Канадска компанија „Невсун”, која испитује налазиште бакра и злата „Чукару Пеки” код Бора, саопштила је да се процењује да ће Србија и Бор имати 450 милиона долара директну корист од рудне ренте и пореза. У тој компанија, која у Србији послује преко фирме „Ракита експлорејшн”, рекли су за агенцију Бета да је пројекат „Чукару Пеки” у потпуности у складу са дугорочним планом и стратегијом Владе Србије да повећа удео рударског сектора у бруто домаћем производу (БДП) на пет одсто.

Кинеска компанија „Зиђин мајнинг” која је недавно купила Рударско-топионичарски басен „Бор” (РТБ) објавила је да преговара о преузимању „Невсуна” за 1,41 милијарду долара, а стручњаци сматрају да је то стратешки потез Кинеза и да би могло да убрза отварање рудника бакра и злата на локацији „Чукару Пеки”. На питање колико ће „Невсун” уложити у истраживање налазишта „Чукару Пеки” и да ли ће те планове променити понуда „Зиђина” навели су да компанија „Ракита” наставља са радовима на изградњи истражног нископа (подземних јама). Уколико се промени власничка структура нови власник ће донети одлуку о евентуалној измени постојећих планова, наводе у „Невсуну”. „Ракита”, како истичу, наставља реализацију активности према плану и у складу са договореном динамиком рада. Процењује се да су резерве у Горњој зони налазишта „Чукару Пеки” око 46,15 милиона тона руде, са садржајем бакра од 2,71 одсто и злата од 1,70 одсто.

Истиче се да планирана капитална инвестиција „Невсуна” за развој пројекта „Чукару Пеки” и почетак експлоатације 2022. године износи приближно 590 милиона долара, а да ће животни век рудника бити око 17 година.

Инвестиција у налазиште „Чукару Пеки”, како тврде у „Невсуну”, једна је од највећих на пољу геолошких истраживања у Србији, која обухвата директно запошљавање више стотина српских геолога и других експерата током периода истраживања, као и запошљавање радника када се отвори рудник. Дозвола „Невсуну” за истраживање код Бора дата је на период од три године и може да се продужи за две године под условом да је најмање 75 одсто планираних геолошких истражних радова завршено током периода трајања дозволе

„Ракита” је откупила између 70 и 80 одсто земљишта у приватном власништву, док је остало да се откупи још земљишних парцела у власништву државе и града Бора.