недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:17

Седам деценија Историјског архива у Пожаревцу

Аутор: Оливера Милошевићчетвртак, 27.09.2018. у 13:22
Део изложбе Историјског архива Пожаревац (Фото О. Милошевић)

Пожаревац – Историјски архив у Пожаревцу већ седам деценија највернији је чувар историје и баштине овог краја. Само у последњих петнаест година приређено је 86 поставки, 31 тематска изложба и стотине публикација представљених на 37 промоција. Oрганизована су укупно 123 културнa догађаја, а њих је, према подацима архива, посетило 82.663 посетиоца из Пожаревца и Србије.

Јубилеј се обележава низом активности, а једна од њих је пројекат „Архив у 21. веку” у оквиру кога је у овдашњој Галерији савремене уметности отворена изложба „Ретроспектива – изложбе и издања 2003– 2018. – Историјски архив Пожаревац свом граду и отаџбини”. По речима др Драгане Милорадовић, која је с директорком архива др Јасмином Николић приредила ову изложбу, она представља реализоване пројекте, а иза сваког од презентованих плаката стоје месеци и године рада тимова заљубљеника у свој посао.

– С поносом и великом захвалношћу сећамо се свих личности које су учествовале у стварању изложби и издања. Желели смо да прошетамо кроз прошло време, сагледамо резултате наших подухвата кроз овај каталог и ретроспективу културних догађања на којима смо их представљали. Да се присетимо великих људи који су били с нама у тим значајним тренуцима, да се подсетимо обрађених тема, аутора, повода, тимова који су радили на свакој публикацији и изложби, публике која је давала значај сваком културном догађају, дуготрајног и упорног рада свих нас – истакла је др Јасмина Николић, директорка Историјског архива у Пожаревцу.

Бане Спасовић, градоначелник Пожаревца, казао је да је очување архивске грађе обиман посао који захтева студиозност и напоран рад. Навео је да да је кроз историју било много примера фалсификовања чињеница и догађаја из прошлости, али су захваљујући управо историјским архивима и њиховим веродостојним подацима, истине сачуване и документоване.

– Посебно нам је драгоцено што сте ваше депое за љубитеље историје отворили и у форми богате издавачке делатности. Мишљења сам да такве збирке фотографија, докумената и осталих писаних података на најбољи начин говоре како се на овим просторима некада живело и шта се од тада, па до сада, све променило – рекао је Спасовић, нагласивши да граду импонује углед који Историјски архив Пожаревац ужива, о чему сведоче бројна признања.

У претходној деценији и по Историјски архив приредио је велики број изложби о војној историји Пожаревца и Браничевског округа, о овдашњем школству и правосуђу, о старим занатлијама, задужбинарима...

У сарадњи с Војним архивом Министарства одбране реализован је важан пројекат поводом обележавања стогодишњице од почетка и завршетка Великог рата. Пре четири године публикована је монографија „Србија и Браничево у Великом рату 1914–1918”, обогаћена вредним архивским документима и фотографијама.

– Планирамо да до краја године с Историјским архивом Пожаревац објавимо зборник докумената „Извештаји и наредбе Недићеве Владе народног спаса за Округ пожаревачки од 1941. до 1944. године”, а на Дан примирја, 11. новембра, у Дому Војске Србије у Београду заједно ћемо приредити изложбу „Србија у Великом рату 1914–1918” – најавио је пуковник Горан Петровић, директор Војног архива.

Историјски архив Пожаревац у сарадњи с Криминалистичко-полицијским универзитетом у Београду реализује и пројекат истраживања историје казненог система у Краљевини Србији на примеру пожаревачког Казненог завода од 1853. до 1945. године. У току је реализација друге фазе која обухвата документе од 1918. до 1945. године.

Архив Пожаревца од 2010. године чува и црквену грађу након потписивања протокола о сарадњи с Браничевском епархијом уз благослов владике Игнатија.


Коментари0
ce679
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља