субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

У част годишњице искрцавања српске војске на Крф

уторак, 25.09.2018. у 16:57
Фото Википедија

Годишњица искрцавања српске војске на грчко острво Крф током Првог светског рата биће обележена комеморативним скупом у четвртак и петак 27. и 28. септембра у Гувији и на оству Видо.

Српски и грчки званичници 27. септембра венце ће положити на спомен - плочи у месту Гувија на Крфу , где се 1916. године искрцала српска војска након албанске голготе.

У месту Агиос Матеус венци ће бити положени на спомен плочу Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину да се у њој сахране борци Дринске дивизије, преноси Танјуг.

На острву Видо комемотративна свечаност биће обављена код Спомен костурнице страдалих припадника Српске војске и Морнатричког крста.

Венци ће бити положени и на пучини Јонског мора коју су Срби назвали Плава гробница, јер је највећи број умрлих српских војника спуштен у море.

Српска војска и народ почели су повлачење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16 године.

Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска.

Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање српске војске на „острву спаса”, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти”, а море око њега у „плаву гробницу”, где је око 5.400 умрлих спуштено у море.


Коментари4
4735e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anita Kovacevic
Bila sam na Krfu letos, prelepo. Obavezno obisla ostrvo Vido, osecaj jeziv, onoga momenta kada krocite na ostrvo obuzme vas neka tuga, jeza. More cisto ko suza, a na ostvu mozete cuti samo zrikavce. Tuga ogromna, a najveća SRAMOTA DA NA VIDU NEMA SRPSKE ZASTAVE. Obisla sve srpske znamenitosti, ali ono na Vidu je ostavilo najveci i naj tuzniji osecaj. Toliko nasih zrtava, a da se niko nije udostojio da postavi SRPSKU ZASTAVU.
Дечко
Многи аутори помињу нашу “велику победу” у Првом светском рату. Не смемо заборавити да је у том рату Србија изгубила скоро трећину становништва од чега више од половине мушког становништва. Сразмерно броју становника, Србија по броју погинулих заузима “прво место” у Првом светском рату. Да ли је то ВЕЛИКА СРПСКА ПОБЕДА ?
Kao da bijah na vlastitom ostvrvu
Vido je, magicno, sumovito ostrvce. U neposrednoj blizini je glavnog grada Krf. Zacas si na njemu malom brodicem. Vjerujte mi na rijec : imadoh osjecaj kao da se nalazim na vlastitom ostrvu! Samo par ljudi, skoro nigdje nikoga oko tebe, a plaze ciste, custe...
dr aleksandar nedok
Ta brojka je parcijalna, ona označava samo one koji su evidentirani u proto-kolima. Međutim poznato je, a ja sam o tome pisao u mojoj knizi o povlače-nju srpske vojske i radu saniteta u izdanju Ministarstva odbrane, da je prema pouzdanim svedocima zbivanja, prve 3 nedelje, umiranje na ostrvu Vido bilo toliko veliko, dnevno je umiralo i po 200 i više nesrećnika, mahom mladi regruti i trećepozivci, a službu su vršili samo Francuzi, pa o vođenju evidencije nije moglo biti reči. Tek od 22. januara kada je na ostrvo stigla ojačana Moravska stalna bolnica, pristupljeno je postepenom pobolšanju stanja i smanjenju smrtnosti. Niko ne zna koliko ih je umrlo i spušteno u "Plavu grobnicu", ceni se 4.500-5.000, jedino za regrute upoređivanjem brojki sa mesta iskrcavanja (5.140) sa onima koliko ih je preostalo i poslato na oporavak u Bizertu (3.958), utvrdio sam da je od regruta umrlo 1.182 i većina spuštena u more. Ukupan broj umrlih na Krfu je između 9.500 i 10.000, cela jedna divizija junaka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља