уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:31

Србији 450 милиона долара од рудних ренти и пореза

Инвестиција у налазиште „Чукару Пеки”, како тврде у „Невсуну”, једна је од највећих на пољу геолошких истраживања у Србији и запошљава више стотина српских геолога и других експерата
среда, 26.09.2018. у 10:33
До­зво­ла „Нев­су­ну” за ис­тра­жи­ва­ње код Бо­ра да­та је на три го­ди­не (Фото Ракита)

Канадска компанија „Невсун”, која испитује налазиште бакра и злата „Чукару Пеки” код Бора, саопштила је да се процењује да ће Србија и Бор имати 450 милиона долара директну корист од рудне ренте и пореза. У тој компанија, која у Србији послује преко фирме „Ракита експлорејшн”, рекли су за агенцију Бета да је пројекат „Чукару Пеки” у потпуности у складу са дугорочним планом и стратегијом Владе Србије да повећа удео рударског сектора у бруто домаћем производу (БДП) на пет одсто.

Кинеска компанија „Зиђин мајнинг” која је недавно купила Рударско-топионичарски басен „Бор” (РТБ) објавила је да преговара о преузимању „Невсуна” за 1,41 милијарду долара, а стручњаци сматрају да је то стратешки потез Кинеза и да би могло да убрза отварање рудника бакра и злата на локацији „Чукару Пеки”. На питање колико ће „Невсун” уложити у истраживање налазишта „Чукару Пеки” и да ли ће те планове променити понуда „Зиђина” навели су да компанија „Ракита” наставља са радовима на изградњи истражног нископа (подземних јама). Уколико се промени власничка структура нови власник ће донети одлуку о евентуалној измени постојећих планова, наводе у „Невсуну”. „Ракита”, како истичу, наставља реализацију активности према плану и у складу са договореном динамиком рада. Процењује се да су резерве у Горњој зони налазишта „Чукару Пеки” око 46,15 милиона тона руде, са садржајем бакра од 2,71 одсто и злата од 1,70 одсто.

Истиче се да планирана капитална инвестиција „Невсуна” за развој пројекта „Чукару Пеки” и почетак експлоатације 2022. године износи приближно 590 милиона долара, а да ће животни век рудника бити око 17 година.

Инвестиција у налазиште „Чукару Пеки”, како тврде у „Невсуну”, једна је од највећих на пољу геолошких истраживања у Србији, која обухвата директно запошљавање више стотина српских геолога и других експерата током периода истраживања, као и запошљавање радника када се отвори рудник. Дозвола „Невсуну” за истраживање код Бора дата је на период од три године и може да се продужи за две године под условом да је најмање 75 одсто планираних геолошких истражних радова завршено током периода трајања дозволе

„Ракита” је откупила између 70 и 80 одсто земљишта у приватном власништву, док је остало да се откупи још земљишних парцела у власништву државе и града Бора.


Коментари5
d93fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mandrak
Nalazište Čukara Peku otkrili su naši stručnjaci još 80-tih godina prošlog veka, tako da Nevsun nije slučajno tu došao pošto je dobio rezultate naših ranijih geoloških istraživanja.Oni procenjuju da će tokom eksploatacije ležišta Srbija dobiti oko 450 miliona dolara na ime rudne rente.Ležište je vredno 11 milijardi dolara,što znači da će Srbija dobiti svega 4% (1/25 deo) od njegove vrednosti.Samo zlato vredi 3 milijarde dolara.Sve zlato koje bi ranije RTB Bor izvadio iz rude otkupljivala je Narodna banka za dinare, uvećavajući naše zlatne rezerve.Sada od toga nema ništa,ode zlato u kineske zlatne rezerve,a nama ostadoše rupe i jalovina.
Nikola
Proizvodnja 46.150 tona zlata godišnje???!!! 1 unca (31,1 gram) iznosi 1200$. To je prihod 1.780.707.395.498 $/godišnje ( kako god da se čita ova cifra) samo od zlata. Pa ko prodade ovakvo bogatsvo za 1,41 milijardu $? Ili ste trebali da napišete 1,7 grama po toni, što je mnogo realnije ili su vam stvarno sapoštili 1,70% u rudi!!!
Dule
Zamazati narodu oci da zivi na siromasnoj zemlji. Prvo je to da je rudna renta bezobrazno mala, a drugo je zasto profit da ide vani? Da li arapi placaju rudnu rentu od nekoliko procenata i ceo profit daju strancima? Drugo kako su rudnici decenijama radili i odjednom posluju u minusu i non stop se ocigledno krade ili se prave kumovsko izdajnicki ugovori od rukovodstva? Kad ce neko vec jednom da odgovara? Zatvor i oduzimanje imovine. Zaklucak je da Srbija koa i da nema rudnik zlata nego je on u nekoj drugoj zemlji posato se mrvice od ukupnog profita ostavljaju. Nalov bi trebalo da glasi. Strancima 10 milijardi evra, a podnaslv, A Srbiji samo 400 miliona od rudne rente nazalost.
slavko
"46,15 miliona tona rude, sa sadržajem bakra od 2,71 odsto i zlata od 1,70 odsto"? Dakle tamo ima 784.550 tona zlata? Ako znamo da je svetska proizvodnja zlata oko 3.200 tona godišnje Srbija može idučih 245 godina da dostiže proizvodnju zlata ostatka planete?
Milos Petrovic
Rudna renta je sramotnih 4 ili 5 odsto tako da je bolje ništa i ne spominjati na temu rudnika itd. Svako zna da računa i pomnoži sa 20 ili 25 ( toliko bi imali da su naši rudnici stvarno naši).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља