понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Пропао референдум у Македонији

На биралишта изашло 36,1 одсто, 91,4 процента њих гласало „за”. – Ако не успе­мо у Со­бра­њу да обез­бе­ди­мо ве­ћи­ну за устав­не про­ме­не, ићи ће­мо на ван­ред­не из­бо­ре у но­вем­бру, по­ру­чио је За­ев
Аутор: Т. Ву­јић, Д. Бу­квићнедеља, 30.09.2018. у 18:32
Славље противника референдума на улицама Скопља (Фото Бета/АП)

Пре­ма из­ве­шта­ји­ма аген­ци­ја

Упр­кос ве­ли­ким оче­ки­ва­њи­ма вла­де у Ско­пљу, Европ­ске уни­је, САД и НА­ТО-а, ма­ке­дон­ски ре­фе­рен­дум о но­вом име­ну др­жа­ве ју­че ни­је ус­пео бу­ду­ћи да је при­ву­као са­мо 36 од­сто, од­но­сно око 600.000 гла­са­ча на би­ра­ли­шта.

Ви­ше од 1,8 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка Ма­ке­до­ни­је има­ло је ју­че при­ли­ку да се на 3.480 би­рач­ких ме­ста у 80 оп­шти­на из­ја­сни о пи­та­њу: „Да ли сте за члан­ство у ЕУ и НА­ТО-у с при­хва­та­њем до­го­во­ра Ре­пу­бли­ке Ма­ке­до­ни­је и Ре­пу­бли­ке Грч­ке?” На би­ра­ли­шта је, пре­ма на­во­ди­ма Др­жав­не из­бор­не ко­ми­си­је (ДИК), иза­шло 36,1 од­сто би­ра­ча. Од 94,65 од­сто об­ра­ђе­них гла­со­ва, на ре­фе­рен­дум­ско пи­та­ње „за” је од­го­во­ри­ло 91,4 од­сто гла­са­ча, а „про­тив” 5,7 од­сто.

Ова­кав ис­ход су и власт и опо­зи­ци­ја прак­тич­но про­ту­ма­чи­ли у сво­ју ко­рист: пр­ви су се усред­сре­ди­ли на ре­зул­та­те из­ја­шња­ва­ња, ис­ти­чу­ћи да би во­ља гра­ђа­на мо­ра­ла да бу­ду спро­ве­де­на у пар­ла­мен­ту, док су се дру­ги „ухва­ти­ли” за ни­ску из­ла­зност, ту­ма­че­ћи је као по­ли­тич­ки крах вла­де Зо­ра­на За­е­ва.

Ре­фе­рен­дум је ина­че био рас­пи­сан као кон­сул­та­тив­ни, од­но­сно нео­ба­ве­зу­ју­ћи, и био би про­гла­шен успе­шним да је на ње­га иза­шло ви­ше од 50 од­сто гра­ђа­на (903.169 љу­ди) упи­са­них у би­рач­ки спи­сак (50 од­сто плус је­дан). До­го­вор Ма­ке­до­ни­је и Грч­ке, ко­ји се на­во­ди у ре­фе­рен­дум­ском пи­та­њу, ти­че се спо­ра­зу­ма ко­ји су у ју­ну по­сти­гле вла­де Зо­ра­на За­е­ва и Алек­си­са Ци­пра­са, ко­јим је пред­ви­ђе­но да Ма­ке­до­ни­ја име­ну до­да ге­о­граф­ску од­ред­ни­цу „се­вер­на”, уз пред­ви­ђе­не га­ран­ци­је за ма­ке­дон­ски је­зик и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Успе­шан ре­фе­рен­дум и устав­не про­ме­не до кра­ја ове го­ди­не, ко­је га­ран­ту­ју про­ме­ну на­зи­ва др­жа­ве у „Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја”, услов су за ма­ке­дон­ску ин­те­гра­ци­ју у ЕУ и НА­ТО, што је Грч­ка го­ди­на­ма бло­ки­ра­ла, зах­те­ва­ју­ћи да се нај­пре ре­ши ме­ђу­соб­ни спор око на­зи­ва. Сла­бим од­зи­вом гла­са­ча, пла­но­ви зва­нич­ног Ско­пља, ЕУ и НА­ТО-а да се на Бал­ка­ну ре­ги­стру­је још јед­на чла­ни­ца „бри­сел­ске фа­ми­ли­је” и али­јан­се са­да де­лу­ју не­из­ве­сно.

Македонски премијер Зоран Заев у пратњи свог сина гласао је на референдуму (Фото Бета/АП)

Али, су­де­ћи по из­ја­ви Зо­ра­на За­е­ва по­сле за­тва­ра­ња би­ра­ли­шта, и ова скром­на тре­ћи­на иза­шлих би­ра­ча би мо­гла да до­ве­де до пре­и­ме­но­ва­ња др­жа­ве, а пре­чи­ца за то би био – пар­ла­мент. Ма­ке­дон­ски пре­ми­јер је, на­и­ме, си­ноћ у то­ку бро­ја­ња гла­со­ва ис­та­као да ће, уко­ли­ко се ис­по­ста­ви да је ве­ћи­на гла­са­ла „за”, њи­хо­ва во­ља би­ти спро­ве­де­на у Со­бра­њу, где му је за то по­треб­на дво­тре­ћин­ска ве­ћи­на. У су­прот­ном, до­дао је, усле­ди­ће ван­ред­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри у но­вем­бру. До­дао је и да не­ће под­не­ти остав­ку ко­ју је на­ја­вио ако ре­фе­рен­дум не успе.

„Оче­ку­је­мо да чла­но­ви (опо­зи­ци­о­не) ВМРО-ДПМНЕ по­шту­ју де­мо­крат­ску од­лу­ку, а у су­прот­ном тре­ба упо­тре­би­ти дру­гу алат­ку, а то су пре­вре­ме­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри”, ре­као је За­ев, ко­ји је по­сле за­тва­ра­ња гла­сач­ких ме­ста те­ле­фо­ном раз­го­ва­рао и с грч­ким ко­ле­гом Алек­си­сом Ци­пра­сом. Ка­ко је пре­не­ла МИА, по­зи­ва­ју­ћи се на грч­ке ме­ди­је, том при­ли­ком Ци­прас је по­хва­лио За­е­ва због „хра­бро­сти и од­луч­но­сти да на­ста­ви са спро­во­ђе­њем до­го­во­ра”.

За­е­ва су си­ноћ „с бо­ка” по­др­жа­ли и пред­сед­ник ма­ке­дон­ског Со­бра­ња Та­лат Џа­фе­ри, ко­ји је ре­као да је ре­зул­тат ре­фе­рен­ду­ма по­ста­вио „те­ме­ље бу­ду­ће Ма­ке­до­ни­је”, као и ли­дер Де­мо­крат­ске уни­је Ал­ба­на­ца Али Ах­ме­ти, ре­кав­ши да упра­во пар­ла­мент са­да тре­ба да до­не­се ва­жну од­лу­ку о до­го­во­ру с Грч­ком. По­др­шка ал­бан­ских по­ли­ти­ча­ра из­ја­шња­ва­њу не тре­ба да чу­ди јер је и пре­ми­јер Ал­ба­ни­је Еди Ра­ма отво­ре­но по­зи­вао су­на­род­ни­ке ко­ји жи­ве у Ма­ке­до­ни­ји да на би­ра­ли­шти­ма по­др­же про­ме­ну име­на те зе­мље.

Али, су­де­ћи по ре­а­го­ва­њу опо­зи­ци­је, из­ве­сни­је је да ће гра­ђа­ни уско­ро по­но­во би­ра­ти по­сла­ни­ке у Со­бра­њу. На­и­ме, ли­дер ВМРО-ДПМНЕ Хри­сти­јан Миц­ко­ски је оце­нио да се Ма­ке­до­ни­ја ју­че из­ја­сни­ла про­тив Спо­ра­зу­ма с Грч­ком о име­ну.

„Ов­де жи­ве Ма­ке­дон­ци, наш иден­ти­тет је ма­ке­дон­ски, наш је­зик је ма­ке­дон­ски, на­ши пре­ци су би­ли Ма­ке­дон­ци”, ре­као је Миц­ко­ски, ко­ји је оце­нио да је ре­фе­рен­дум по­раз Спо­ра­зу­ма с Грч­ком, али и „кри­ми­нал­ног вла­да­ња вла­сти”.

Упи­тан да ли ће при­хва­ти­ти пре­вре­ме­не пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре ко­је је на­го­ве­стио За­ев, он је од­го­во­рио да ма­ке­дон­ски пре­ми­јер не тре­ба да ба­ви ти­ме, већ да се при­пре­ма за по­ли­тич­ку пен­зи­ју.

За то вре­ме, про­тив­ни­ци ре­фе­рен­ду­ма су у цен­тру Ско­пља уве­ли­ко сла­ви­ли. Око хи­ља­ду при­ста­ли­ца бој­ко­та су још у то­ку гла­са­ња ис­пред Со­бра­ња по­ста­ви­ли би­ну, но­си­ли др­жав­не за­ста­ве и пе­ва­ли па­три­от­ске пе­сме. На ску­пу је пред­сед­ник Свет­ског ма­ке­дон­ског кон­гре­са То­дор Пе­тров по­звао на по­ни­ште­ње до­го­во­ра Ма­ке­до­ни­је и Грч­ке и за­тра­жио кри­вич­ну од­го­вор­ност ше­фа ма­ке­дон­ске ди­пло­ма­ти­је Ни­ко­ле Ди­ми­тро­ва, ко­ји је тај спо­ра­зум пот­пи­сао. Ко­ли­ко је иде­ја бој­ко­та и ина­че би­ла рас­про­стра­ње­на у Ма­ке­до­ни­ји, осим ју­че­ра­шњих ре­зул­та­та, све­до­чи и то што је пред­сед­ник те др­жа­ве Ђор­ђе Ива­нов уна­пред на­ја­вио да не­ће гла­са­ти на ре­фе­рен­ду­му.

Да ре­фе­рен­дум ни­је ус­пео, оце­нио је ди­рек­тор из­бор­не ко­ми­си­је Оли­вер Дре­ко­ски, ко­ји је ре­као да ни­је обез­бе­ђе­на из­ла­зност од 50 од­сто, ко­ли­ко је би­ло нео­п­ход­но да би био ва­ли­дан.

„Ја­сно је да овим ре­фе­рен­ду­мом од­лу­ка ни­је до­не­та”, ка­зао је Дре­ко­ски, а пре­но­си Рој­терс.

С дру­ге стра­не, из Бри­се­ла је сти­гао твит Јо­ха­не­са Ха­на, у ко­јем је овај ко­ме­сар ЕУ по­ру­чио да, по­сле ре­фе­рен­ду­ма, оче­ку­је од свих по­ли­тич­ких ли­де­ра да по­шту­ју „ову од­лу­ку”. „Че­сти­там гра­ђа­ни­ма ко­ји су гла­са­ли на да­на­шњем кон­сул­та­тив­ном ре­фе­рен­ду­му и ис­ко­ри­сти­ли сво­је де­мо­крат­ске сло­бо­де. Са зна­чај­ним бро­јем гла­со­ва ’за’ по­сто­ји ши­ро­ка по­др­шка за Пре­спан­ски спо­ра­зум и евро­а­тлант­ски пут те др­жа­ве”, на­вео је Хан на „Тви­те­ру”. Из ЕУ су, ина­че, по­ру­чи­ли да ће се о ре­фе­рен­ду­му зва­нич­но огла­си­ти са­оп­ште­њем у по­не­де­љак, кад се об­ја­ви из­ве­штај кан­це­ла­ри­је ОЕБС-а, ко­ја је над­гле­да­ла спро­во­ђе­ње из­ја­шња­ва­ња.

Ис­ход је по­здра­вио и ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО-а Јенс Стол­тен­берг, по­зи­ва­ју­ћи све по­ли­тич­ке ли­де­ре у Ма­ке­до­ни­ји да се по­на­ша­ју кон­струк­тив­но и од­го­вор­но.

У ме­ђу­вре­ме­ну, си­ноћ се огла­си­ло и грч­ко Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва, уз оце­ну да је ре­зул­тат из­ја­шња­ва­ња гра­ђа­на Ма­ке­до­ни­је кон­тра­дик­то­ран и да је ве­ли­ки број гра­ђа­на ре­као „да”, али да то ни­је у скла­ду с из­ла­зно­шћу.

„Ве­ли­ки део гра­ђа­на су­сед­не др­жа­ве је по­др­жао спо­ра­зум (с Грч­ком). Ипак, зна­ча­јан део њих је пре­ма ње­му био скеп­ти­чан. Грч­ка по­шту­је из­бор гра­ђа­на Бив­ше Ју­го­сло­вен­ске Ре­пу­бли­ке Ма­ке­до­ни­је. Да­љи ко­ра­ци зах­те­ва­ју тре­зве­ност свих стра­на, без из­у­зет­ка, да би по­зи­ти­ван по­тен­ци­јал Пре­спан­ског спо­ра­зу­ма био очу­ван”, на­во­ди се у са­оп­ште­њу, у ко­јем се до­да­је да то ми­ни­стар­ство „па­жљи­во пра­ти раз­вој до­га­ђа­ја у при­ја­тељ­ској др­жа­ви”.

Ина­че, ма­ке­дон­ски ре­фе­рен­дум над­гле­да­ло је ре­корд­них 12.500 по­сма­тра­ча од ко­јих су 493 из ино­стран­ства. За из­ве­шта­ва­ње о ре­фе­рен­ду­му акре­ди­то­ва­но је 83 стра­на но­ви­на­ра из 32 ме­ди­ја. Око би­рач­ких ме­ста би­ло је при­мет­но при­су­ство по­ли­ци­је, а ра­ни­је је на­ја­вље­но да ће ред на ре­фе­рен­ду­му одр­жа­ва­ти ви­ше од 6.000 по­ли­ца­ја­ца. Ми­ни­стар по­ли­ци­је Оли­вер Спа­сов­ски на­ја­вио је да ће би­ти ка­жња­ва­но сва­ко оне­мо­гу­ћа­ва­ње и спре­ча­ва­ње гра­ђа­на да се из­ја­сне. Па опет, гла­са­ње ни­је про­те­кло без не­пра­вил­но­сти као што су та­ко­зва­ни бу­гар­ски воз (за­ме­на гла­сач­ког ли­сти­ћа већ за­о­кру­же­ним), на­го­ва­ра­ње на гла­са­ње и нео­вла­шће­но сни­ма­ње би­ра­ча, уз још не­ке сит­ни­је „пре­кр­ша­је”, пре­нео је пор­тал „Мак­факс”, по­зи­ва­ју­ћи се на Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва у Ско­пљу.


Коментари82
44056
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kipreos
Ko god da je natovario i teret NATO-a (aj EU kako-tako..) u referendum o sporazumu sa Grckom je ucinio Makedoncima nepravdu.. jer sta ako je narod za resenje spora sa Grckokm i kompromisa oko imena, ali nece u NATO?
Petar
Biće to onako kako su Amerika i zapad zamislili, sa i bez referenduma, uz sve one Albance u svojoj državi. Politika je bar veština mogućeg. Koncipiraće neko stvari drugačije i Makedonci će da pristanu ovako ili onako. Prvi se mačići, ionako, u vodu bacaju. Sad mi imamo šanse za neke manje pozitivne poene jer eto nismo "nerazumni" kao ti tamo Makedonci (kombinatorika koju su inače Makedonci igrali sa nama neuviđajućima i zapadom tokom prethodnih decenija) a umemo da budemo ako treba i samostalni. Sve zajedno, nisu ovo loše vesti za nas.
Muzafer
E, da se predstavnici NATO, SAD i EU nisu toliko mesali, vrsili pritisak, pretili i ucenjivali, mozda bi vise ljudi izaslo na glasanje.
Zoran Markovic
Sada je sve jasno. Siptara u Makedoniji nema vise od 25 % (ma sta oni pricali) i 11 % onih koji podrzavaju Zaeva i njegov sorosevsko-natovski put. Ostali su protiv. I to sve i pored zamucenog referendumskog pitanja (sto se sprema i u Srbiji za nas referendum o Kosmetu). Ako i dalje insistira da 11 % Makedonaca treba da odredjuje sudbinu drzave, i treba da se izadje na izbore. Pa kad izgubi, bice jasnije i njemu i svima ovima sa Zapada koji su se toliko mesali u referendum.
Kowalski
Најмање четвртину становништва чине Шиптари. Њима се не исплати да Македонија постане нормална држава, јер у нормалној држави они не могу добити права и слободе која имају на Балкану.
Gavril
Албанци нису више од 17 % становника Македоније, тако да немојте мислити да су вечина од 36 % изашли на гласање, баш само Албанци и неко тамо мало Македонаца. Било је много т.з. Македонаца који су подржали овај срамни договор. Невероватно, али истинито!
Препоручујем 2
Данило
Одлично запажање. Улазак Македоније у НАТО је крај снова о Великој Албанији. Да је СФРЈ ушла експресно у ЕУ и НАТО као што су нам нудили, друга прича. Црна Гора никад паметнији потез у историји није повукла, боље икад него никад.
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља