морале одражавати званичну верзију конструисане прошлости. Ни историчарима није било лако да истражују и пишу у таквим условима где би били принуђени да следе „линију партије”, али је свака генерација са ширењем круга знања и већом доступношћу извора носила неки искорак: радови из седамдесетих су били много квалитетнији од оних из педесетих, а деведесетих много бољи него они из седамдесетих година. И ту се не ради о ревизији историје, већ о природном, антидогматском кретању науке.

Борци Југословенске војске у отаџбини (Фото - колекција Б.Симеон)

Просечан грађанин зна да је 1941. године ослобођено Ужице, да је створена партизанска република, али је мање познато како су и на који начин ослобођени остали градови на тој тада слободној територији?

Тада су постојале устаничке снаге, дакле и партизани и четници, али и још доста наоружаних, независних групација, „дивљих четника” и „дивљих партизана”, који су некада били у савезу са једнима или са другима или су, пак, деловали потпуно самостално. Устаници су створили слободну територију од 50.000 квадратних километара која је захватала западну Србију ниже од Београд па до Увца, део Црне Горе и Херцеговине.

Лозница је била прва ослобођена урбана целина. Одред под командом потпуковника Југословенске војске Веселина Мисите разоружао је немачки гарнизон, тада је заробљено преко 90 немачких војника, неколико четника је погинуло, а међу њима и командант Мисита. Тако је овај град постао и један од првих ослобођених градова у Европи.

Официри и комесари Народноослободилачке војске (Фото документација)

Који градови су били под командом четника, а који под командом партизана?

У Лозницу су ушли четници, али они су тада деловали у садејству са партизанима и није било никаквих сукоба међу њима. Пожега је такође припадала четницима и они су доста полагали на аеродром који се налазио у близини јер су веровали да ће се ту искрцати англоамеричке снаге. И Љубовија је била под командом четника, док је суседни Крупањ, рецимо, био партизански. У Мачви су доминирали партизани, а у Поцерини и делу према Шапцу војно-четничке снаге.

Шта је било са слободном територијом, када је устанак угушен?

Устанак је сломљен до краја 1941. године и уследиле су крваве мере одмазде. За једног убијеног немачког војника стрељано је сто Срба, а највеће одмазде су вршене у Крагујевцу, Краљеву и Мачви. Руководство оба покрета отпора се повукло са те територије, партизани су прешли у Санџак па у Босну, док је команда Равногорског покрета отишла у Црну Гору. Окупатор је релативно лако и уз минималне губитке повратио ослобођену територију.

У чему је била разлика у вршењу четничке и партизанске власти у ослобођеним градовима?

Припадници равногорског покрета су 1941. желели да задрже стари поредак и сачекају расплет на светским бојиштима, док су партизани на пожуривање Коминтерне хитно ступали у акцију. Већ тада су по совјетском моделу примењивали такозвани револуционарни терор, који је често подразумевао убиства највиђенијих људи, судија, учитеља, деловођа у општинама, писара, свештеника, кулака, такозваног класног непријатеља. Већину људства код Михаиловића чинили су официри и жандарми, а код партизана комунисти и шпански борци. Такође, на партизанској територији оснивале су се клице нове, „народне власти”, а још нека обележја показивала су да се ради о револуционарном рату. То су били узроци све већих неслагања и доцнијих сукоба који су ескалирали баш у време немачке офанзиве и то је умногоме олакшало немачки продор.

Да ли је било и оружаних сукоба међу њима у то време?

Било је више напада партизана на четнике и обрнуто. У Љубостињи, у Петровцу на Млави, и још неким местима, а највећи је избио у Краљеву због чега је пала и читава опсада овог града. Дражине јединице су однеле превагу у сукобима са партизанима 1941. и зато је од комуниста убрзо добио етикету колаборационисте. Али крајњи резултат је био гушење устанка и немачка одмазда и над четницима и над партизанима. Међутим, занимљиво је да 1941. није била година трајне поделе. Контакти између локалних руководилаца два покрета су настављени и касније, а током 1942. било је и неких настојања да се обнови сарадња. Благоје Нешковић покушао је да увуче четнике у фронт, а Жикица Јовановић Шпанац писао је Дражи Михаиловићу с истим намерама.

Припадници Равногорског покрета (Фото - колекција Б. Симеон)

Три године касније партизански покрет отпора односи коначну превагу. Шта је на то утицало највише?

У јесен 1944. наступио је врхунац ослободилачке борбе. Али, истовремено, у вођствима оба покрета су схватили да се Немци повлаче и да ће владати онај ко елиминише ривала. Равногорски покрет бива поражен и војнички уништен пре свега јер су партизанске јединице имале велику подршку Црвене армије и англоамеричких снага. Данас се не говори ни о томе шта су партизани ослободили 1944. без помоћи Црвене армије и да ли би били кадри за крупније операције без помоћи савезника. Прећуткује се и да су четници такође учествовали што сами, што са Црвеном армијом, у ослобађању земље, ослободили су Крушевац, Петровац на Млави, Лазаревац, али је Црвена армија ове градове потом предавала партизанима. Партизани су постали победници у рату, али оно што ће њихову победу помрачити јесте револуционарни терор. Он је први пут примењен још 1941. у Ужичкој републици када је убијено више стотина људи. Неки јесу сарађивали са окупаторима, али добар део њих је био патриотски оријентисан, попут сликара Михаила Миловановића. На крају рата убијено је у револуционарном терору најмање 60.000 људи, а вероватно и много више, и то је бацило сенку на победе у рату.

Осим негативних страна које смо навели, шта је позитивно у партизанском покрету?

Као што смо на Равногорски покрет деценијама гледали искључиво негативно, сада падамо у замку да и партизански покрет посматрамо искључиво кроз призму револуционарног терора, а при томе заборављамо на његову ослободилачку борбу, на послератну обнову, на еманципацију жена и право гласа које су добиле 1945. године. Највећи број партизана и 1941. и 1945. нису били комунисти, већ родољуби, који су се борили подједнако и за национално и за социјално ослобођење. И ту имамо још једно актуелно питање, да упростим, како то да су многи Срби 1944. спас видели у комунистичкој револуцији. Биће да нису били задовољни оним што су њихови очеви доживели 1918...

Шта треба да извучемо као поуку из догађаја о којима смо причали?

Ако хладнокрвно гледамо у историјске чињенице, схватићемо да је Други светски рат у нас био исувише комплексна појава, и изузетно трагична, и треба да одамо почаст обема странама, као и онима који су страдали на обе стране. У Србији ће наставити да живе два наратива, о Титу и генералу Михаиловићу, али је питање да ли ће они за деценију или две морати да буду тако оштро супротстављени. Ослободилачка борба је традиција на коју можемо да будемо поносни. Грађански рат је тамна страна наше историје и зато би, без усиљене приче о помирењу, требало радити на расветљавању историјских чињеница и, пре свега, на попису свих ратних жртава. А тек када на прави начин извучемо закључке из ових збивања, историја ће за нас поста ти учитељица живота.

 


Коментари113
2bd81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
Sa Nemcima su,u pojedinim fazama rata,pregovorali i Brozovi partizani i Mihajloviceva JVuO.Samo Broz i partizani u prvoj polovini 1943.g. kada jos nije bilo izvesno da Hitler gubi rat,a Mihajloviceva JVuO u drugoj polovini 1944.g. kada biva izdana od KraljaP.IIK. i izbeglicke Vlade u Londonu,koja je dala podrsku Brozu.Nikad nije razjasnjeno kako je Kralj Petar II Karadjordjevic mogao dati podrsku Brozu koji mu je zabranio povratak u Jugoslaviju(u Jajcu u novembru 1943.g),koji je borbu protiv okupatora koristio za sprovodjenje komunisticke revolucije i uspostavljanja komunisticke diktature,a ne Mihajlovicu,legalisti koji se borio za monarhiju,demokratiju.. i JVuO ciji je moto borbe bio "Za kralja i otadzbinu" !?IZGOVOR da se Mihajlovic i JVuO nisu borili protiv Nemaca ne pije vodu.Hitler je,u vise navrata,raspisao poternicu za Mihajlovicem..Aleksandar Ler (Hitlerov general) svedoci da je 1943.g(Neretva/Sutjeska) glavna meta Nemaca bio" Mihajlovic i 35ooo cetnika",a ne Broz i partizani..
Tasa
@Trifun Sam Kralj je u svojim memoarima napisao zasto je okrenuo ledja Drazi. Ako vi znate bolje od Kralja, onda vama nema pomoci. Ne treba da me upucujete ni na koga, samo kazite koliko je Partizana poginulo u borbama na Neretvi i Sutjesci, a koliko cetnika? Nista vise.
Препоручујем 3
Trifun
@Tasa Ne odgovoriste na sustinu:Kako je Kralj mogao podrzati Broza,koji mu je zabranio povratak u Jugoslaviju(ukinuo maonarhiju) i koji je borbu protiv okupatora iskoristio za provodjenje komunisticke revolucije i diktature("..по совјетском моделу примењивали такозвани револуционарни терор, који је подразумевао убиства највиђенијих људи, судија, учитеља, деловођа у општинама, писара, свештеника, кулака, такозваног класног непријатеља.. први пут je примењен још 1941. у Ужичкој републици када је убијено више стотина људи... На крају рата убијено је у револуционарном терору најмање 60.000 људи, а вероватно и много више")..Ubijati ljude zato sto su klasni neprijatelji je ZLOCIN...Sto se tice Neretve/Sutjeske upucujem vas na memoare Hitlerovog generala(komandovao operacijama Vajs/Svarc) koji su dugo godina(brizljivo) sakrivani od javnosti.Daleko od istine je ono sto su pisali Brozovi agitprop istoricari i snimao,u agitprop filmovima,Veljko Bulajic sa najskupljim svetskim zvezdama..
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Ivan
I zato su se zajedno sa njemcima i ustašama zajedno povlačili prema austriji i skončali po rupama i rudnicima blajburga i zidanog mosta...Papir sve trpi.Objavite njemačke podatke o sadejstvu antifašističkog četničkog i ustaškog pokreta.
marko
Није то било никакво садејство већ потези очајника који су покушали да се извуку, па су смислили да ће ако неког издају усташама да ће да спасу сопствене главе. Гадно су се преварили, и Васић и тзв војвода, пошто си изгледа обојица завршила у казану.
Препоручујем 1
Tasa
@Marko N U pravu ste. Dozvolite mi samo da dodam, ne da su ustase i cetnici saradjivali, vec je Pavelic porodicama poginulih cetnika isplacivao penzije. I da nebude zabune Draza je formirao cetnicke formacije, koje je JU vlada u Londonu prihvatila kao svoju vojsku. Cetnicke formacije su u januaru 1942 proglasene za JVUO, valjda zvuci lepse i umivenije, a Draza unapredjen u cin diviziskog generala. Draza je komandant svim cetnicima, pa mu je zbog zlocina koje je negova vojska pocinila, sudjeno po osnovu komandne odgovornosti. U pravu ste i o saradnji cetnika i fasisticke Italije. Za saveznike je saradnja s fasistima crvena linija preko koje nisu mogli da predju, pa su zato “antifasisti” Draza i cetnici otpisani i zavrsili, kako su zavrsili.
Marko N.
@Tasa; poštovana, nevjerojatno je da ja s pozicije Hrvata, i to državotovornog Hrvata, "branim" Mihajlovića kao kompleksnu (nikakao crno-bijelu) historijsku ličnost i u tom smislu priznajem neke navode historičara Devića jer ozbiljna se historiografija ne može graditi na komunističkoj historiografiji koja je u mnogim svojim elementima bila čisti agitprop. Kompleksna historijska ličnost je bio i Josip Broz; ni on se ne može jednoznačno ocrtati. Ni Pavelić se ne može jednoznačno ocrtati s obzirom na njegov cjelokupni politički put od 1918. g. Imate sjajnu knjigu jug. historičara B. Krizmana: "Pavelić između Hitlera i Musolinija" gdje se jasno vidi koliko je NDH bila "nezavisna". A što se tiče Jugoslavije, ona nije nastala na demokratskom ispitu 1945., ali se raspala na prvom takvom ispitu 1990. što dosta govori o njoj. I na kraju, slobodna društva ne priznaju silu oružja kao sredstvo stjecanja narodnog legitimiteta, nego isključivo slobodne izbore.
Препоручујем 3
Tasa
@Marko N. Legitimitet je promenljiva kategorija, nije sveta krava, stice se oruzjem. Da nije bilo “nelegitimne” SFRJ ne bi bilo nezavisne drzave Hrvatske. Jugoslavija je bila velicanstvena ideja, kojoj mi nismo dorasli i bolje nismo zasluzili.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Marko N.
Da vam samo usporedim atmosferu rasprava u Hrvatskoj kada su u pitanju zbivanja u WW2 (ustaše - partizani), i ako tu ne računamo Thompsona, pjevača lake muzike, i njegovog glupog ponavljanja jedne pjesme ("Bojne Čavoglave") iz 1991. koja je otpjevana u ratnom kontekstu kao što su i Srbi tada pjevali, u ratnom kontekstu, pjesme o Draži... mogu reći da u Hrvatskoj postoji konsensuz vodećih historičara o zločinačkom karakteru NDH i ustaštva; pa tako jedan od desnih historičara i bivši ministar kulture dr. Zlatko Hasanbegović, koji je kao na glasu kao "ustašofil", na izravno pitanje da se referira o ustašama kaže: "NDH je bila najveće moralno posrnuće hrvatskog naroda u historiji". (Bez ikakvog problema taj citat možete pronaći na webu).
Neistoričar
Istorija je priča a ne nauka- isti dogadjaji se ocenjuju različito. Istorijska ocena dogadja iz prošlosti zavisi i od ideoloskog opredeljenja istoričara. U duboko nacionalističkoj Srbiji se rehabilituju najveće hulje. Tako je u Hrvatskoj i drugim zamljama regiona a i Evrope. Zašto niko u svetu nema ništa lepo da kaže o četnicima? Stara istina “naši zlikovci su bili bolji od vaših”. Podržavali su ih najveći antikomunisti-englezi sve dok nisu videli da ne vrede ništa.
Tasa
@Aleksandar I ja sam samo naveo sta su svetski drzavnici rekli o Titu na kraju rata. Ni jednog trenutka ne tvrdim da sam ja autor, niti sam kopirao sajt SUBNOR-a, na koji nikada u zivotu nisam privirio. I drugi su to zabelezili i objavili. A o Drazi ima vise izjava i misljenja za koje nisam siguran da bi ih Politika objavila, niti bi se vama svidele.
Препоручујем 1
Aleksandar
@Tasa, ja sam reagovao na tvrdnju da "niko u svetu nema ništa lepo da kaže o četnicima" i naveo strane državnike i istoričare koji tvrde drugačije, sa njihovim delima se može upoznati svako, ko bude hteo. Vi ste kopirali tekst o Titu, sa sajta subnora, što je pretragom vrlo lako proveriti. Nije problem to kopiranje, ili autentičnost datih izjava, već jednostavno na babe odgovarate žabama, da se figurativno izrazim.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља