недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:46

Сликарски хлеб са седам кора

Све ређе се ликовна дела код нас купују, каже ужички уметник Слободан Станић Џинги који је ретроспективном изложбом обележио 33 године рада
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 23.09.2018. у 20:20
Сло­бо­дан Ста­нић Џин­ги крај свог дела (Фото С. Јовичић)

Ужице – Ово, изгледа, није време за уметност... Тако наглас размишља ужички уметник Слободан Станић Џинги чија је ретроспективна изложба уприличена поводом 33 године његове плодне уметничке каријере обележила овај септембар у ужичкој Градској галерији.

Некада и свуда помињан по раскошном таленту, аутор тражених слика које су и на далеке континенте стизале, сада је уметнички сазрео и, како каже, стваралачки напредовао. Ипак, прилике професионалним ствараоцима не иду наруку – опала је заинтересованост за сликарство, много лакше су му у друга времена слике долазиле до публике и купаца. Зато не крије да је његова супруга подигла кредит да би финансирали организовање ове ретроспективне поставке, прво Станићево излагање у родном граду после 13 година.

Сабрало се на отварању мноштво ужичких поклоника уметности да виде ову садржајну поставку са 90 одабраних Џингијевих дела, распоређену на оба нивоа галерије.

За 33 године створио је он око 900 разноврсних уља на платну, пастела, цртежа. Доминантни су му сеоски мотиви из његовог циклуса „Корени”, као и портрети истакнутих ужичких ликовних уметника. Вероватно су и због тога отварању присуствовали многи уметници, међу њима (што је реткост) и сва четворица досадашњих директора ужичке галерије. Поставка је привукла пажњу, посећивали су је организовано и ђаци.

Још с краја осамдесетих јавност је упознала Станића када је као млад исказао запажене уметничке домете. На југословенској изложби поводом шест векова Косовског боја успео је да са својим великим уљем на платну „Бој на Косову” прође строгу селекцију и ту се сврста међу позната имена наше ликовне сцене. Сећа се да је тада, у аматерском статусу, добио плакету за најбољег сликара аматера Србије, као и друга признања.

Професионално се потом посветио сликарству и постао члан УЛУС-а. До сада је имао тридесетак самосталних изложби, као и мноштво учешћа на жирираним поставкама по градовима Србије. О њему су медији писали, с тим што се у последњој деценији својевољно измицао од публицитета и то, каже, делом због личне засићености, а више због навале медиокритета у уметности на јавност. И даље је, ипак, активно сликао, свуда излагао и награде добијао.

– Чини ми се да време за сликарство сада није повољно. Осетио сам то, видео и на искуствима колега стваралаца. Као да се све мање цени квалитетно уметничко дело. Пре две-три деценије није ми био уопште проблем да продам своје уље на платну или пастел колекционарима, по изложбама, љубитељима уметности у Београду, на Златибору, у Ужицу... Куповале су и фирме, културне установе, дела ми је откупљивао и град Ужице који их је поклањао амбасадама и другима, наши људи из дијаспоре куповали су и носили дела по иностранству. Тада сам много стварао и од продатих слика лепо живео – сећа се уметник и пореди са овим временом:

– Данас је све друкчије. Мада сам као уметник и напредовао, јер дугогодишње искуство увек надогради таленат и оплемени дела, невоља је и што је тржиште уметности све затвореније. Колекционари углавном сарађују са малим затвореним кругом њима занимљивих уметника. Привреда даје само за оно што мора, културне установе таворе, а град није заинтересован ни за уметнике нити за откуп њихових дела. Понеко и даље купи коју слику, какав љубитељ за себе или поклон, али се све свело на скроман део оног некадашњег интересовања. Да нису у бољем положају чујем и од осталих колега из унутрашњости Србије, мада ни уметнички Београд није поштеђен.

Станић додаје да се пред ову ретроспективну изложбу обраћао градској управи у Ужицу да му, колико могу, помогну да организује ову поставку у галерији.

– Замолио сам за градску помоћ око опремања слика, пропратних трошкова, хтео сам да објавим и монографију. Понудио сам граду да им, заузврат, поклоним једно своје дело које изаберу. Нисам добио динара, удостојили ме нису ни одговора, па је моја супруга подигла кредит да организујем ову изложбу, а од објављивања монографије сам одустао. Али, упркос свему, несаломив сам. Настављам са упорним радом како знам и умем, моја љубав према сликарству јача је од свега што се догађа и што ће се догађати – каже Џинги, аутор препознатљив по уметничком стилу у коме је помешао више праваца да би створио свој особени. А необичан је и по животном стилу: он је спортски тип, редовно вежба од своје ране младости, ради на снази и кондицији, уредно живи. Свакодневно вежба и сада с пуних 60 година једног дана брзо хода и трчи по брдима двадесетак километара, другог вежба у теретани, а с времена на време и боксује. Нада се, младалачки здрав, још дугом стваралачком раду.


Коментари3
1334b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Takvi smo mi, ili vrlo često takvi, do naših umetnika.A kad odu van i kad njihove slike završe na naslovnoj strani art časopisima, onda se i mi trgnemo i počinjemo ih svojatati. Od Boga su dobili dar, tehniku studirali na ALU , morali bi biti na njih ponosni. Društvo bi im moralo omogućiti naknadu za dostojanstven život. Kad bi bilo želje i razumevanja, bilo bi i para za umetnike. Puno je teže biti umetnik u manjem gradu, što se tiče prodaje umetnina. Gde su naši novi bogataši, naši novi direktori, funkcjoneri,političari, gde su svi oni što se razbacaju sa lovom, šta to krasi njihove dvore, vile i stanove, ima takvih i Užice? Vrlo često je tako u životu, oni što bi ulepšali svoj prosto sa umetninama, žive skromno i teško im je odvojiti pare za kupovinu umetnine. Umetniče Slobodane Staniću, želim vam svako dobro i puno više razumevanja za vas i vašu umetnost, od vaše okoline.
stanislavsr
Možda bi mu Mitrović na Pinku organizovao lepu prezentaciju. Pa on je vrsni (samozvani) intelektualac i verovatno veliki ljubitelj umetnosti.
Sasa Trajkovic
Kompliment Politici što dosledno prati našu likovnu scenu i van Beograda - kruga dvojke. Ovo je najbolja slika u kakvim uslovima stvaraju lik. umetnici u Srbiji podići kredit da bi ste sugrađanima pokazali svoja dela je vrhunac ironije i cinizma ovog licemernog društva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља