уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:53
СЕРИЈАЛ „ПОЛИТИКЕ”: МОСТ НА АДИ

Скупи лепотан

Дугачак око километар у последњих шест и по година незаобилазно је обележје у видео-спотовима и филмовима
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 23.09.2018. у 22:00
Ње­го­ва це­на и да­ље је те­ма око ко­је се спо­ре по­ли­ти­ча­ри (Фото А. Васиљевић)

Прашина која се дигла када је пре десетак година обзнањено идејно решење за мост преко Аде Циганлије ни данас није спласла. Док га иницијатори описују као најлепши и најфункционалнији у главном граду, опоненти деле потпуно супротне епитете – мегаломански, непотребан, прескуп, недовршен... И у једној и у другој карактеризацији има истине, али многи Београђани не хају превише за ову препирку.

Њима, као и туристима, Мост на Ади, који је отворен под сјајем ватромета пре шест и по година, један је од новијих симбола престонице. Незаобилазно је обележје у свим видео-разгледницама и фото-споменарима о Београду, а последњих година редовно се ушуња и у сцене филмова, реклама и музичких спотова…

Али, пут до овог симбола није био ни кратак, ни лак.

Мост код данашњег „београдског мора”, како је забележено, био је виђен у плановима градских отаца још пре Другог светског рата.

Како је после нацистичке окупације Београд био у дефициту са мостовима, предност је добио део обале ближи најужем центру.

Речна саобраћајница код Аде није била у првом плану.

Конкретнији кораци почињу да се предузимају тек после више од пола века, а први значајан потез повучен је 2006. када је конзорцијум предвођен „Понтингом” из Марибора урадио идејни пројекат моста и приступних саобраћајница. Овај конзорцијум је годину пре тога добио прву награду у конкуренцији 11 предузећа на међународном конкурсу за идејно решење које је изабрао стручни савет са Николом Хајдином на челу. Овај избор подржало је и Друштво архитеката Београда нагласивши да су „за силуету града важне висинске доминанте и узвишени репери”.

Већ тада страсти су се узбуркале. Критичари Моста на Ади оспоравали су саму локацију (у то су се укључили и еколози наводећи да ће због градње бити угрожено станиште малих вранаца). Критиковани су и величина, изглед, цена будућег моста са пилоном од 200 метара и косим затегама.

И поред несагледивог пописа замерки, припрема за почетак градње савског колоса започета је 2008, која је према првобитним оптимистичним роковима била виђена као година у којој ће мост бити завршен.

Главни радови кренули су на десној обали Саве у децембру исте године побијањем пробних шипова за један од седам стубова новог моста. Као извођач је ангажован конзорцијум окупљен око аустријског „Пора”. Рок за завршетак био је 40 месеци, а у тренутку започињања градње истакнуто је да ће вредност овог посла бити око 118 милиона евра. Најаве су биле да ће овај мост за 40 одсто смањити саобраћајне гужве у престоници, да ће на сат моћи да га пређе 12.000 возила, али и да ће у будућности служити и за метро.

Док су се радови одвијали постало је јасно да ће мост бити скупљи. Убрзо и на самом терену долази до проблема, пошто део извођача одлази у стечај. Иако је деловало да ће завршетак посла бити знатно пролонгиран, то се није догодило. Две савске обале мост је повезао почетком августа 2011. У свечарској новогодишњој атмосфери из различитих делова града нагрнули су суграђани и туристи у жељи да буду међу првима који су закорачили на мост налик харфи. Назив овог инструмента био је и један од предлога за име новог савског моста. Победу је ипак однело име које је у народу заживело у току градње. Иако је у први мах прихваћена сугестија лингвиста да назив може бити искључиво Мост преко Аде, као званично име је изгласана народска варијанта.

Убрзо после пуштања у саобраћај, опоненти су почели да подвлаче црту. Утврдили су да је цех за мост са приступним везама око 400 милиона евра, односно замерили су надлежнима да су заборавили да урачунају трошак за приступне везе. Замерка је била и да ова саобраћајница још дуго неће у потпуности бити у функцији.

Тадашњи градоначелник Драган Ђилас неуморно је наводио разлоге у прилог оправданости овог моста, а главни аргумент био је да је он после четири деценије први челник у чијој ери је главни град добио нови друмски мост. Али, баш саобраћајница на Ади била је један од „грехова” који су Ђиласу спочитани на данашњи дан када је пре пет година смењен.

У међувремену град је добио две владе, али Мост на Ади ни данас нема све неопходне садржаје. Приступне везе из правца Тошиног бунара добио је тек прошлог лета. Тренутно се изводе радови који ће му донети трамвајске шине. Када се и оне следеће године изграде, прича неће бити завршена јер ова саобраћајница треба да добије модерну везу и из правца Раковице.

Детаљ од кога се дефинитивно одустало јесте решеткасти врх који је према изворној замисли требало да буде постављен на завршетку пилона.


Коментари7
781df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav
Bilo bi dobro kada bi od svega što nedostaje za početak stavili znakove koji pokazuju gde je Centar. Naročito kad neko iz pravca Sajma hoće nazad ka Centru. Postavljeno je dovoljno znakova za Rakovicu ali za ostale pravce veoma nedostaju. Isključenja sa mosta i uključenja u kružne tokove su vrlo diskutabilno rešena, a uz postavljen uglavnom samo po jedan znak, pa ako ne znaš tačno gde treba da se predtrojiš, ima da upoznam i stari i Novi Beograd.
Pedja
Zasto se odustalo od resetkastog zavrsetka. To je prvobitno bilo zamisljeno da sluzi i kao gromobran. Pred otvaranje je trebalo da se postavi na vrh, ali je taj dan duvala kosava i helihopter nije mogao da leti. Da li neko moze da sazna odgovor, da li ce nekad biti postavljen taj spic na vrhu.
Ognjan Sretković
mnogo je skratio puteve i povezao mnoge delove grada mislim da je dobar proekat.
Зоран Матејић
Ђиласов "турски" КОЛАЦ! Који је променио панораму Београда у негативном смислу и који се никако не уклапа са (далеко лепшим) Новим железничким мостем.
Zainteresovani
Za nas koji zivimo u blizini,najbolji i najkorisniji u Beogradu.Neka svaka vlast ostavi po jedan ovakav most ili saobracajnicu i pamtice je i pominjati po dobru. .Svaki put kad od Sumarskog fakulteta skrenem desno , blagosiljam onoga ko ga je podigao. Dok se Radnickom valjaju automobili, kolona polako odmice prema sajmu,Gazela vristi od guzve,ja lagano na semafor iznad Hipodroma....desno ka Milosevom konaku, pa na Zvezdu ili levo , pa preko mosta ka Novom Beogradu,Areni, bilo gde. Ljudi,mi smo spaseni i srecni, ni svesni nismo koliko

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља