петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:09

Чекају директора који ће да балира сено, чисти снег и смањи дугове

Ристо Костов биће на челу хиподрома ЈП „Хиподром Београд”, а четворо запослених пита се да ли ће он радити физичке послове као и његов претходник
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 29.09.2018. у 22:35
(Фото Н. Неговановић)

Директори „Хиподрома Београд” мењају се као на траци, нашалио се Миле Андрић, шеф техничке службе овог јавног предузећа, које ће у понедељак дочекати шестог руководиоца у последњих 10 година откад је најстарији спортски комплекс у престоници прешао под окриље града. Тада ће свега четири радника овог предузећа упознати Риста Костова кога је Скупштина града именовала на директорску функцију на годину дана. Од Костова, дипломираног политиколога, не очекују ништа мање него од његовог претходника Вељка Росића – да мете комплекс, седне за трактор и балира сено, убацује га у камион, чисти снег, баца со али и да смањи дугове овог предузећа и са мртве тачке помери дуго најављивану реконструкцију комплекса од 24 хектара подно кошутњачке шуме. Како сада ствари стоје физички послови не гину Костову зато што нема ко други да то ради, а питање је да ли ће за његовог вакта хиподром доживети ренесансу. Јер градски званичници засад немају велике планове за овај спортски комплекс нити мисле да су им потребна предузећа која се не баве комуналним услугама, а посебно не она која прaве губитке. Довољно је то што порески обвезници плаћају трошкове електричне енергије, воде, одношења смећа, телефона и грејања на Царевој ћуприји. Из буџета су се раније исплаћивале и плате запосленима, а Андрић тврди да се то више не ради.

– Зараде финансирамо од закупа угоститељских објеката. Претходни директор увео је неколико новина од којих такође приходујемо. Простор испод главне трибине који је скоро две деценије био запуштен, реновирали смо и издали као магацин. Сами косимо ливаду од шест хектара, сено продајемо и четири пута више зарадимо него када су је други косили и за то нам плаћали. Штедимо и тако што стајњак за који смо раније годишње давали око два милиона динара да се изнесе са хиподрома сада односе фирме и то нас не кошта ништа – објашњава Андрић.

Он не спори оно на шта љубитељи коња годинама указују а то је да се у комплекс није улагало. Трибине су зреле за обнову, стазе су изравнате после деценије али и њима је неопходан ремонт и систем за заливање. Највећи баласт који још вуку су нагомилани дугови за наградни фонд за трке. Проблем су, додаје Андрић, и спорови који се воде око имовине у шталском делу хиподрома.

– Власници коња се буне због стања у којем је хиподром а многи ништа не предузимају да то промене. Бесплатно користе стазе и бесправно подижу штале – истиче Андрић.

Љубитељи коња и удружења касача и галопера посебно су били кивни лани када су одржана три тркачка дана што је било најмање у последње четири године. Та, 103. тркачка сезона, чак је била под знаком питања што су сви читали као покушај да се на мала врата измести најстарији спортски објекат у престоници, а земљиште комерцијализује.

Коњаре и јавност која је лани стала у одбрану спортске оазе преко пута Чукаричког рукавца не би требало да море такве бриге. Ниједан важећи плански документ Београда засад не предвиђа измештање нити има резервну локацију на коју би се хиподром преселио. Осим тога урбанистичко-архитектонски конкурс који је прошле године организован обухватио је и хиподром и недвосмислено је потврдио да комплекс не мења намену и да остаје на истом месту. Предвидео је

проширење трибина, објекте за управу и администрацију, смештај и негу коња, едукативно-тренажни центар. Почасна трибина се задржава у изворном изгледу и габаритима, велика се обнавља, а гледалиште источно од велике трибине се проширује. Сви нелегално подигнути објекти који годинама руже комплекс виђени су за одстрел, а у плану је и изградња пешачког моста који би хиподром повезао са Адом Циганлијом. Сви објекти који буду саграђени у том комплексу неће прелазити један спрат а њихова дозвољена укупна површина је 16.860 квадратних метара.

Недостаје само инвеститор.

На Царевој ћуприји од 1912.

На Цареву ћуприји хиподром се преселио 1912. захваљујући Владиславу Рибникару, оснивачу „Политике”, најстаријег дневног листа на Балкану, и члану Дунавског кола јахача. Хиподром је отворен на Видовдан 1914. у освит Првог светског рата. Указом краља Александра из 1920. Дунавском колу јахача „Кнез Михаило” уступљено је државно земљиште у бесплатан закуп на 75 година, „ради подмирења земаљске потребе у стварању сталне стазе за јавне коњске утакмице”. Годину касније одржани су први галопски дерби и прва трка града Београда. Премијерна касачка надметања ревијалног карактера била су 1930.

Дунавском колу јахача управљање хиподромом одузето је национализацијом 1949. Тркалиште потом мења назив у „Хиподром Београд”, а одлуком Скупштине града из фебруара 2008. постаје јавно предузеће.


Коментари1
c559e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Поповић
Много шта смо запустили, па тако и београдски хиподром. А градске власти међу собом немају ниједног заљубљеника у коњички спорт. Да није тако, уз добру организацију и већу( материјалну и другу) помоћ и Града и заинтересованих грађана, хиподром би могао поново да постане предност Београда, у сваком смислу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља