недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:52
ФИЛАТЕЛИЈА

Шестсто година од подизања манастира Манасија

Филателистичко издање „600 година од подизања манастира Манасија” у оптицају од 14. септембра, штампано је у тиражу од 25.000 примерака и садржи марку номиналне вредности 23 динара, ФДЦ коверат и максимум карту
понедељак, 24.09.2018. у 20:00
(Фото: Пошта Србије)

Манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија, задужбина је деспота Стефана Лазаревића, српског владара, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, витеза Реда змаја, просветитеља и покровитеља уметности и културе.

Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњег века, а његову посебност представља утврђење, осмишљено по свим правилима средњовековне фортификације и саграђено с циљем да брани манастирско насеље. По сведочењу Константина Филозофа, градња манастира је почела 1407. а завршена 1418. Градњом манастира с храмом Свете Тројице деспот је желео да за живота подигне себи гробну цркву-маузолеј.

Црква Св. Тројице, средишњи објекат манастира, припада групи моравских споменика развијеног типа, а непосредни узор за ову грађевину био је маузолеј кнеза Лазара. Тако је у Ресави усвојен план развијеног уписаног крста комбинованог са триконхосом, претходно већ остварен у Раваници и Љубостињи. Разнородни елементи и градитељска искуства, пре свега деспотовог времена али и немањићких задужбина, на изузетан начин спојени су у Цркви Св. Тројице у складну целину. Наос је правоугаоне основе, на источној страни завршен троделним олтарским простором с изнутра полукружним апсидама.

Споља, средишња апсида је петострана, док су бочне тростране. Припрата манастирске цркве квадратне је основе, а њена ширина одговара ширини наоса. Горња сводна конструкција изведена је, као и у наосу, у облику развијеног уписаног крста. У унутрашњости припрате делимично је сачуван камени под израђен од белог мермера, зелене серпентинске брече и црвеног кречњака. Живопис Манасије по својој лепоти спада међу најзначајнија остварења у средњовековном српском сликарству. Најбољи живописци онога доба осликали су фреске изванредне лепоте, аристократске елеганције, раскошног колорита и истанчане духовне поруке.

Мотив на марки: манастирска Црква Св. Тројице с остацима трпезарије и кулама утврђења у позадини. Мотиви на вињетама: централна вињета табака – ктиторска фреска на западном зиду наоса; доња вињета – фреска Свети ратници Арета, Нестор и Никита, северна певница; горња вињета – фреска Силазак Св. духа на апостоле, улаз у наос; вињете лево и десно у табаку – манастир Манасија.

Стручна сарадња: Српска православна црква, Епархија браничевска.

Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар.


Коментари0
1c76a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља