недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:02

Вређања и батине нису „дечја посла”

У Министарству просвете истичу да је у току инспекцијски надзор којим би требало да буде утврђено како је насиље ученика у земунској основној школи ескалирало до самоубилачког вапаја тринаестогодишњег дечака
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 25.09.2018. у 13:11
Чак 44 одсто ученика било изложено вршњачком насиљу (Фото Пиксабеј)

Добра вест је да је после вишемесечног злостављања које је над њим чинило неколико дечака из разреда и претњи да ће дићи руку на себе, ученик седмог разреда земунске Основне школе „Раде Кончар” премештен у друго одељење. И док његова мајка изражава наду да ће након промене колектива престати малтретирање дечака, у Министарству просвете истичу да је у току инспекцијски надзор којим треба да буде утврђено како је школско насиље ескалирало до самоубилачког вапаја дечака. У овај случај укључила се и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, која је позвала све надлежне органе и службе да испитају околности и предузму неопходне мере, нарочито после драматичног упозорења детета да због насиља које трпи у школи жели да се убије.

Јанковићева је указала да посебно забрињава што су дечака злостављали и стављали на стуб срама због физичког изгледа, имовног стања и породичне ситуације, јер одраста без оца, јефтиних патика… У помоћ овој породици прискочила је и Драгана Јанковић, мајка малог Алексе Јанковића, који је пре неколико година одузео себи живот због вршњачког насиља.

Драгана Ћорић, председница удружења „Родитељ” из Новог Сада и професор на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, подсећа да је у претходне три године троје тинејџера извршило самоубиство због суровог вређања, исмевања и малтретирања које су трпели од вршњака. Од насиља које је почело преко „Фејсбука” и наставило се у школском дворишту нико није успео да заштити четрнаестогодишњег Алексу из Ниша, четрнаестогодишњу Анђелу из Краљева и четрнаестогодишњег Александра из Новог Сада.

Вршњаци који су их малтретирали и са њима се сурово шалили на друштвеним мрежама били су кривично неодговорни, а школске власти биле су убеђене да родитељи преувеличавају проблем и да ће се дечје свађе решити саме од себе.

На питање како коментарише овај случај ученичког насиља и упозорење дечака да ће одузети себи живот Драгана Ћорић каже:

– Више сам склона томе да одговорим на сваки дечји вапај, позив и коментар него да га карактеришем као само пуко привлачење пажње. Боље је одмах реаговати и у старту отклонити могућност самоповређивања или наношења неке друге штете или повреда, него после говорити: „Да сам знао да је дете озбиљно мислило…”

Наша саговорница, нажалост, није уверена да ће насиље престати након пребацивања детета у други разред.

– Ако у скорије време не почну да се кажњавају ученици који врше насиље, верујем да ће се оно наставити – не само у овом, већ и у многим другим случајевима – каже Драгана Ћорић.

Она је на недавно одржаном струковном скупу о превенцији вршњачког насиља упозорила да ђаци савршено добро познају одредбе кривичног закона и знају да законодавац нема начина да их казни због чињења кривичних дела ако имају мање од 14 година. Наиме, када је држала предавање о превенцији вршњачког насиља у основној школи на Вождовцу, један дванаестогодишњи ученик је прокоментарисао „Могу да убијем, силујем и опљачкам кога хоћу, а ви ми не можете ништа јер сам кривично неодговоран до 14. године. Можете само да казните моје родитеље.”

– Иако екстреман, овај коментар је илустрација да деца веома добро знају до када су кривично неодговорна. Не треба заборавити да је прошле године у Новом Саду један дванаестогодишњак спалио човека, а у томе су му помагала двојица четрнаестогодишњака – упозорила је Драгана Ћорић.

Иако резултати једног од најобимнијих Уницефовог истраживања о насиљу у школи, спроведеном у оквиру пројекта „Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу”, сведоче да је чак 44 одсто ученика било изложено вршњачком насиљу, пракса говори да сами ђаци често не препознају насилно понашање или сматрају да је оно нормални део школске свакодневице.

Психолози објашњавају да, када децу питате „да ли сте били жртва насиља у претходна три месеца” она одговарају да нису, а када им поставите потпитање „да ли вас је неко задиркивао, вређао или вам отимао ствари”, најчешће одговарају потврдно. Проблем је у томе што је и одраслима насиље синоним за физичке повреде, а ако модрица нема, склони су да кажу: „То су дечја посла”. Као да заборављају да су психичке повреде много болније од батина. Пракса говори да многи наставници нису сигурни шта треба да ураде када присуствују насиљу – ако се деца туку, они ће их раздвојити, али ако једно дете вербално злоставља другога или га дискриминише због боје коже, етничког порекла или физичког изгледа, већина њих једноставно не зна како треба да реагује.


Коментари16
9a24f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joci
Ja Vas molim da lobirate u ministarstvu prosvete za povecavanje broja casova fizickog vaspitanja i sporta odmah! Sport dokazano sprecava ovakve oblike nasilja. Ovo je naucna metoda koja se primenjuje na Islandu i Finskoj i dokazano smanjuje vrsnjacko nasilje. Ako ste dobro zapazili, ovakav oblik nasilja se multiplicirao sa pojavom interneta, raznih rijaliti programa, nasiljem na televiziji itd. Kao i to kad su deca postala lenja, mrzovoljna i debela. Sve su to faktori koji su doprineli ovakvim pojavama. Jos jednom molim sve roditelje da lobiraju da se uvede obavezno bavljenje nekim sportom, plivanje, tenis, kosarka, fudbal, sta god bilo. To je i zdravo a i ovakve pojave bi se svele na minimum.
Nastavnik
Kako se samo svi zgrazavaju nad ovim kao da to traje od juce. Sve je ovo pocelo onog dana kada je nastavnicima i roditeljima zabranjeno da tuku decu. Radim kao nastavnik i situacija je sledeca: Ako neko dete bude pretuceno ili izbodeno mi smo krivi. Ne smemo da na bilo koji nacin reagujemo fizicki ili verbalno ako nas neko napadne ili vredja ili ako neko dete bude napadnuto. Znaci, ne smemo nista da uradimo a odgovorni smo za sve. Neverovatno ali dobro, trazili ste PRAVA naivci e sad uzivajte u njima.
Raca Milosavljevic
... ovo je poraz ... umesto da mali nasilnici trpe posledice i dobiju kaznu,najmanje premestaj u drugu skolu drzava lakonski priznaje da nema snage da to resi ...a u krajnjem slucaju ima dosta starih metoda ... tako to sve pocinje i kada dodje u punoletstvo onda se pitamo otkud to ...
Nadja
TO JE KRIMINA! Kako da se TO sprece? Treba da se angazuju par milicionera u civilu koji bi NEPRIMETNO nadgledali-kontrolisali skolsko dvoriste i unutar zgradu. Onog momenta kada nasilnik ili nasilnici pocnu da vrse nasilje, milicioneri u civilu bi trebali da ih iznenade, da im nanesu neki kratak BOL na telu i da im STROGO zaprete i opomenu da ce ih poslati u ZATVOR za decu. ZA SVE NEGATIVNE DOGADJAJE U SKOLI SU ODGOVORNI DIREKTORI I NASTAVNICI!
odgovornost je na Ministarstvu
Ministarstvo uvek premesti žrtvu a siledžije ostanu i ništa im se ne dešava. Nedopustiva praksa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља