субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20

Од болести срца и крвних судова у Србији дневно умре 147 људи

На сваких сат времена од кардиоваскуларних болести премине шест људи, а неславна статистика сврстала је нашу земљу на треће место у свету по броју умрлих, одмах после Русије и Украјине.
понедељак, 24.09.2018. у 14:32
(Фото Пиксабеј)

Од болести срца и крвних судова у Србији сваког дана умре 147 особа, а само прошле године кардиоваскуларне болести биле су узрок смрти 53.668 људи.

На сваких сат времена од кардиоваскуларних болести премине шест људи, а неславна статистика сврстала је нашу земљу на треће место у свету по броју умрлих, одмах после Русије и Украјине.

Директорка Инситута за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Верица Јовановић каже да кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок оболевања и умирања у свету и код нас.

„Од кардиоваскуларних болести у Србији дневно умре 147 људи, што је на годишњем нивоу више од 53.000 смртних исхода”, каже Јовановић за Танјуг и додаје да је важно да грађани знају да се болести срца и крвних судова могу спречити избегавањем фактора ризика.

Бол, презнојавање, страх, малаксалост...
Правилна исхрана, физичка активност и престанак пушења, кључни су у борби за здраво срце и крвне судове.
Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Бранко Белеслин каже да је важно препознати и прве знаке акутног инфаркта срца и јавити се на време лекару за помоћ у року од два сата када се појаве први симптоми.
Белеслин каже да је у Србији урађена добра мрежа ангио сала где се може брзо уградити стент пацијенту. Сала за катетеризацију отворене су у Суботици Чачку, Зајечару, Лесковацу...
„Први симптоми који указују на акутни инфаркт миокарда су бол у грудима - иза грудне кости, који је праћен презнојавањем, малаксалошћу. Обично пацијенти имају осећај страха, тако да они знају да нешто није добро”, рекао је Белеслин за Танјуг.
Важно је, додаје, да пацијенти позову Хитну помоћ и да никако не траже помоћ сами у некој од здравствених установа, јер је важно да их прати стручно особље до болнице, а и Хитна помоћ зна која болница, која има салу за катетеризацију, дежура.

Водећи фактори ризика за наставанак кардиоваскуларних болести су пушење, неправилнма исхрана, недовољно физичке активности.

У свету од кардиоваскуларних болести дневно умре око 47.000 људи, што је око 17, 5 милиона смртних исхода на годишњем нивоу.

Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Бранко Белеслин каже да се добром превенцијом 80 одсто кардиоваскуларних болести може спречити или одложити, преноси Танјуг.

Осим примарне превенције која је важна да не дође до кардиоваскуларних болести, проф. Белеслин истиче да је важна и секундарна превенција код пацијента који су преживели инфаркт.

Борислав Лубардић преживео је инфаркт пре десет година и за себе искрено каже да се понашао као да је призивао да добије инфаркт - пушио је, пио, нередовно и неправилно се хранио, никакве физичке активности није било.

„Буквално, све сам урадио да до тога дође. Уграђена су ми два стента и за збрињавање акутног инфаркта све похвале за наше лекаре и установе”, каже Лубардић за Танјуг.

Каже да је добио другу шансу за живот и да је потпуно променио животне навике - не пије, не пуши, труди се да се правилно храни, редовна је физичка активност.

Лубардић је члан недавно основаног Удружења грађанња „Моја Друга шанса” цији је циљ подизања свести код људи о болестима срца и крвних судова, да им се објасни до чега могу довести неправилна исхрана, брза храна, пушење, алкохол, физицка неактивност.

Удружење се, како каже, залаже и да се пацијентима који су преживели инфаркт омогући савремена терапија, јер статистика показује да након инфаркта сваки пети пацијент у првој години доживо нови срчани или мождани удар.

„Наш циљ је да уз струку - лекаре,здравствени фонд, покушамо да савремена терапија дође на позитивну листу и буде доступна пацијентима. Србија има бољи просек у збрињавању инфаркта него што је у Европи, а имамо ситуацију да сваки пети пацијент који је преживео инфаркт у првој години доживи мови срцани или мождани удар. Циљ је да се та слика промени”, појаснио је он.

Светски дан срца ове године обежава се 29. септембра. Удружење кардиолога Србије, Инстутут Батут, Удружење грађана „Моја друга шанса” под покровитељством Министарства здравља, обележиће га на две локације - у Ташмајсканском парку и Земунском кеју од 12 до 15 сати.

Фокус манифестације ове године усмерен је на грађане млађе од 50 година који све чешће обољевају од кардиоваскуларних болести.

Сви који у суботу дођу у Ташмајдански парк или на Земунски кеј моћи ће да измере крвни притисак, ниво шећера у крви, али и да се посаветују са лекарима како спречити кардиоваскуларне болести.


Коментари5
d00eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Svojevremeno su u posleratnoj Nemackoj instalirani u svakom gradu panoi sa grafickom analizom koliko Nemaca godisnje konzumira hleb, krompir i testenine. To je bila posledica siromastva. U Srbiji, koliko se razumem u to, dorucak je burek ili drugi masni produkti iz pekara, jede se peceno meso bez granica i konzumiraju pljeskavica sa kioska usput, za veceru, sa mesom sumnjivog porekla. Mislim da za citavu naciju prepunu pecenjara i pljeskavicarnica nedostaju veoma ozbiljne Nutricionisticke analize, pa makar bile okacene poput plakata kao upozorenja ili da se redovno u dnevnim novinama otvore rubrike o zdravoj ishrani. Verujem da bi to bila ozbiljna akcija u interesu opsteg zdravlja nase nacije, takodje uz obavestenje o korisnosti kretanja, pesacenja, voznje biciklom i plivanja ukoliko to uopste interesuje ministarstvo zdravlja i slicne drzavne institucije.
Muradim Rebronja
Stil života je glavni krivac. Na prvom mestu pogrešna ishrana hranom životinjskog porekla koja sadrži holesterol. Počevši od masnog mleka koje u jednoj šoljici sadrži 33 mlg holesterola, u jednom žumancetu 213, u 85 gr. junetine 80, bubrezima 329, jetri 410, mozgu 1.697!...Samo hrana bez holesterola: voće, povrće, salate, integralne žitarice i orašasto voće je zdravo. Uz zdrav život bez nikotina, alkohola, kofeina i teina. Pride, svakodnevna fizička aktivnost. To bi naši hoteli u banjama i na planinama trebali da obezbede i da nude oporavak, operisanih, kao preventiva kandidata ali i mnogih mladih svesnih štetnosti nezdravog stila života i želje da budu, vitki, zdravi, pravi i dugovečni. Malo li je?
Срба
Објавите статистику колико наших људи српски кардиолози и кардиохирурзи заправо излече.
Славко
Без података о старосној структури умрлих, ова статистика је бесмислена. Па стари људи, ваљда, од нечега морају умрети...
Ema
Ma zalost sve vise je mladih ljudi, mladjih od 50 godina, koji dobiju infarkt koji je najcesce fatalan.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља