уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Дигитални радник месечно заради мање од 1.000 долара

Само осам одсто жена и 11 процената мушкараца из Србије, који се баве пословима у области развоја софтвера, зарађује седмично више од 1.000 долара бруто, показала анкета Центра за истраживање јавних политика
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 24.09.2018. у 21:10
(Фото Пиксабеј)

Дигитални радник у Србији најчешће je мушкарац стар између 26 и 35 година, има више образовање, углавном пружа софтверске и услуге у домену креативне индустрије и мултимедијалном раду. До посла по правилу долази сам, преко глобалне платформе на којој се региструје. Просечно месечно заради мање од 1.000 долара, мада има и оних који у буђелар ставе око 4.000 долара. Ово је укратко, профил дигиталног радника наше земље, који је изнедрила анкета Центра за истраживање јавних политика, у којој је у току јула и августа учествовало 228 мушкараца и жена. У анкетном узорку, мушкарци и жене били су равномерно распоређени.

​Сами воде бригу о плаћању доприноса
Према подацима Светске банке, Србија се 2015. позиционирала на 25. месту као извор радне снаге на дигиталном тржишту рада, док најновији подаци са Оксфорда показују да смо ушли у топ 20 земаља света. У нашем региону, према појединим проценама, има око 20.000 људи који се баве овим послом, али већина има бојазан од тога да држава овај вид пословања не препозна као уносан посао, уведе порезе, а заузврат не пружи подршку. Будући да се послодавац налази ван земље, радници од којих се многи воде као консултанти и фриленсери, сами треба да воде бригу о свим доприносима за осигурање.

Како за „Политику” открива Бранка Анђелковић, програмска директорка центра, дигитални радник у Србији просечно има 33 године, а готово половина њих живи у Београду. Највише њих ангажовано је у области развоја софтвера, потом их има у креативној индустрији и мултимедијалном раду, а тек на крају су упослени на пословима превођења и писања.

– Главни разлози за укључивање на платформу је стицање додатног новца, што наводи 28 процената учесника, али и боља плата у односу на традиционални посао (17 одсто). Да није могло да нађе други посао, изјаснило се 12 одсто учесника анкете – открива Анђелковићева и додаје да је анкета показала и да је просечна бруто плата за мушкарце око 1.000 долара, а за жене око 217 долара недељно.

– Високе просечне вредности зарада су, ипак, слика малог броја успешних дигиталних радника, који зарађују значајно више од остатка својих колега. Фактички, само осам одсто жена и 11 процената мушкараца зарађује више од 1.000 долара бруто недељно. Овај податак о просечној заради ипак треба сагледати и уз податке о профитабилности неких вештина. ИТ и послови из области креативне индустрије доносе више новца од писања и превођења. Мушкарци чешће обављају послове у области ИТ индустрије, док су жене учесталије ангажоване на пословима писања и превођења текстова – набраја Анђелковићева.

Иначе, у оквиру ове две категорије нема разлике у зарадама између мушкараца и жена. Једино у области креативне индустрије, у којој су мушкарци и жене подједнако заступљени, јачи пол ипак више зарађује. Истраживање је показало и да су укупне зараде последица веће цене рада, а не дужег радног времена, истичу у центру, и додају да половина мушкараца и готово 80 одсто жена зарађује мање од 250 долара бруто недељно.

Најчешће платформе за рад међу анкетираним радницима су „Упворк”, „Фриленсер”, „Бибо глобал опортунити”... Истраживање центра је показало и да четвртина онлајн радника ради на две или више платформи, док већина послове налази само преко једне.

– Нешто мало више од осам процената ради директно са клијентима, без платформе као посредника. То је занимљив налаз, јер указује на то да су они сами нашли посао преко интернета – истиче Анђелковићева.

Што се тиче укупне дужине ангажовања на платформи, они који већ раде неколико година зарађују више. Та законитост важи за оба пола. Када је у питању финансијски допринос домаћинству, мушкарци воде: њих 74,2 одсто је примарно задужено за приходовање. Без обзира на бољу зараду, коју већина анкетираних констатује, занимљиво је да готово половина дигиталних радника Србије и даље поред послова на онлајн платформама задржава оне у такозваном офлајн, традиционалном свету. За исплату најчешће користе пејпал (42,5 одсто њих) и пајонир (36,8 одсто), а користе и девизне (24,1 одсто), рачуне фирме (20,2 одсто) и агенције (2,2 одсто).


Коментари5
3dacf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братислав
@Milan, "У преводу, то се зове утаја пореза." Не зове се а, и није. Сви порези и доприноси су плаћени по решењу пореске управе.
Pera
Statistika bez tačnih podataka. Većina programera otvara zanatske radnje i preko njih naplaćuje svoje usluge. Zvanično isplaćuješ sebi minimalac, ili malo više od toga, plaćaš paušalno porez, a za ostalo te niko ne pita jer novac možeš da podižeš onoliko koliko imaš na računu. Tu na scenu stupa statistika koja prepoznaje samo onaj zvanično isplaćeni minimalac.
Милан
У преводу, то се зове утаја пореза.
Препоручујем 1
Jupi
Zaadi se i vise od hiljadu dolara mesecno prosek u nasj bransi je 1400 eura mesecno bez ikakvih problema 1000 minimum
Pera
Za isplatu koristimo bitcoin, a bitcoin pretvaramo direktno u dinare na specijalnom bankomatu u Idei kod Londona u Beogradu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља