субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:25
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 29. СЕПТЕМБРА

Надреални ријалити свет

Гледаоци телевизије требало би да се сете „Пинокија“. Он је одабрао пут лаке забаве у Земљи Дембелији. На крају га је његова савест, цврчак, спасао да не постане магарац. Како да не постанемо магарци, заведени лаком забавом морално бременитих телевизијских програма? Треба нам мудри цврчак у даљинском управљачу
петак, 28.09.2018. у 12:44
Драган Стојановић

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

До пре неку годину нисмо ни знали за израз „ријалити шоу“. А чињеница да је председник најмоћније земље света САД постао домаћин ријалити програма „Шегрт“ ( The Apprentice), звучала би нам некада над (или не) реално. Постоје разни жанрови ријалитија. Један су такмичења која наводно пружају животну шансу надаренима, други су доку-сапунице, које опонашају радњу сапунских опера, описујући животе бивших жена холивудских и других звезда.

Постоји и селебријалити (celebreality) који тобоже описују стварне животе назовиславних људи као што су Кардашијани или Озборнови. Има и оних филантропских, где се ружни на крају пролепшају а сиромашни скуће. Има и оних сумњиве веродостојности (ако је могуће да и сви други нису сумњиви), где се људи жене и удају. И разних других. Код нас се овај назив углавном везује за такмичења која се одвијају у необичном животном простору.

Предраг Ј. Марковић

 

Прљави медијски трикови

Одавно пишем да је неприроднов да медијску сферу, код нас, „контролишу“ и „регулишу“ четири државне службе, односно два министарства и два регулаторна тела. А да на то иде и фамозна установа Емисиона техника и везе

21. ВЕК

Олафур Елијасон, Утопија, 57. Октобарски салон у Београду

Већ дуже време и култура и информисање, у овој држави, распадају се пред нашим очима. Оно што Американци зову „culture wars“ (ратови култура) у Србији, ових дана, нагло се заоштрава. Пред нама је, рекли би „аналитичари”, врућа јесен. Шта је довело до ових „ратних стања“?.

Прво и најважније, на делу је кулминација негативних последица које су створене „фамозним“ медијским законима из 2014. Ти закони до апсурда су ојачали крупни, приватни, капитал а ослабили улогу јавног интереса, исказаног кроз државу (а не власт) у култури а посебно у медијима. Ресори се ништа не питају, њихове ингеренције су импотентне и жалосне а регулаторна тела су карикатуре насељене ликовима који, то је очигледно, имају улогу да се што мање мешају у свој посао али да, обавезно, увек „прораде“ када је угрожен одређени посао. Све у свему, стара српска прича.

Станко Црнобрња

 

Ништа ми не треба осим заноса

Представа говори о  генерацији шездесет и осме, затим о носиоцима протеста деведесетих и петог октобра и овој најновијој генерацији побуне која се самосагорева и пре него што успе да се запали. Не знам да ли сам комад одражава време у којем живимо, али одражава моје виђење тог времена

ИНТЕРВЈУ

Би­ља­на Ср­бља­но­вић   (Фото Горанка Матић)

Врат од стакла наслов је најновије драме Биљане Србљановић коју режира Јагош Марковић у Југословенском драмском позоришту. Премијера је у петак 5. октобра на сцени „Љуба Тадић“. Зачудне јунаке Биљане Србљановић тумаче Весна Тривалић, Анита Манчић, Јелисавета Сека Саблић, Драган Мићановић, Ирфан Менсур, Марко Јанкетић, Милица Гојковић, Милош Самолов, Слободан Тешић…

Не свиђа ми се ни власт, ни опозиција, не проналазим себе у тим идејама, нити имам потребу да критикујем оно што сам критиковала и пре 25 година, а нико ме никад није слушао
 

Драме Биљане Србљановић преведене су на више од двадесет страних језика и извођене у више од 50 позоришта у Европи и Америци.

Борка Голубовић Требјешанин

 

Црно опело за бели свет

Могуће да је и завршно вече са представом „Реквијем за Л“ такође дало допринос ономе што зовемо интегрални театар, са музиком, плесом, визуелном презентацијом, певањем и инструментима. Питање је колико се уопште у било ком виду може конкурисати генијалној Моцартовој музици јер њена два такта „поједу”све што се пре и после ње чује на сцени

МУЗИЧКО ПОЗОРИШТЕ НА БИТЕФУ

Из представе „Реквијем за Л“, која је затворила овогодишњи Битеф   (Фото Крис ван дер Бург)

Посебна улога музике на скоро свакој представи овогодишњег Битефа сведочила је о отварању фестивала ка новим просторима музике и музичког театра. Нарочито је на двема представама, Свита бр. 3 редитеља Жориса Лакоста и завршни Реквијем за Л композитора Фабриција Касола и кореографа Алена Платела који је изводила белгијска трупа Les balet C de la B истакнут као доминантни, музички лик, у први план сценског догађања.

У Свити бр. 3, у низу документарних комада и ангажованих текстова на језицима свих држава чланица ЕУ, из угла музичара и из музичке визуре, остављајући по страни политички контекст, у главној улози су два мушкарца и једна жена, а од свих њих прву музичку улогу има клавир, све време присутан на сцени визуелно и звучно, током сат и по трајања представе. Клавир је у главној улози а двоје извођача, на начин речитативо-парландо, више говорење и рецитовање него певање, изговарају на клавирској матрици документарну прозу пореклом из свакодневице европских земаља.

Бранка Радовић


Коментари8
35d4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sonja Trajkov
Sto se teksta P. Markovica o rijalitijima tice, najzad da se neko poduhvati dublje analize. Meni u tom smislu najvise imponuju tekstovi o rijalitijima uvazenog filozofa medija Divne Vuksanovic. Najpreciznije moguce kriticke analize.
Nada Zeljić
Rekvijem za L Potresno, dinamično, emotivno, savršenstvo koreografije koja je individualizovana za svakog učesnika, plesača, pevača, muzičara, a sve emotivne konce je držala mučna i teška slike umiruće žene i onih koji su bili sa njom u tim teškim trenucima. Sve je bilo toliko jako, da je vreme proletelo, sa uzletima i emocijom i energijom koja vas zarobi do poslednjeg atoma. Prošla sam još jednom kroz sopstveno iskustvo očevog umiranja... Bravo za autore i sve učesnike ove fantastične predstave. Prosto sam srećna što sam imala prilike da vidim jedno ovako dobro umetničko ostvarenje, u koje je uloženo toliko lične snage i ljubavi.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
I s p r a v k a - U mom komentaru stoji: "javna sluzba koja jedina", a treba da stoji: "javno preduzece koje jedino". Izvinjavam se redakciji i citaocima zbog ove greske.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
"Emsiona tehnika i veze", koja se pominje na kraju podnalova teksta "Prljavi medijski trikovi", nije ustanova, vec javna sluzba koja jedina vrsi digitalnu terestricku TV radio-difuznu sluzbu u Srbiji.
zoran stokic
Vekovni diskontinuitet čini svoje. Bez KONTINUITETA nema kulture - bilo čega - pa ni građanske. Koliko je kontinuitet važan u društvu najbolje pokazuj istorija SVIH struka. Kako su nastale ikone bilo koje struke? Kontinuiranim radom brojnih predhodnika. Geteov "Faust" je nastao tako što je pre toga bilo napisano 99 "Fausta". Ili, na libreto Mestastazija "Artaserse" 94 kompozitora (Vinči, Hase, Skarlati, Galupi, Jameli, Johan Bah, Pičini,...) je napisalo svoje opere. Bez Stamica, Lukezija, Johana Baha, Gluka, Mihaela i Jozefa Hajdna, Gretrija, Goseka, Sakinija, Mislivečeka, Dušeka, Sen-Žorža, Ditersdorfa, Salijeri, Vanhala, Pičinija, Đuzepea Gacanige, Giovanija Paisijela... ne bi bilo ni Mocarta. U društvima koja su imala vekovni kontinuitet - mediske "zadruge" i "farme" - ne mogu proizvesti neku štetu, ali u Srbiji gde caruje diskontinuitet i gde ne postoji stabilan sistem vrednosti pomenute mediske slike imaju dalekosežne loše posledice. Zaključak: "Prvo skoči pa kaži hop"!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља