понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Срби и Албанци да се окрену сличностима, а не разликама

У представљању резултата испитивања јавног мњења агенције „Фактор плус” указано је на три проблематичне тачке у односима Срба и Албанаца - историјске, религијске и културолошке разлике, проблем Косова и Метохије и стереотипи који владају
среда, 26.09.2018. у 15:44
(Фото Танјуг)

Срби и Албанци требало би да се окрену сличностима, а не ономе по чему се разликују, а за унапређење односа неопходни су дијалог и сарадња на свим нивоима, сматрају професор Професор ФПН и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ђукановић и публицист и политички аналитичар из Тиране Бен Андони.

Они су говорили на представљању резултата истраживања које је агенција Фактор плус урадила за потребе Танјуга, а поводом пројекта „Срби и Албанци - којим путем даље”, који Танјуг реализује у сарадњи са албанском националном агенцијом АТА и уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке.

Андони је оценио да не треба трошити време на разлике између Албанаца и Срба већ да треба ставити акценат на сличности, преноси Танјуг.

Међу Србима и Албанцима постоје само три разлике - језик, политика и питање Косова, рекао је Андони и у шали подсетио да су некада саветовали Србима да када долазе у Албанију понесу три суве ствари - суве чарапе, сув новац и суви барут, а да им је данас, као и свима, потребно да понесу само сув новац. Према његовим речима, два народа су исувише затрована политичким играма. „Морамо пронаћи мир, што политичари не желе, јер ће изгубити политичке поене, а грађанима је мука од таквих прича”, рекао је Андони и додао да и политичари, све док не дођу избори, показују да постоји много веза између два народа.

Додаје и да су „политичке игре” популарне и у Србији и у Албанији, јер је то начин да политичари „замајавају” народ, да не мисли на незапосленост, непотизам, корупцију.

Рекао је да није истина да Албанци не воле да им дођу Срби, и да они сами иду у Србију.

Указао је да је културна сарадња две земље веома важна, да су Албанци још пре две деценије превели све најважније српске књижевнике, што, како каже, није случај са Србијом.

Навео је да сама чињеница да милион младих Албанаца за две године није прочитало ниједну књигу, отежава процес промене њихових ставова.

И због тога је, каже, важно и цени оно што раде Танјуг и АТА, и норвешка Амбасада у Београду, јер се тако стварају контакти, указујући да важност дијалога, како би се променила међусобна перцепција Србија и Албанаца.

„Ми волимо да имамо суседе попут Срба и, иако се не граничимо директно, имамо исте навике”, рекао је Андони.

Да је дијалог важан за изградњу бољих односа, сматра и професор Драган Ђукановић, који истиче да „није битно да ли себе перципирамо као суседе” и да имамо многе међусобне проблеме које морамо решити.

Морамо да имамо добре односе сматра Ђукановић и каже да ће се, када дође до свеобухватног решења Београда и Приштине, амбијент у којем разговарамо са албанским народом променити.

Каже да иако закључци истраживања упућују на песимистичне закључке, да се ништа не може урадити, указује да вишеслојни дијалог мора да се одвија, међу елитама, али између два друштва.

Указао је да постоје бројне области у којима је добра сарадња, попут економије, културе, али да и даље постоји проблем са мањинама, односно то што Албанија инсистира не неким проблемима Албанаца у Прешевској долини, док Србија инсистира на заштити Срба у Албанији.

Важно је, наглашава, да сарадња мора да постоји, да се настави сарадња елита, које би требало да шаљу „позитивне сигнале”, да јача сарадња две владе и међу ресорним министарствима.

„Без тога, напретка у односима неће бити”, рекао је Ђукановић и додао да би, с обзиром на отворена историјска питања, било занимљиво да се можда оснује међудржавна комисија, сачињена од стручњака, која би анализирала односе две земље и народа.

Посебно је подвукао значај инфраструктурне сарадње.

„Важно је да што пре добијемо 'ауто-пут мира', Ниш - Приштина - Драч, да се додатно повежемо”, рекао је Ђукановић.

Додао је и да је Танјуг фантастично препознао моменат да направи један пионирски подухват, када су у питању српско-албански односи, као и да је значајна улога медија у сузбијању стереотипа.

Како каже, универзитети не сарађују у довољној мери, па је важно поспешити тај вид контаката, ако и додатну сарадњу у области безбедности, у борби против криминала, корупције и тероризма.

„Важно је да се превазиђу лоши односи са Албанијом још из Титовог времена, касније осталих у сенци косовског проблема, али важно је да се препознају канали побољшања тих односа”, сматра Ђукановић.

Када је реч о млађој популацији Срба и Албанаца, који углавном имају негативне ставове према другом народу, Ђукановић каже да је то опште прихваћен тренд међу младима.

Указао је да је један од проблема и образовни систем, кроз који треба да се однегују другачије вредности према суседима, па самим тим и према Албанцима.

„Наши односи су важни за регион. Али, млади у Србији и региону, чини ми се се, нису претерани оптимисти, многи регион напуштају због економске ситуације, а дубоко су укорењени стереотипи према другим народима”, рекао је Ђукановић.

Стереотипи, историјске и културолошке разлике

Директор Агенције за испитивање јавног мњења Фактор плус Владимир Пејић је, представљајући резултате истраживања о односима Срба и Албанаца које је та агенције урадила за потребе Танјуга, указао је на три проблематичне тачке у тим односима - историјске, религијске и културолошке разлике, проблем Косова и Метохије, те стереотипе који владају.

Косово је, каже, главни камен спотицања, за 58 одсто Срба и за њих је то горући проблем, док Албанци сматрају да је то решена ствар.

Пејић је пре свега навео да је истраживање показало да се Срби и Албанци не познају баш најбоље, али да једни за друге, између осталог, сматрају да су агресивни.

Према анкети 57 одсто испитаних Албанаца сматра да су Срби агресивни, а 51 одсто сматра да су Албанци агресивни, преноси Танјуг.

Када је реч о историјском пореклу и географској припадности, и једни и други сматрају да нема сличности између два народа што указује на одсуство жеље за било каквом врстом идентификације и то је нешто што би морало да се мења у будућности, рекао је Пејић.

Може се констатовати, додао је он, да у њиховим мишљењима доминирају стереотипи, међутим, како је навео они су једни код других препознали и неке друге добре особине.

„Трећина грађана Србије сматра да су Албанци лојални и вредни. То је добро. Не види се само оно што је негативно. Када је реч о негативним квалификацијама има доста тога што није лепо ни чути, а при томе није утемељено на подацима већ на предрасудама”, рекао је Пејић.

Пејић каже да је висок проценат грађана у обе земље којима не смета да Срби односно Албанци посете ту другу земљу, тачније да смо једни код других добродошли као гости, али, према истраживању, нема простора за суживот.

Ипак, више од половине испитаних сматра да би два народа могла и требала да раде заједно и то је, истиче Пејић, оптимистично.

Према његовим речима, у Србији можда постоји више жеље за бољим односима са Албанцима, иако су грађани Србије више оптерећени питањем Косова, док у Албанији мисле да је то готова ствар.

„У много већој мери, Срби сматрају да је однос са Албанцима одређен односом према Косову, много их више оптерећује, и то је једна од ствари која нужно мора бити решена”, рекао је Пејић додајући да су и једни и други оптерећени историјским догађајима и политиком.

Ипак, није мали број оних који сматрају да је однос Срба и Албанаца важан.

Истраживање показује, гледано на период у последњих пет година, да и Срби и Албанци сматрају да нема помака у међусобним односима, чак Албанци, каже Пејић, сматрају да су односи и лошији док су Срби у том смислу оптмистичнији.

Истраживање је показало да је мало Албанаца које познају неког Србина и обрнуто и да Срби имају негативнији став према Албанцима (64 одсто) у односу на Албанце (59) одсто.

„Када гледамо у будућност, слична је ситуација. Мислим да оптимизам није на високом нивоу. Више од половине Срба и Албанаца сматрају да се односи неће променити”, навео је Пејић.

Он је додао да су два народа оценила да би им бољи међусобни односи донели стабилност (33 одсто Срба И 37 одсто Албанаца) и стабилизацију политичких И економских односа.

С друге стране, не постоји велика свест о томе колико је заиста потребно да постоје добри односи између Србије и Албаније када је реч о економском развоју, социјалној равноправности, а не могу ни да на прави начин формулишу заједнички циљ.

„Али то што су и једни и други истакли стабилност јесте тај заједнички циљ, само што га нису тако исказали”, рекао је Пејић.

Срби су, додаје Пејић, свеснији да су међусобни односи две земље кључни за регион.

Према његовим речима, политичари нису препознати као неко ко доприноси решавању проблема, и често су, каже, неоправдано обележени као негативци (60 одсто Срба И 56 одсто Албанаца сматра да они негативно утичу на односе).

„И поред тога што ово није у потпуности тачно, политичари би много више морали да воде рачуна шта говоре и да се потруде да поправе односе”, рекао је Пејић и указао да велику улогу у односу Срба и Албанаца имају и велике силе, Русија, САД и ЕУ.

Срби, показује истраживање, имају најпозитивније мишљење, ако се говори о окружењу, о Грцима и Црногорцима, а Албанци о Италијанима, Грцима и Црногорцима, док негативно мисле једни о другима, односно Срби имају негативан приступ према Албанцима и обрнуто.

Истраживање Фактор плуса обављено је у августу, на узорку од 1. 000 испитаника у Србији, без Косова и Метохије, и 1. 000 у Албанији.

Реч је, иначе, о првом таквом, компаративном испитивању јавног мњења у две земље на тему „Однос српског и албанског народа, перспектива тог односа, тачке спорења, могућности и поља сарадње”.

Резултати истраживања представљени су данас на прес конференцији у хотелу Метропол у Београду, а резултате су коментарисати политички аналитичар, публициста из Тиране, Бен Андони, и професор Факултета политичких наука у Београду и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ђукановић.


Коментари10
b8247
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
A šta to mi imamo sa njima, kakva crna sličnost, ko to pokušava podvaliti i iz kojeg razloga? Oni i mi dve različite prirode.
EvGenije
Kakve su ovo trice i kučine? Lako ćemo mi naći zajedničke tačke sa Albancima, samo neka prestanu da nam otimaju teritoriju. A što se tiče tog "autoputa mira", to je ustvari highway to hell. Ne mogu da shvatim da neko uopšte razmišlja o izgradnji takvog puta dok god se ne zna konačna sudbina Kosmeta. Moj utisak je da se neko dosetio kako da Norvežanima izmuze pare. Ne želim da razmišljam o podmuklijim motivima koji se kriju iza ovog "istraživanja". Znate ono, jahači magle...
Sandra
„Ми волимо да имамо суседе попут Срба и, иако се не граничимо директно, имамо исте навике”, рекао је Андони. Gospodin ocigledno ne zna da 'cita' geografske karte. Srbija i Albanija se direktno granice. Mozda se granice direktno, ali u navikama su udaljeni par svetlosnih godina.
Mirko Dumanovic
Vi biste da zaboravimo na sva zla koja su nam Siptari kroz istoriju cinili....."Sta zborite, jeste li pri sebi"....
Ristic Milan
„Важно је да што пре добијемо 'ауто-пут мира', Ниш - Приштина - Драч, да се додатно повежемо”, рекао је Ђукановић. Немојте молим вас да се више повезујемо иначе ће гранични прелази бити на уласку у Ниш. Па зар никада ништа да научимо ,још ће и министарка Михајловић да потпише неки меморандум о сарадњи да би американци радили тај "аутопут мира".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља