недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.09.2018. у 13:34 Живојин Ракочевић

Четири пљачке у Великој Хочи

Mештани остају без стоке, највредније имовине коју имају, траже помоћ, али за сада њихове вапаје нико од надлежних не чује
Мали Дамњан Чукарић држи ланац од своје украдене краве (Фото Ж. Ракочевић)

Овде је била моја крава Драгана... Одвели је! Вратиће се, је ли тако?… – готово виче четворогодишњи Дамњан Чукарић у Великој Хочи. Држи ланац своје мирне расне кравице, поред јасала у чистој сиротињској штали. Јуче је требало да је одведе на испашу, а отац му је једва објаснио да је украдена и да престане да плаче. Крава Драгана је највећа вредност овог домаћинства, то знају и суседи ове породице, који у уској улици стоје као на парастосу.

– Видиш каква ми је кућа! Од свих сам тражио помоћ, али ништа... Погледај кров, идем и са старих кућа скидам цреп да покривам ову моју, прокишњава, појео се цреп – каже Дамњанов отац Бранко. Помагало му је братство Високих Дечана, сада очекује брзу помоћ за своју петочлану породицу. Још три породице прексиноћ су опљачкане у Великој Хочи, а на питање да ли га је страх због тога одговара: – Не плашим се, па нека пуцају на мене. Одавде не идем, па шта буде, а држава треба нешто да уради.

Одмах поред његове куће је штала из које су лопови украли краву и теле Јовану Матићу. Њега је, још у мају 1998. године, из села Братотина протерала Ослободилачка војска Косова, кућа уништена, стотине грла стоке отето. Двадесет година је овај домаћин подстанар у Великој Хочи. У штали која није његова, јер своје имовине више готово и нема, претекла је једна коза и две свиње.

– Ми смо на муке сад – каже одмерено и уздржано као човек који није навикао да тражи и да од помоћи живи. Изгледа да су му све узели и да му се мало шта може више отети. Најтеже му је, каже, због супруге и кад се она помене, крене му суза. Остају само грч и ћутање човека навиклог на тешки рад, који је на Светог Василија Острошког, 12. маја 1998, са сељацима Братотина и Ратковца, чини се, заувек истеран из свог дома. Ипак, ту је на своме, међу виноградима Велике Хоче, међу црквама и спомен-обележјима која говоре да је овде било осамдесет четворо убијених и несталих Срба.

Напади, пљачке, изласци из гета под војничком пратњом, страхови и „ситни” инциденти постали су начин живота. У јучерашњој систематској пљачки Станоју Мицићу украден је аутомобил. Одвезао је мајку у Косовску Митровицу на операцију, а његов отац Слободан седи на клупи испред огромне старе капије и гласно размишља како ће је сада отуда вратити. – Јасно је да је ово нека политика. Она нам не да мира, а зло иде на сиротињу. Пензију је стекао у РТВ Приштина, воли што прича са новинарима и проба да разуме ово време.

Велика Хоча је специјална заштићена зона према међународним и локалним законима. Село са највише црква код Срба, где се средњовековне грађевине, оријент, старе и нове винарије налазе на једном месту. Становништво се прилагодило затвореном начину живота, обрађују се виногради, продаје вино, живи се од помоћи, уз развијену свест о положају и трпљењу као начину опстанка. Четврта пљачка догодила се у породици Саше Мицића, а лопови су из штале извели јуне, угурали га у гепек њиховог породичног аутомобила и одвезли се према излазу из села, где се аутомобил покварио, па су га гурнули поред пута.

– Навикли смо, није први пут. Чекамо ред – каже Саша Мицић, који са својом породицом обрађује земљу. Раде и други у овом селу, бере се дечански виноград, породица Петровић зида винарију, живи школа са педесет ђака, сиротиња преживљава, а свима им је заједничко чекање реда за неку врсту понижења. Заједничко им је и неповерење у институције и полицију, нико од њих не очекује да ће се кривци пронаћи.

Коментари4
f4ab7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Zbog ovoga je televizija N1 napala Arno Gujona. Dakle, "mracna proslost" Gujona je bila iznad terora srpskog stanovnistva na Kosmetu. Eto to je prica o toj televiziji odakle niko nece uraditi ni 2% onog sto radi Gujon. A on daje krave ovakvim ljudima. I kako sad priznati Kosmet kad evo kako se zivi?
Мића Цар
Држава треба нешто да уради. Не може Србија ништа да уради јер су завезане и ноге и руке Србији. Мени је жао овог малог храброг и сиромашног детета од 3,5 година мали Дамњан плаче за његовом кравом Драганом. Драги мој Сине не могу ти помоћи а наша држава не сме да ти помогне. Ми Срби смо осуђени доживотно да ратујемо и да будемо убијани сваких 50 година у нашој земљи. Зашто? Зато што смо ми Срби непослушан народ. Ово говорим због тога што смо диживели у новој историји и неможе нико да нас лаже. Ми смо требали да 1984 решимо проблем и прихватимо се Америке и тако да препречимо пут хрватима и осталим јајарама. Нисмо хтели јер смо били Југословени а посебно Срби комунисти. Прошли смо знамо и видели смо како. Данас исто трчимо Русији мислећи подршку они нам окрећу леђа. Сада смо се вратили Америци ми Срби се ругамо премијерци Ани Брнабић и Председнику Александру Вучић што се састаје са Америком. Ми сами не знамо шта хоћемо нити знамо кад смо сити и кад гладни. Ево видите малог Дамњана.
Нада Ласкер
Министар Дачић је ових дана изјавио да је Србија управо платила 60 милиона долара дугова које је Косово направило у СФРЈ. Каква је то тужна несразмера с сиромаштвом ових храбрих људи опкољених нељудима. Када би само неколико милиона долара усмерили не ка повериоцима већ ка овим људима, било би нам свима боље. А док тога не буде, молим некога ко зна да напише реачун ових људи да им уплатимо колико можемо и утешимо макар мало децу која су остала без млека.
Anabela
Hajde da izdrzavamo sve Srbe na Kosmetu, da bas ni jedan nas gradjanin nikada vise ne bude siromah i da se lepo okrenemo ekonomskom preporodu drzave. Da odkazemo sve stetne ugovore i koncesije i da afirmisemo nasu nauku. Ponudimo zajednicki projekat : strana firma ulaze, mi kupujemo, a zatim razvijamo dalje strucno znanje. Svaki Srbin moze da dobije stan, svako ko je na Kosovu da dobije kravu, traktor, stipendiju, penziju - cak i ako nikada nije radio. Prekinemo sve pristupne razgovore sa EU i ponudimo drugima sansu da dodju kod nas, da zajedno ulazemo i radimo. Da ukinemo korumpirani sistem, "sosorsevske" i slicne drzavne sluzbenike...To je sasvim moguce.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља