уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25

Има ли данашња опозиција Ђинђића и Коштуницу

У односу на 2000. годину, данас је друга ситуација – Коштуница је био опозиционар који „је смео да нас погледа у очи”, а Зоран Ђинђић је то умео да препозна и да призна
Аутор: Мирјана Чекеревацпонедељак, 24.09.2018. у 20:00
Драган Стојановић

„Ко увек сме да вас погледа у очи”, слоган је ДОС-овог кандидата Војислава Коштунице, с којим је победио Слободана Милошевића. У данима кад је овај слоган постао пунолетан, на нашој политичкој сцени мало је оних, и у власти и у опозицији, који би данас смели с њим да крену у кампању. Много њих у опозицији, међутим, верује да може да нас погледа у очи. Чине то, док нас убеђују да су наша карта за бољи живот, правећи се да баш никакве везе немају с онима који су нам једном већ ту карту продали. Рејтинзи им говоре супротно, они им не верују, а власт је пресрећна што јој је противник овакав, мада, искуство сведочи, никаквог разлога за то нема.

Позивајући се на жељу народа да се опозиција уједини јер се „само тако може отерати диктаторска власт Александра Вучића”, 2. септембра је званично формиран Савез за Србију (СзС), чији је неформални лидер Драган Ђилас, бивши министар за НИП, бивши градоначелник Београда и бивши лидер ДС-а. Добар део странака из овог савеза настао је од ДС-а, укључујући и Народну странку Вука Јеремића. У савезу је и ДС, ДСС преговара о придруживању, а уколико се то деси, то би помало личило на некадашњи ДОС. Али, ДСС још размишља, а улазак ДС-а у савез изазвао је потресе у овој странци.

Један од лидера некадашњег ДОС-а, као председник Демократског центра, пре тога је био први председник Демократске странке, у коју се опет вратио, Драгољуб Мићуновић био је против уласка ДС-а у СзС. Мићуновић је казао да „нећемо више имати широко представљање и отварамо врата демагогији и владавини било ’стручњака’ било разних политичара који се намећу искључиво преко медија”. Упоредио је СзС са ДЕПОС-ом из деведесетих година, рекавши: „Паралела је у следећем: имамо нешто против и верујемо да ћемо неком брзом акцијом да променимо власт, а онда ћемо, без обзира на мишљење и оријентацију, узети свакога. Према томе, могу и клерикалци и монархисти и демократе и десничари и левичари, само нек нас је више. Сам ДЕПОС се убрзо распао и из целе приче су само профитирали неки људи који су тада направили странке.”

Искусног политичког вука нови ујединитељи опозиције нису слушали, а било би им корисно. Изабрали су септембар за званично формирање, то је месец у којем је пре 18 година срушен с власти Слободан Милошевић. Можда је баш због те симболике изабран овај месец, али све је другачије овог септембра у односу на онај 2000. године. Нити је Александар Вучић Слободан Милошевић, нити је ова опозиција она некадашња, пре свега зато што су перјанице СзС-а Драган Ђилас и Вук Јеремић били дуго година на власти и то на веома истакнутим позицијама. Како су владали сећају се грађани, а судећи по резултатима председничких избора у којима је кандидат био Вук Јеремић, и по резултатима београдских избора, где је Драган Ђилас био кандидат за градоначелника, нису баш били задовољни. Ни Саша Јанковић, оснивач другог савеза опозиционара, Грађанског блока 381, бивши заштитник грађана, који је на председничким изборима добио свега 16 одсто гласова, нема разлога за оптимизам на неком будућем гласању.

У односу на 2000. годину, у садашњој опозицији нема ни Зорана Ђинђића, ни Војислава Коштунице. Тражећи кандидата који би могао да победи Милошевића, Ђинђић је предложио Коштуницу и још га убедио да буде кандидат. А, зашто Коштуницу? То је био једини опозиционар који није био сатанизован као „страни плаћеник и домаћи издајник”, а ДСС је била једина опозициона странка чија су се саопштења могла чути с РТС-а. ДСС није примио ни један једини динар из иностранства, није учествовао на Соросевим брифинзима у Будимпешти, нити у расподели његовог новца за рушење Милошевића, и није пропустио ниједну прилику да се не огласи саопштењем с оштрим осудама на адресу странаца. Од најоштријих осуда бомбардовања СРЈ, и то оних који су нас бомбардовали, без тражења оправдања за њих у Милошевићевим потезима, до разних других силеџијских поступака страних дипломата. И као такав био је једини „ко је смео да нас погледа у очи”, а Зоран Ђинђић је био једини ко је то умео да препозна и да призна.

Данашња опозиција не иде у Будимпешту, али се о њеним финансијама распреда по медијима, а одговори који од њих стижу, ако их има, прилично су немушти. У опозицији, овој окупљеној у два поменута савеза, укључујући и ДСС који још размишља, нема ни саопштења а ла Коштуничиног ДСС-а. Најдрастичнији пример је забрана приштинских власти Арноу Гујону, француском хуманитарцу који 15 година помаже Србе на КиМ, да уђе у нашу јужну покрајину до даљег. Светске хуманитарне организације осудиле су овај гест, али не и наша опозиција, то им је ваљда небитно. Једино је ДСС Милоша Јовановића реаговао саопштењем, затраживши од наше Канцеларије за КиМ да заштити Гујона. А како? Па, приштинске власти су вукле везаног Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ, по Приштини и то је нашу опозицију баш забавило. Огромну већину народа није јер није понижаван Ђурић него Србија. Није било ниједног саопштења и позива Бриселу да осуди овакво понашање приштинских власти, а било би корисно. За Србију.

Да је Вучић употребио то што га неке телевизије отворено подржавају, замолио би их да бар седам дана, сваког дана, по неколико пута емитују снимак говора Владимира Гајића, функционера Народне странке, на оснивачкој скупштини београдског одбора те странке. Ни све рафалне паљбе и увреде којима СНС засипа опозиционаре, не би му донеле толико поена колико Гајићев говор. Деведесетих година функционер СПО-а, који је напустио с великом медијском помпом, па члан ДС-а, који је напустио, па ДЈБ-а и сада НС, Гајић је хладно рекао: „Вучића на изборима да победимо не можемо, преко 60 функционално неписмених грађана је ту и они ће до краја остати његови верници. Милошевић није изгубио на изборима, већ револуцијом. Ја сам заговорник побуне народа, доћи ће тај тренутак.” Гајић је казао да гаранције треба тражити вероватно од великих сила.

Ако се само сетимо како је, на пример, Велика Британија покушала да у СБ УН прогура резолуцију којом би српском народу на чело залепила епитет – геноцидан, и ако погледамо како су нам помагале после петооктобарских промена, па и како су учиниле све да зауставе „Јужни ток”, који би Србији обезбедио и новац и енергетску сигурност, тешко да Гајић и остали Гајићи могу да убеде већинску Србију како велике силе желе овде само владавину права и демократију. Лако је било ДОС-у 2000. да убеди Србију како десет милијарди долара улази у земљу чим падне Милошевић и како је Косово демократско питање које ће бити решено чим оде Милошевић. Неке паре јесу ушле, али народ користи имао није, а Косово је у време власти ДС-а и ДСС-а прогласило независност. Дакле, нема више народа који ће да јурне у бој за ове који му се представљају као спасиоци. Зна их.

Александар Вучић, међутим, нема разлога да се радује што има опозицију какву има. Власт која има кредибилну опозицију је у много бољој позицији јер јој таква опозиција не дозвољава да се опусти, осили и да постане налик оној коју је наследила. Саша Јанковић, лидер Грађанског блока 381, рекао је својевремено да ће Александар Вучић срушити сам себе, само треба сачекати. Од свега што је Јанковић рекао, Вучић би требало да памти само ову реченицу. Колико год се он трудио, како каже, молио за отварање фабрика и нових радних места, стизао у разна српска села и имао воље и стрпљења да саслуша све те људе, не може да стигне свугде. Не може да реши проблем изградње сваког сеоског пута, а они који су му се смејали кад је ишао на отварање километра пута у селу код Љига, чију изградњу је обећао једном мештанину, не знају колико понекад 300 метара асфалта значи за опстанак људи.

Дакле, колико год хтео, не може свугде да стигне, а нико није битнији од малих шрафова у власти. Толико су ситни, да они на врху не примете кад почну да се лабаве, не стигне до њих гнев неког малог човека кога неки локални моћник и општинска администрација кињи јер им се може. Ти шрафови на крају руше власт. И зато је важно да власт има кредибилну опозицију и да озбиљно слуша кад говори о тим шрафовима. Милошевић то није чинио, а Војислав Коштуница данас не може да нас погледа у очи.


Коментари10
51012
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Takve opozicione licnosti mogle bi se naci pod uslovom da iza njih (kao svojevremeno iza Djindjica i Kostunice) ne stoji Amerika. No, SAD su od tada izgubile kredibilitet. Svetu su se otvorile oci. Postalo je jasno da zagovornici demokratije iza kojih Vasington, NATO, EU i medjunarodne finansijske institucije stoje samo haos, siromastvo i debilizaciju drustva donose. Opozicija jeste potrebna, ali istinski humana i demokratksa, a ne sareno-revolucionarna tj. petokolonaska.
Жива Т. Суботички
@ "Константин" Од силног патриотризма, послали сте цео војни и цивилни врх НАТО суду, рапустили војску која је својом жилвом одбрном издејствовала Р-1244, ратом искусне официре сте гурнули у пензију, још увек ефикасно наоружање сте уништили и успут упропастили око 3000 фабрика још увек рентабилних - по западним изворима. Наравно и цео српски банкарски систем.... и успут што/шта смотали. Ма "неће вас опрати ни Дунав ни Сава... " !
Миливоје Радаковић
Читав тај "војни и цивилни врх" је разбојничка банда која је овај народ осрамотила, укаљала и уназадила за 100 година, Суботички! У јадној земљи коју су оставили за собом им није било могуће ни судити!...
Препоручујем 10
bojana
Jedan je Kostunica, svih ostalih je premnogo..
Vila
Za mene, laika što se politike tiče, Vojislav Koštunica je bio i ostao primer normalnog državnika. Samo kod nas takvi ne traju dugo niti mogu opstati među ajkulama.
Саша
Драго ми је да још има људи који позитивно мисле о господину Коштуници, који је, сигуран сам, 5.10.2000.спријечио грађански рат у Србији,у којем би, бојим се, погинуло неколико стотина хиљада људи, око 2 милиона се раселило, а остали живјели у окупираној Србији.
Препоручујем 10
milan ćurić
Koštunica je kost u grlu mnogim političarima, i onim iz njegovog jata i onim drugim, jer svoj položaj nije iskoristio za svoje bogaćenje, što je za većinu srpskih političara jeres. Drugo, Koštunica je pokazao svoj demokratski kapacitet, kada je raspisao izbore jer njegova stranka i njegovi predlozi nisu dobili većinsku podršku. On je znao kako se u Srbiji vrši smena vlasti i svojim postupkom je dao primer, ali "učenici" iz tog predmeta još imaju jedinicu.
Препоручујем 22
Само Слога Србина Спашава !
ДОС није дошао на власт 5. Октобра вољом народа већ су исти број гласова имали присталице српског патриотс. блока као и присталице ДОС-а - било је 50 : 50 .С тим што су у ових 50% ДОС-овских гласача били СВИ гласови националних мањина у Србији .То је легитимно право националних мањина и нико им то не оспорава и не замера, али треба да се зна да су нациналне мањине oко 20 % становништва Србије па исто толико и у бирачком телу. За ДОС је, дакле, тог 5. Окт. гласало само 30 % Срба. Ако усвојимо констатацију да је народ ДОС-овце довео на власт 5. Октобра , морамо рећи и да то НИЈЕ био већински Српски народ .Српски народ је у огромној већини (бројке су неумољиве!) био за ону другу политику, политику отпора НАТО сили и неправди , политику отпора окупацији . И ту није могао помоћи ни Ђинђић! "У Србију је 5. Октобра 2000. дошла слобода - Србија се ослободила свега што је било вриједно" како је то мудро приметио Кустуруца .. Коначни суд историје ће доћи после ослобођења...!
Константин
Само се ви тешите. ДОС је био српски патриотски, националистички, можда и монархистички блок. Слоба је предводио социјалисте, интернационалу, атеизам, братство са Арапима, црнцима, индијанцима, Кинезима. Србија је победила 5. октобра против трећег света.
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља